петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Престоница богатија за шест споменика културе

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 21.04.2013. у 11:13
Фото Т. Јањић

Дом синдиката, Битеф театар, синагога „Сукат Шалом”, термоелектрана „Снага и светлост”, кућа књижара Марка Марковића и Биндерова кућа нови су споменици културе у престоници.

Ту „титулу” доделила им је Влада Србије, чиме се број регистрованих културних добара на територији Београда попео на 390. Трећина тог блага налази се у општини Стари град, а најмање их има у Младеновцу, само шест.

Њихове историјске, архитектонске, естетске и уметничке вредности, како кажу у градском Заводу за заштиту споменика културе, који је предложио да здања добију статус културног добра, квалификовале су их да то и постану.

– Закон о културним добрима прописује те критеријуме. У неким случајевима заступљени су сви, некад само један али и то уме да буде довољно. На пример, да има изузетне архитектонске вредности, да су се у објекту збили значајни историјски и културни догађаји, да су у њему боравиле личности које су оставиле изузетан траг од националног значаја...

Кућа Милутина Миланковића у Професорској колонији, коју је он и пројектовао, постала је споменик културе јер је у њој живео светски признати научник – објашњава Саша Михајлов, историчар уметности градског Завода за заштиту споменика културе.

Да би културно добро понело то звање, било да је реч о споменику културе, археолошком налазишту, просторној целини и знаменитом месту, потребно је да прође најмање 30 година откако је подигнуто или откривено, сложна је струка, иако то законом није прописано.

Али, док се чека да прођу три деценије да би здање било заштићено, дешава се да се претвори у руину. Пример је термоелектрана „Снага и светлост”.

– То не умањује њихове историјске и архитектонске вредности. Акценат на индустријско наслеђе као посебан сегмент баштине ставља се у последње две деценије – истиче Михајлова.

Струка се стара да објекат задржи аутентичан изглед. Али одржавање споменика културе препуштено је власницима или корисницима. Они су дужни да буду добри домаћини и да од стручне службе траже сагласност када пожеле да среде фасаду, прозоре, поставе клима-уређај...

Не смеју да их руше или надограђују. За многе статус културног добра је само трошак, а не непроцењива вредност.

– У свету је привилегија живети у објектима који су споменици културе. Власници Дома Јеврема Грујића, куће од великог значаја, поносни су што је она културно добро. Њена врата радо отварају и показују је – каже Михајлова.

Процедура

Територијални завод за заштиту споменика културе предлаже објекте, целине, налазишта за непокретно културно добро на основу свеобухватног истраживања.

Предлог упућује Републичком заводу који га разматра и шаље ресорном министарству. Последњу реч даје влада.

Процедура је иста и за културна добра од изузетног значаја само што се тај степен заштите изгласава у републичком парламенту.

И грађани могу да покрену иницијативу, а стручна служба процењује да ли је она основана. Од покретања до окончања поступка може да прође и до пет, шест година.

Врсте културних добара

Претходна заштита

Стручна служба претпоставља да објекат има вредност, проверавају се основне претпоставке, истражују се чињенице и терен и налажу мере заштите по закону. Има их 187, а међу њима су и: Црква Свете тројице у Кумодражу, Палата главне поште у Таковској, Стамбено-пословни центар Генекс, Соколски дом у Обреновцу...

Културно добро

Поседује архитектонске, уметничке, културолошке, друштвене... вредности од општег интереса, у Београду их је 324.
Стари двор, Дом Народне скупштине (урађен предлог за утврђивање за културно добро од изузетног значаја), Технички и Правни факултети... само су неки од њих.

Културно добро од великог значаја

Значајно је за одређено подручје или раздобље, сведочи о друштвеним или природним појавама, о догађајима и личностима из националне историје, и таквих је 51. Неки од њих су Спасићева задужбина, Косанчићев венац, Бајракли џамија, Дом Јована Цвијића, Манастир Фенек...

