уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:33

Нема више скривања

субота, 27.04.2013. у 22:00
(Фото Бета)

Ко хоће нешто да учини, нађе начин; ко неће ништа да учини, нађе оправдање.

Ове речи се приписују Пикасу, творцу „Гернике”, слике тоталног уништења, али се, можда баш и због те везе, савршено уклапају у нашу тренутну стварност.

И можда ће се неко љутити ако се каже да смо постали Герника Балкана, али нико не може да оспори да смо, у протеклих двадесет година, доживели све облике катаклизме.

Распад неколико држава, избацивање из међународне заједнице, санкције, сиромаштво, бомбе, глад, и самоубилачко пљачкање самих себе и сопствене имовине.

И наравно, део тога није био само до нас, свет је често био више него окрутан према Србији, али је други део, онај који смо сами себи чинили, све време праћен оправдањима и савршеним изговорима.

Свако зло које смо сами себи беспоштедно наносили, не желећи и не покушавајући, при том, да нешто, за себе, заиста урадимо, правдали смо вишим циљевима, небом, светињама, нацијом...

И када сам, пре више од три године, први пут јавно рекао да морамо да престанемо да лажемо и да о важним темама, каква је и Косово, треба да говоримо истину, на неки начин сам, у првом тренутку и несвесно, инстинктом више, покренуо ланац догађаја који је ишао ка једном циљу – укидању изговора.

Споразум у Бриселу, крај почетка, како би рекао Черчил, јесте, пре свега, то.

Скидање, с леђа читаве нације, двадесетогодишњег бремена – опасности да ће бити крива и оптужена ако не реши немогући задатак.

Као да смо, целој Србији, рекли да мора да нађе решење квадратуре круга.

Ко не тражи, издајица је.

То што нема квадратуре круга, неважно је. Она је, просто, национални задатак.

Книн, Вуковар, Босна, Косово... све су то делови тог нерешивог математичког проблема, због којег је било дозвољено не бавити се било чиме другим.

Биолошко изумирање Србије, девастирање њене инфраструктуре, уништавање привреде, културе, науке, здравства, школства... све то је било оправдано великим националним задатком.

Тражењем квадрата у балканским круговима.

То је морало да се заустави.

И прво што смо, као влада и коалиција, урадили, било је да престанемо да се лажемо. И међусобно, и све друге, људе у Србији, и пријатеље, па и непријатеље у свету.

Да признамо да у косовском кругу нема квадрата и да, онда, полако, Србију почнемо да спуштамо на земљу.

И на тој земљи, још опустошеној, почели смо да тражимо начин, а не изговоре.

Морали смо тако јер у Србији, због њене будућности, више нико нема права на скривање.

А, богами, и нема више иза чега да се сакрије.

Поготово не иза Косова. Зато што би нови покушај скривања завршио још једним, сасвим видљивим и огољеним, егзодусом.

Новим жртвама, новим губитком и новим поразом.

Такође и новом неправдом. Косово би наставило, без икакве осуде или одговорности ка Европи, ми бисмо поново били гурнути у дубоку балканску рупу безнађа, несреће, глади и чемера.

И рекао сам већ, много смо ми мали за толику количину неправде.

И много смо слабашни да бисмо се само крили, изговарали и трпели.

Да не бисмо радили ништа. Да не би, коначно, пробали да нађемо начин.

Тај начин није важан само због Косова, ни само због Срба са Косова, мада је и за њих страшно важан.

Важан је због целе, ненасељене, сиромашне, незапослене и несрећне Србије.

Важан је због наше деце, којој немамо право да не оставимо ништа осим бесмислене потраге за немогућим решењима, немогућих проблема.

Важан је и због насушне потребе да убудуће свака влада Србије, почевши од ове, своју власт заснива на одговорности и јасно плаћеној цени за оно што јесте, или није урадила.

И цела суштина бриселског споразума је у томе. Да означимо почетак краја и крај почетка и да нађемо начин, и начине, да урадимо оно због чега смо и изабрани. А изабрани смо због тога да би Србија била земља у којој има посла, путева, школа, болница, књига, позоришта, лекова и задовољних и остварених људи.

И изабрани смо на земаљским, а не на небеским изборима, за земаљску Србију.

На оним небеским, за небеску Србију, та прича је завршена. Има и ко да бира и ко да суди.

И нека њих, а ми ћемо се бавити нашим стварима, на нашој земљи.

Без скривања. И без изговора.


Коментари197
75760
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Skrivena Kamera
Kako je moguce da jedan covek istovremeno obavlja dva posla dobro ? To je u suprotnosti sa zakonima fizike : 'jedan predmet ne moze istovremeno da se nalazi na dva razlicita mesta". Kako je moguce da jedan covek istovremeno obavlja dve neverovatno vazne funkcije u isto vreme i da se smatra kompetentnim za obe stvari. Biti premijer je full time job sto zahteva 25 sati dnevno posvecenosti jednoj obavezi i mentalno i fizicki. Biti ministar policije je takodje posao koji zahteva potpunu posvecenost tom poslu. Ivica Dacic je dakle ili supermen ili ima dvojnika.
Štef Zagorski
U svemu rečenom nedostaje samo jedna "sitnica", a to je da Dačić otvoreno prizna da je bio "u vrhu" jedne sulude srpske političke "filozofije" iz devedesetih godina koja je posve logično rezultirala raspadom negdašnje zajedničke države i animozitetom svih naroda bivše YU prema Srbima i Srbiji. Ovo je sada samo "plaćanje računa" jedne dugogodišnje "falš" svijesti i "falš" ideologije kojoj je jedan od utemeljitelja i "operativaca" bio i sam Dačić. U toliko ima i neke "pravde" u činjenici da Dačić učestvuje i u "završnici" zbivanja tragičnih po Srpski narod i Srbiju kao državu!
Bob Tylor
Sto se tice toka kosovskih pregovora, treba podsetiti, nas pojjedince, da traju vec 101 godinu, i "mislim"da Ivica Dacic, Aca Vucic, nisu tada postojali..!!
Miro Markovic
Ovaj covek je bio u svim vladama Srbije u poslednjih dvadesatk godina. I nista nije uspeo da uradi dobro za Srbiju. Drze se policije kao pijan plota, jer zna da ako to izgubi nece proci dobro. A sada hoce da preda KiM i Srbe sa svete zemlje kriminalncu Taciju na tacni. Stidim se sto sam Srbin i sto imamo ovakvog premijera i vladu.
Bob Tuylor
Srbiji treba Srbin, koga je Srpska majka rodila a ima sposobnost i hrabrost da povede svoj narod i usput, konacno presece vrpcu ciklusa, Srpske dugodisnje tragedije..!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља