понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.04.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Наслеђе челичне даме

Одлазак Маргарет Тачер, као и недавно појављивање филма у коме је Мерил Стрип покушала да дочара њен животни пут, поново су изазвали талас интересовања за првог женског премијера у историји Велике Британије. Баронеса Тачер је по свим истраживањима проглашена за највећу политичку личност у Британији у другој половини двадесетог века, и данас је неспорна чињеница да се ради о великој историјској личности. Оценити њен стварни учинак, испитати шта је остварено од њених намера и како данас стоји њено наслеђе, чини међутим много тежи задатак.

Највећа препрека за њену реалну оцену је такозвани мит о неолиберализму за који је она заједно са Реганом прикачена. Деценијама постоји тенденција да се сав њен рад сведе на упрошћену причу о дерегулацији, протеривању државне интервенције, приватизацији јавних предузећа и бруталном укидању нерентабилних рудника. Њене намере на економском пољу су заиста, бар делом, ишле у правцу дерегулације. Међутим читав тај пројекат има смисла искључиво уколико се стави у укупни шири склоп система вредности за који се она залагала, и ако се разуме позиција у којој је затекла своју домовину.

Маргарет Тачер није била лидер либералне већ Конзервативне партије, оних старих торијеваца који су крајем шездесетих имали разумевања за провокативне па и бруталне ставове једног Инока Пауела. Човека који је пре свега указивао на растакање друштвеног па и биолошког бића Британије. У деценији која је претходила њеном доласку на власт Британију није погађала само економска криза већ дубока морална, вредносна, и пре свега криза поретка. Британија иначе не баштини неку посебну традицију добре администрације, али након свих реформи и децентрализација управе које су рађене у претходном периоду та земља је постала симбол јавашлука, неефикасних јавних служби, запуштених водовода и канализација, ђубрета које се не односи... Захваљујући митовима који се натурају несрећним земљама попут наше, потпуно се превиђа чињеница да је један од првих потеза, али и услова за свеобухватну реформу друштва и економије за време Тачерове била радикална поновна централизација државе и јавне управе. Тиме је спречено да локални моћници од својих општина праве мале феуде у којима раде шта желе.

Тачерова је добила поверење Британаца због своје бескомпромисне енергије, храбрости, лидерства, али и због одлучности да у земљу врати ред, ако треба и чврстом руком. Чувене су њене метафоре о томе да државу жели да води онако како добра домаћица води своје домаћинство: чисто, уредно, без задуживања. Свемоћни синдикати су пре ње могли да уцењују власт, да испумпавају субвенције за фирме у којима су радили без обзира на њихову неефикасност и све мању смисленост. У опасну и захтевну борбу против њих Тачерова се упустила са позиција озбиљног британског националисте. Она их је оптужила да себично, зарад сопственог интереса угрожавају економску стабилност и будућност британске привреде, спречавајући је да постане динамичнија, ефикаснија, а држава тиме и јача и оружано спремнија.

Свој легитимитет је у старој британској традицији учврстила ратом. Победом над Аргентином (у успешном покушају да очува свој колонијални посед) задобила је престиж и поверење суграђана, и тек овенчана ратном славом могла је да уђе у још захтевније економске и социјалне реформе. Чињеница је да је она довела у ред британске финансије и помогла реструктурацији британске привреде. Но има много оних који њу оптужују и за отварање простора за размахивање савременог финансијског капитализма, односно за давање прилике банкама да шпекулацијама на крају изазову и последњу велику кризу.

Политичка коректност спречава да се сагледа и њен поглед на спољну политику, а посебно њен радикални евроскептицизам. У време њене владавине јесте прогуран Јединствени европски акт, али је она изборила повраћај великог дела средстава из европског буџета и одбила је да Британија потпише Социјалну повељу. Евроскептицизам је потицао из истог извора као и њено доследно противљење уједињењу Немачке. Чини се да савремени развој потврђује њене ондашње страхове да ЕУ на крају може постати проширени економски простор једне моћне и велике Немачке.