Културно добро од изузетног значаја

Има посебан значај за друштвени и историјски, културни развој у националној историји, сведочи о догађајима и личностима, представља јединствене примерке стваралаштва свог времена, има изузетну уметничку и естетску вредност и у Београду их је 15. То су конаци кнеза Милоша и кнегиње Љубице, костурница у Лазаревцу, Топчидер, Кнез Михаилова улица, Саборна црква, Винча...

Благо Београда

353 споменика културе  
21 археолошко налазиште
9 просторно културно-историјских целина
7 знаменитих места

Мере заштите споменика културе:

• очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, стилских карактеристика
• ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација
• забрана радова који могу угрозити статичку стабилност, забрана преправки, доградње, преградње и надградње
• инсталирање громобранских и уређаја за заштиту од пожара
• вођење електро и ТТ водова подземним путем
• забрана постављања прикључних кутија, ормара и расхладних уређаја на фасадама
• уређење дворишта, редовно одржавање декоративне флоре

Синагога „Сукат Шалом”

Ашкенатска синагога зидана је од 1924. до 1929. године по пројекту Фрање Урбана са изменама у току градње које је пројектовао Милутин Јовановић. Објекат у Улици маршала Бирјузова 19 вреднован је са културно-историјског аспекта првенствено по функцији. Београдска синагога једина је активна јеврејска богомоља у Србији.

Према плановима, зграда је требало да садржи синагогу, ритуална купатила, школу, канцеларије друштва. У згради синагоге налази се и Омладински клуб, просторије које користи јеврејска заједница.

Дом синдиката

Грађен је од 1947. до 1955. године према пројекту архитекте Бранка Петричића. Здање је изведено у духу соцреализма са утицајем касног модернизма. Као симбол раног периода послератне изградње положајем и волуменом трајно је одредио обрисе једног од најзначајнијих јавних простора – Трг Николе Пашића.

Као место одржавања скупова политичког и културног садржаја представља културно-историјску вредност. Површина здања је 6.250 квадрата, има четири сале, а у великој дворани је 1.600 места.

Евангелистичка црква – Битеф театар

Подигнута је на земљишту Београдске општине. Зидана је од 1940. до 1951. године. Идејне планове урадио је немачки архитекта Ото Бартинг, а технички биро Ђорђа Сташевског у Београду их је разрадио.

Архитекта Ђорђе Сташевски био је надзорни орган, а 1943. године унео је незнатне измене ентеријера у оквиру стамбеног дела у Дринчићевој улици. У току осамдесетих година прошлог века објекат је променио намену и у цркву се 1987. године уселио Битеф театар.

Кућа књижара Марка Марковића

Саграђена је 1904. године према пројекту прве српске жене архитекте Јелисавете Начић као угаона, академски обликована приземна породична кућа са баштом. Објекат у Господар Јовановој 45-а једини је сачувани пример породичне куће из стваралачког опуса ауторке и до данас је неизмењеног изгледа.

Својим општим архитектонским и урбанистичким концептом, кућа Марка М. Марковића, дворског књижара у време Карађорђевића, представља аутентични урбанистички израз једног времена. И данас се користи за становање.

Термоелектрана „Снага и светлост”

Термоелектрана „Снага и светлост” у Улици Дунавски кеј грађена је од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Тада се први пут користи нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом.

Комплекс чини зграда електране, портални кран са рукавцем, пумпне станице и филтерско постројење. Архитектура комплекса има одлике Баухаус стила и у употреби је био до почетка шездесетих година 20. века.

Биндерова кућа

Биндерова кућа у Земуну као репрезентативна стамбена једноспратница подигнута је 1911. године према плановима Фрања Јенча. Обликована је у духу сецесије. Представља кућу јединственог архитектонског концепта у оквиру просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна. Данас је адреса амбуланте Војномедицинског центра у Улици др Петра Марковића 4.


Коментари1
bdc39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Viktor Balalajev
Neophodan je potpun adresar spomenika kulture, s telefonima, radnim vremenom... Nešto što se nosi u džepu, kao vodič.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља