среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

У Рију бронза, 2020. борба за злато

уторак, 30.04.2013. у 12:00

Прву годину у новом олимпијском циклусу 28-годишњи Асмир Колашинац почео је освајањем титуле првака Европе у дворани и тиме је први, засад и једини, од наших спортиста испунио услов за А категорију Олимпијског комитета Србије.

Био је то логичан наставак развојног пута нашег бацача кугле, који је минулог лета освојио бронзано одличје на Европском првенству на отвореном у Хелсинкију, а затим у Лондону у олимпијском финалу и заузео седмо место.

Наш најбољи атлетичар у 2012. години у избору АСС после тријумфа у Гетеборгу нашао се у жижи јавности...

Колико Вам значи титула првака Европе?

– Морам да се вратим у 2008. и моје прве олимпијске игре на којима сам био 33. Следеће године на Светском првенству био сам 22. а на наредном 11. Прошле године на првенству Европе сам освојио бронзу а на Играма у Лондону био сам седми. Ове године сам први у Европи. Та линија напретка ме радује више од свега. Морам да истакнем да се напрежем се до крајњих граница свог организма. Никад на тренинзима не идем „на нож” и не ризикујем да се повредим, јер ми је од тренутног успеха битније да будем здрав и да дуго трајем. Због тога ми је значајно то што сам у Гетеборгу испунио услов за А категорију Олимпијског комитета. Она доноси сигурност. Нећу морати да размишљам где ћу моћи на припреме и за колико дана припрема ћу имати новца. Моћи ћу да одем да се припремам где пожелим, а ја ћу изабрати оно што је најбоље, а не најскупље. Морам да захвалим људима из Олимпијског комитета на томе, јер само тако можемо да дођемо до циља који смо мој тренер и ја зацртали, а циљ је олимпијска медаља у Рију 2016.

Поменули се повреде. До сада сте их избегли...

– Никад нисам био озбиљније или теже повређен, а то је велики квалитет. Због тога сам и поменуо да никад не ризикујем тренирајући до крајњих граница.

И тренер Никола Томасовић то поштује?

– Нас двојица слушамо један другог. Добро се „чујемо”...

Где ће, имајући такав начин тренинга у виду, бити Ваш врхунац?

– У Рију 2016. на Олимпијским играма имаћу 31 годину, а 2020. на наредним Играма 35 година, што значи да ћу тек тада бити на врхунцу каријере и могућности. Само морам да останем здрав да бих остварио своје циљеве – освајање бронзе у Рију и борба за злато на Олимпијским играма 2020.

То сте обећали по повратку из Гетеборга са златном медаљом што сте најавили прошле године.

– До сада сам одржао сваку реч коју сам дао, па намеравам то и убудуће, иако ће ми бити много теже да остварим нова обећања, јер су то неупоредиво виши циљеви, али кад бих и најмање сумњао у то, или кад бих осетио да то нећу моћи –престао бих да се такмичим. Спортиста мора да жели да буде најбољи, а оном који нема такав приступ боље је да оде из спорта.

За медаљу у Рију, судећи по резултатима на играма у овом веку, биће потребан резултат бољи од 21 метра. Колико сте далеко од њега?

– У Лондону, на најбољим Играма у историји бронза је вредела 21,23 метра, а резултат око 21 метра донео би медаљу и у Рију. Нисам далеко од њега. Већ у дворани у Гетеборгу био сам способан да пребацим ту границу, али није било ривала који би могао да ме натера да се додатно мотивишем и бацим још даље. Много битније од тога је да по свим параметрима вредим за тај резултат. Гледаћу да већ ове године пребацим ту магичну границу јер изнад ње се деле медаље на светским првенствима и олимпијским играма.

Како из данашње перспективе гледате на свој олимпијски деби у Пекингу 2008?

– Тамо сам платио данак неискуству. Имао сам 23 године и то ми је било прво велико такмичење у репрезентативном дресу и, одмах, највеће. Отишао сам у Пекинг без тренера, а у екипи није било никог ко би могао да ми помогне квалификованим саветима. Био сам сам и фасциниран оним што сам видео тамо, а поготово атмосфером на Олимпијском стадиону. Дођете ујутро, а трибине пуне – 80.000, 90.000 људи, а галама и навијање толики да не знате где сте. Сада се шалим и кажем да је срећа што на кругу за бацање постоји „балван” па сам због тога знао у ком се смеру баца кугла. С обзиром на све то ни 19,01 није био толико лош резултат.

Дакле, цена првог олимпијског искуства није била превисока?

– То ми је много значило у даљој каријери, па сам већ на наредном великом такмичењу Светском првенству у Берлину 2009. бацио куглу 19,70 и напредовао 11 места. Од Пекинга свака наредна година ми је била боља од претходне. И у Пекингу и Берлину био сам спреман за хице преко 20 метара, али нисам имао потребно искуство. Сад га имам више од већине мојих вршњака и могу да се радујем што ћу у најбољим годинама бити искуснији и у бољој форми него 2008.

Прошле године изједначили сте државни рекорд у дворани, а да ли размишљате о рекорду Србије на отвореном?

– То ће бити много теже, јер је Перићев рекорд од 21,77 м „страшан” резултат. Са њим би и данас без проблема могло да се победи на сваком такмичењу. Мене, међутим, више занимају титуле и медаље од рекорда, јер се оне броје. Засад, у плану ми је хитац бољи од 21 метра. Планирали смо га и за прошлу сезони, али не по сваку цену. Понављам: приоритет су велика такмичења и све подређујемо томе да на њима постигнем најбољи резултат. На Играма у Лондону имао сам доста техничких грешака, јер – како бих рекао – нисам успео да у сваком хицу саставим све коцкице и зато сам куглу бацио 20,71, а не 21 метар. Зато је даљина од 21 метра и у мом овогодишњем плану и учинићу све да будем спреман да је достигнем на Светском првенству у Москви пре свега због пласмана који бих њом остварио...

Живко Баљкас


Коментари0
16a52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља