субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Нада је умрла, живела нада

Аутор: Милош Јовановићсреда, 24.04.2013. у 15:00

Нада да ће доласком СНС-a на власт доћи до озбиљног дисконтинуитета са политиком Тадићевог режима била је илузорна и погрешна. Начин на који је та странка створена, цепањем у том тренутку највеће патриотске странке на српској политичкој сцени и уз отворену сарадњу и благонаклоност западних амбасада, сам по себи био је довољно индикативан. Једном на власти, дела владе такође нису оставила пуно простора за наду у преокрет. Министарство за Косово и Метохију претворено је у канцеларију. Споразуми које је постигао Борко Стефановић не само да нису доведени у питање већ су примењени на терену. „Технички” дијалог који се водио под окриљем пристрасне ЕУ подигнут је на виши, политички ниво, чиме је беспотребно дат легитимитет сецесионистичким институцијама у Приштини. Коначно, у Народној скупштини усвојена је резолуција у којој се више не помињу права државе Србије над њеном јужном покрајином већ је искључиво реч о побољшању живота Срба на Косову (читај: независном), и наравно, о европској будућности Србије. Данас, након прихватања споразума са приштинским сецесионистима у Бриселу, и последња трунка ове ирационалне наде у државотворност СНС-аконачно је умрла. И то је одлична вест јер је нада у СНС била највећи непријатељ Србије у последњих девет месеци.

Зашто? Зато што је Запад доделио СНС-увеома прецизну улогу коју је само странка са патриотским одсјајем могла да испуни. Прво, СНС је прихватио сецесију Косова и Метохије. Овим додуше није урађено ништа што не би урадио и Борис Тадић, који је тим путем први закорачио. Додатна вредност СНС-а у односу на ДС огледа се, међутим, у другој суштинској ствари и тиче се чињенице да СНС није само прихватио постојање „независне косовске државе”, већ је на прагу да Србију и српски народ помири са губитком Косова. Ту пацификацију Србије Борис Тадић није могао да обезбеди. Зарад тог посла, добијања сецесионистичке битке не само на терену, већ и у главама људи, пројектован је СНС.

Ипак, и поред овог ефикасног инжењеринга Запада и наше тешко опростиве лаковерности (нека ово буде поука за будућност), ништа није готово. Осим што овај први споразум о нормализацији односа неће бити једноставно применити, још није обезбеђена столица Косова у УН, још није постигнут свеобухватан споразум по моделу уговора који је потписан између две Немачке 1972. године, још Србија није експлицитно признала сецесију своје јужне покрајине, још има Срба на Косову и Метохији, и најзад, још има Срба који знају да одустајање од Косова и Метохије значи отварање низа озбиљних политичких, геополитичких а самим тим и економских проблема за Србију.Икоји знају да, сасвим супротно од званичног става, одустајање од борбе ставља будућност ове земље под хипотеку. Истини за вољу, све наведено ће се врло брзо променити јер ће власт наставити истим темпом да „нормализује” односе између „Београда и Приштине”. Због тога је потребно хитно делати.

Државотворне политичке странке и организације морају оформити један снажан патриотски блок који ће представљати истинску опозицију и нову снагу на српској политичкој сцени. Ово је фундаментална претпоставка даље борбе за Србију. Први конкретни циљ наведеногблока би морао бити захтев за расписивање ванредних парламентарних избора јер је актуелна власт неспорно изгубила сваки легитимитет. Грађани Србије су 2012. године гласали за промене а добили су владу континуитета са режимом Бориса Тадића. Такође мора се отворити питањереферендума о спољнополитичкој оријентацији земље и ЕУ. Све ово се мора учинити тим пре што коначно постоје предуслови за истинску борбу идеја на, до сада разним преварама оптерећеној и замагљеној, српској политичкој сцени. Наиме, има нечег крајње позитивног у чињеници да је СНС до краја оголео своју позицију. Ствари у Србији коначно су постале јасне и данас се дефинитивно зна ко је ко и ко се за шта залаже. Зато је дошло време да отпочне истинска политичка борба.

Потпредседник ДСС


Коментари9
bee99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko s
Bravo!!!...Ovo je ohrabrujuci clanak!!
mitar karić
Nažalost, niti ima srba, nit Srbije.Ostaje nam da spustimo gaće i trpimo...mrak je pao.
Хвала Политици
Хвала што ми је овим чланком ипак дала могућност да видим да још нисам луд или малоуман - како су ме својим коментарима, цензуром и садржајем осталих 99% чланака покушали да убеде или направе.
Милка Дијаспоа
Браво!
Zoran Milosavljevic
Od kada su Srbi postali fanatici prema slolovanim ljudima. Ja sam siguran da bi i uvazeni autor ovog clanka na mestu buduceg Premijera Srbije vodio istu politiku prema Kosovu kao sadasnja Vlada. Sa ostareloml i siromasnim stanovnistvom ne moze se voditi cvrsta nacional-patriotska politika. Kao Premijer pocetne da citate recimo Rezoluciju 1224 i tamo vidite da na osnovu nje ne mozete da uklucite Sever Kosova u R Srbiju. Znaci ostajem vam da pregovarate. Pogotovo sto lupanje u ratne dobose je u Srbiji zvuci smesno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља