четвртак, 29.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:11

Прваци у незапослености, дуговима и инфлацији

субота, 27.04.2013. у 21:57

Растући јавни дуг, превелики буџетски дефицит, рекордна незапосленост, а економија у рецесији... Неко би помислио да је ово опис стања Грчке или Шпаније, чији економски суноврат клима целу еврозону. Међутим, ово су симптоми економске болести од које болују све земље у окружењу, укључујући и Србију. Штавише, могло би се рећи да су земље Балкана, ако се посматрају њени економски параметри попут стопе незапослености, раста бруто друштвеног производа (БДП) и нивоа јавног дуга у односу на БДП, одавно ушла у еврозону и Европску унију. Наравно, у њен јужни и тренутно економски посрнули део.

 

Премда светски економисти попут Пола Кругмана кажу да спољни дуг земље не мора да буде препрека за економски раст земље, оно што највише брине владе земаља региона је управо јавни дуг. Упркос тој бризи драстичне мере „стезања каиша” нису наступиле ни у једној од ових земаља, док подаци о кретању јавног дуга у првим месецима 2013. још гори него они у 2012. Тако је „лидер” у дуговању Србија, која по појединим подацима, има спољни дуг од више од 55 одсто БДП-а, а следе Црна Гора (50), Хрватска (48), Босна и Херцеговина (40) и Македонија (33). Ипак, када се занемаре проценти у новцу је највећи дужник Хрватска са дугом од око 27 милијарди евра.

Да ситуација није тако слатка, сведочи и фебруарски извештај Европске комисије у којем се наводи да економски опоравак западног Балкана изгледа све крхкији а да се економска ситуација не поправља. Експерти Комисије су утврдили да је у Србији буџетски дефицит током прошле године био већи него у претходној години, док је буџетски дефицит смањен у Хрватској, Црној Гори, БиХ и Албанији, а у Македонији је дошло до „опуштања у буџетској политици” па је претходно планирани дефицит од 2,5 одсто БДП Владином одлуком подигнут на 3,5 одсто БДП.

Брисел примећује да је индустријска производња највише пала у БиХ, а да је раст индустријске производње успорен у Македонији и Србији, где су „оштра зима и суша посебно погодили пољопривредну производњу”.

 

Протест почетком марта у Дрвару: стопа незапослености у граду је 80 процената

Међутим, оно што можда највише би требало да забрине земље региона је то да немају велике шансе да привуку велики број инвеститора, будући да нису шампиони по добрим условима за инвеститоре. Према у новембру прошле године објављеној Форбсовој листи земаља најбољих за пословање на западном Балкану су најбоље рангиране Словенија (23. место) и Македонија (37. место), а следе Црна Гора (45), Хрватска (47), Босна и Херцеговина (85) и Србија (90). Приликом рангирања, магазин „Форбс” је узео критеријуме – власничка права, иновације, пореска политика, бирократија, заштита инвеститора, пословања берзе, технологије, корупција, као и слободе (личне, трговинске и монетарне) – које и страни инвеститори процењују пре одлуке да улажу у одређену земљу.

Да упркос јефтиној радној снази, земље региона и даље нису конкурентне на светском тржишту претходно је потврдио и Извештај о глобалној конкурентности, који је објавио Светски економски форум, рангирајући 144 земље света. У том извештају, објављеном у септембру 2012, Бугарска је била на 62. месту а БиХ на 88. месту, чиме су ове две земље напредовале за по 12 места у односу на претходни извештај. Србија се задржала на 95. месту, Хрватска је са 76. места пала на 81, Албанија са 78. на 89. место, док су Румунија и Македонија пале а по једну степеницу и то на 78. односно 80. место. Црна Гора је забележила највећи пад, и то за 12 места, и сад је на 72. позицији.

Песимистични подаци о стању економија Западног Балкана натерали су Европску комисију да, како је најавио европски комесар за проширење Штефан Филе, припреми програме за отварање нових радних места и социјалне реформе у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Овај новим инвестициони фонд за западни Балкан би, како је најављено требало да обезбеди финансије за изградњу и модернизацију важних сектора попут транспорта, енергетике, заштите животне средине, али и социјалних сектора.

Међутим, овај програм за отварање радних места и социјалне реформе почеће са радом ове године за Турску и Црну Гору, а за Србију и Македонију тек 2014. тако да поједини економски експерти тумаче ову одлуку ЕУ као закаснелу, посебно кад се узму у обзир последице економске кризе али и кризе еврозоне, које се већ увелико осећају на Балкану.

Због свега тога, економисти песимистички упозоравају да земље на Балкану не би требало да очекују нови талас страних инвестиција из ЕУ, јер ће наредних година Унија бити заокупљена структурним променама на унутрашњем плану. Уколико желе да остваре значајнији економски раст, Србији и земљама у окружењу преостаје само да изврше болне реформе својих економских и пословних система, како би значајније привукли инвеститоре и ван ЕУ. У супротном, очекује их неколико година економске стагнације.

Н. Радичевић


Коментари11
cdd97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
Intersantno je to što su sve balkanske države s većinskim pravoslavnim stanovništvom pohrlile u EU gdje su se sudarile sa ogromnim problemima.Podržavam u cjelini komentar gospodina pod pseudonimom @Budući predsjednik,kao i još nekih komentátora,ali méně nešto drugo brine.Zapravo,brine me to što se dešava u Srbiji i što njen strmoglav u ambis niko ne zaustavlja.Ono što pričaju srpski političari je u disproporciji sa stavrnim stanjem,narodno nezadovoljstvo raste,ali i broj gladnih usta.Srbijo probudi se konačno i traži spasa bez ovih i ovakvih populista koji te sve više primiču ivici provalije iz koje nemá spasa.S.R.
Ненад Весић
Хладна фузија и водоник као основни енергент су далеко сто година од реалне употребе, али и том решењу опет су најближи Руси, пошто доминирају не само у области енергетике, већ и највише технологије.
zdravo druže
Budući predsedniče, Pošto "znaš" s kim imaš posla postaviću ti pitanje: šta će da se dogodi sa Rusijom ako previše digne glavu a "zapad" objavi da su na istraživanju energije vodonika došli do tačke kad im ruski gas i nafta uopšte nisu potrebni? Jesi li kad ramzišljao baš o svim aspektima međuzavisnosti relevantnih čimbenika globalne politike i da li (možda) Rusi toga nisu svesni?
Будући председник .
Ове земље су намерно доведене у ову ситуацију од стране Америке и ЕУ. Основни разлог је ширење монопола западних корпорација и претварање ових земаља у тржиште за њихове производе. Западне банке су главни лешинар који пустоши овај простор и за њим ће остати пустиња. Потребна је унија ових земаља нешто налик бриксу и унапређење цефта споразума.Нормално уз полуге које има запад ово је врло тешко остварити.Друга опција је падање у наручје Русије као новог а старог модератора ових простора.Енергетска надмоћ Русије ће сломити ЕУ.
folirant
Mozda smo u regionu poslednji, ali smo u svetu na "Zlatnoj sredini" - 100. uz 10% tolerancije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Економско стање у земљама у окружењу
Економско стање у земљама у окружењу
Економско стање у земљама у окружењу
Економско стање у земљама у окружењу

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља