На стотине фантомских насеља без знакова живота, пропадају празне никад неусељене вишеспратнице, али се истовремено убрзава ритам насилног исељавања. Сваког радног дана 115 шпанских породица избацује се на улицу, зато што нису успеле да плате кредитну рату, а шпанске банке су данас највећи власници некретнина на свету.
Према најновијем исцрпном истраживању независног тима „Економисти против кризе”, банке на Иберијском полуострву немају кеша, али су само у току прошле године дошле у посед скоро 40.000 празних станова и кућа. Док шест милиона станова пропада без станара, Шпанија је поприште највеће социјалне драме у историји демократије. У овом тренутку још 65.000 хипотекарних процеса чека на решење, после чега следи избацивање на улицу.
У исто време, цене некретнина, како открива Евробарометар, пале су у Шпанији за 20 одсто, далеко више него у осталим земљама Европске уније погођених кризом.
Конзервативна влада десног центра, није спремна да реформом закона о хипотеци спречи експлозију социјалне бомбе. Акцијом Покрета за прекид исељавања прикупљено је милион и четиристо хиљада потписа. Тражи се да држава привремено конфискује један део станова и тако спречи избацивање на улицу социјално најугроженијих породица, али се томе противе браниоци устава, по коме је приватна својина недодирљива.
Одбацује се модел коме је прибегла аутономна област Андалузије, где је влада састављена од социјалиста и Уједињене левице донела декрет по коме се на три године национализују станови чијим станарима прети исељење.
Шефица за јавне радове и становање Андалузије Елена Кортес захтева од централне владе у Мадриду да сазове национални самит за решавање исељавања, како би се андалузијски модел пренео на целу земљу. Покрет за борбу против исељења за сада узалуд упозорава Мадрид: на који начин да се отплаћују кредитне рате у ситуацији када је стопа незапослености 25 одсто? Шта ће бити са великим делом друштва које је остало без крова над главом али их то не ослобађа обавезе да и даље отплаћују банци кредитне рате? Како ће банке распродати толике некретнине, кад је земља у кризи, становништво осиромашено и нема новца за тако велику инвестицију. Зашто, на крају, банке не сносе последице својих лоших одлука за давање ненаплативих кредита?
На сцену су ступили и већ помало заборављени „Окупатори”. Покрет који је пре две године кренуо из Мадрида окупирајући Трг врата сунца, сада се оријентисао на блокаду исељења. Увек мобилни активисти јављају једни другима чим примете да се у неком делу града припрема исељење. Окупљају се у великом броју и праве зид од људских тела.
Други огранак „окупатора” организује групно заузимање празних станова, поготово оних просторија које су грађене за потребе неке банке или финансијске институције. У појединим деловима земље, у Андалузији, Каталонији, Валенсији и Мадриду, тамо где су хипотекарна исељења најмасовнија, почели су организовано да штрајкују бравари и ватрогасци. Без њихове помоћи избацивање на улицу је немогуће.
Покрет незадовољника је почео да опкољава приватне куће посланика владајуће Народњачке партије, или да их сачекује на метро станици кад одлазе на посао. Појединци из власти упоредили су ово пресретање и застрашивање са нацистичким покретима, док незадовољници њих називају криминалцима који играју по диктату финансијских лобија.
Ритам темпирне социјалне бомбе се наставља и поред свих препрека: Сваких петнаест минута у Шпанији се на улицу избаци по једна породица.