Показујући њену политичку некоректност, након што смо показали да је била десничар, националиста, централиста и евроскептик, допунимо то и хомофобијом. Њен основни мотив била је обнова традиционалних вредности и борба против сваке врсте попустљивости из седамдесетих. У склопу борбе за обнову класичних моралних вредности и породице крајем осамдесетих је покренула и антихомосексуалну кампању. Након чувеног говора на конвенцији партије, прогурала је закон (секција 28) којим је забрањено промовисање хомосексуализма у јавном простору.

За Британце је Тачерова најбољи премијер кога су имали. Како би данас у Србији прошао неко ко би следио такав политички програм?

Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари8
5e3bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari realista
Reakcija Britanaca posle njene smrti ne potvrdjuje Vasu konstataciju da je Tacerova dosada najbolji premijer. Ona neosporno ima zasluge sto je "razdrmala" kapitalizam i to je bila dobra formula za jedno izvesno vreme. Medjutim kasnije su se te njene reforme pokazale kao rak rana za kapitalizam, tako da je kapitalizam ponovo u krizi i zato uvek trazi spas u ratovima koji opet za izvesno vreme "poguraju" privredni rast i spekulacije na berzi u kapitalistickim drzavama, ali zatim ponovo te drzave pokleknu jer ih ti ratovi iscrpe i osiromase. Zato sam misljenja da nama uopste nisu potrebne takve vodje.
Djuradj Djordjevic
Ako je smisao ovog komentara da pronadjemo dodirne tacke izmedju Britanije za vreme Margaret Tacer i danasnje Srbije - prvo sto se namece je da mi nemamo koji rat da dobijemo - sve smo ih izgubili, Nemamo sindikate da pobedimo - vec smo ih unistili. Ne mozemo da centralizujemo drzavu - napravili smo od nje partijsku podruznicu. Jedino sto mozemo - je da privatizujemo javna preduzeca, jedino su nam ona preostala. Tzv. mali srpski tacerizam.
uzgred budi receno
Sklon sam da prihvatim misljenje, vise puta ponovljeno od ljudi koji su znali sta pricaju, a i iz sopstvenog iskustva, da su radnicki sindikati svojim nezajazljivim apetitima za parama i vlascu doveli na vlast ljude kao sto je Margaret Tacer. Do promene sistema je moralo doci, nesto se moralo uraditi, inace bi sve otislo dodjavola. Bilo je to vreme kad je vodja nekog velikog sindikata bio vaznija licnost u politici od predsednika drzave. Veci uticaj u drzavi imali su ljudi koji su sa njim igrali golf nego svi drzavni ministri zajedno. PS: Vas clanak je jedan od boljih na ovu temu jer gleda na to vreme sa jedne sire perspektive i bez smuti-pa-prospi popularnih ideoloskih floskula.
penzioner iz APV
Malopre sam se iznenada probudio sa nekom cudnom idejom u glavi. Sta onako mislite, dal i mi imamo nasu Tacerku? Kad bi ovi doveli nazad u Srbiju, onu sa cvetom u kosi, dal bi ona mogla da promeni ukupni ambijent u Srbiji? Sedim pa mi nije nacisto, dal jos uvek sanjam, il pisem, to jest, lupam po tastaturi. Tako ti je to mala moja kad covek dogura do osme decenije zivota, pa danju spava a nocu sanja. Budan.
Sledbenik evroskeptik
M. Tačer je majka britanskog konzervativnog evroskepticizma. Postoji njen čuveni govor u Brižu iz 1988. godine, koji označava početak protivljenja konzervativne Britanije Briselu. Na Jutjubu vredi pogledati snimak njenog govora u Vestminsteru o 3 NE Briselu "No, no and no". Ovo je po meni najpozitivnije nasleđe Tačerove.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља