среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Оборили смо инфлацију

Аутор: Јована Рабреновићуторак, 30.04.2013. у 12:00

Инфлација је под контролом и до сада предузете мере Народне банке и владе дају резултате. У последњих пет месеци просечна месечна стопа инфлације износила је свега 0,1 одсто. При томе, потпуни ефекти владиног програма фискалне консолидације тек се очекују у наредном периоду, што ће такође позитивно утицати на смањење инфлаторних притисака. Уз очекиване позитивне ефекте нове пољопривредне сезоне то ће омогућити да се инфлација врати у циљани оквир, према најновијим сагледавањима, и пре краја ове године – каже у интервјуу за наш лист Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије одговарајући на питање да ли је реално да буде постигнут годишњи инфлациони циљ од четири плус, минус 1,5 одсто.

Да ли ћете сматрати својим неуспехом уколико инфлација буде већа? Јер, НБС је у последњој деценији више омашивала него погађала раст цена на мало.

Наравно да бих то у непромењеним околностима сматрала неуспехом. Треба, ипак, уважити могућност да инфлација одступи од наших пројекција и навише, али и наниже, да се рецимо на крају 2013. нађе и испод циља. Знате, увек постоје и ризици на које не можемо да утичемо, попут кретања на светским финансијским тржиштима, кретања цена нафте или основних пољопривредних производа.

Према подацима из првог тромесечја извесно је да буџетски дефицит расте и да ће бити већи од планираног. Да ли буџетски дефицит може да угрози циљану инфлацију?

Није спорно да свако повећање буџетског дефицита утиче и на повећање инфлаторних притисака и да је, гледано из угла монетарне политике и одржавања ценовне стабилности, пожељно да дефицит буде што нижи. Међутим, наша оцена је да би то повећање морало да буде знатно да би угрозило очекивања у погледу кретања инфлације која сам већ изнела, а немам разлога да сумњам да ће влада истрајати на мерама фискалне консолидације.

Прошле године су, између осталог, и избори допринели већој инфлацији. Да ли се то може догодити и ове године уколико буде ванредних парламентарних избора?

Без обзира на то што не желим да лицитирам у погледу евентуалних ванредних избора, морам да кажем да сам у потпуности сигурна да би, уколико би се то догодило, овогодишњи избори имали мањи утицај од прошлогодишњих на економска кретања у земљи. Разлог је једноставан. Сада је много извеснији економски програм владе за разлику од прошле године када су постојале бројне недоумице пре свега у погледу фискалне консолидације, па се трошило и потрошило као да не постоји сутра.

Како сарађујете са економским делом владе?

Веома сам задовољна постојећом сарадњом, у првом реду са Министарством финансија, што је важно имајући у виду неопходност да фискална и монетарна политика делују усклађено. Неометани проток информација и њихова редовна размена омогућавају и Народној банци да у једној предвидивој ситуацији правовремено доноси добро одмерене мере.

Када ће НБС почети да „попушта” стеге монетарне политике и смањује референтну каматну стопу?

Са смањивањем инфлаторних притисака, које очекујемо у наредном периоду, може се очекивати и постепено смањивање референтне каматне стопе. Још конкретније, са релаксацијом монетарне политике започећемо када наше анализе покажу да је она усклађена са враћањем инфлације у границе дозвољеног одступања од циља. Али, да би се то догодило, да будем потпуно одређена, потребно је да свако, не само ради, него и уради свој део посла, како НБС, тако и влада на плану фискалне консолидације.

Побрали сте симпатије због стабилности курса. С обзиром на то да је код Ваших претходника био нестабилан како Вам је то пошло за руком?

Део заслуге свакако припада НБС због мера које смо предузели, али и позитивнијим платно билансним кретањима, као и осталим носиоцима економске политике. Само да подсетим, Народна банка је у више наврата повећавала степен рестриктивности монетарне политике и променила је смер главних операција, повлачећи тако вишак ликвидности из банкарског сектора који би могао да врши притисак на курс динара. Али НБС је истовремено увела и знатно активнији приступ у контроли рада девизног тржишта и анализи понашања банака и њихових клијената кроз обавезу додатног извештавања. Банке сада знају да, не само да имамо јасан преглед свих новчаних токова, него и да смо у стању да пратимо и утврдимо да ли је било евентуалних договорених, заједничких притисака на курс, да ли је било „пумпања“ тражње и промета и слично. И наравно да имамо могућности да утичемо на такве „активности”, које са једне стране узрокују колебљивост курса, а са друге условљавају обим интервенција НБС. Очигледно уродило је плодом, постигли смо стабилност на девизном тржишту, а НБС осам месеци није интервенисала продајом девиза на девизном тржишту.

Познато је да Вам је један од првих потеза као гувернера био да „пропитате” банке ко је после избора Томислава Николића за председника Србије трговао девизама па је курс подивљао? До каквих сазнања сте дошли?

До сазнања на основу којих смо и унапредили контролне процедуре и превентивне активности о којима сам управо говорила, а чији се ефекти виде у стабилности девизног тржишта и курса.

Две државне банке отишле су у историју. Осим Комерцијалне, све су у минусу. Шта планирате с њима и докле ће порески обвезници да плаћају лош рад њихових управа? Не осећате ли се и Ви одговорном за то њихово „гордо посртање”? И кончано докле да зидају губитке?

Што се „гордог посртања” тиче, мислим да је то најпре питање за акционаре. Да подсетим, било да је реч о банци у приватној или државној својини, одговорност за управљање лежи пре свега на акционарима. То је њихова обавеза и право. Дужност Народне банке је да доследно и без дискриминације спроводи контролне активности, без обзира на власништво или персонални састав органа управљања. Не само да смо спровели такве контроле, већ смо их посебно интензивирали у банкама са одређеним нивоом ризика, а као резултат уследило је одузимање дозвола за рад Новој Агробанци и РБВ. Истовремено идентификоване су области повећаног ризика у пословању одређених банака, што је такође предмет појачаног надзора НБС. На основу тога мислим да постоји простор за разговор о побољшању корпоративног управљања, уз разрађивање планова активности на консолидацији државних банака, кроз приватизацију, спајање или неки други модел. Али и за унапређење наших процедура које ће омогућити правовремено идентификовање ризика.

Подаци показују да су још две банке поткапитализоване. Да ли то показује да још има кандидата за гашење банака, јер би могли да угрозе стабилност финансијског система?

Народна банка до сада није идентификовала слабости код системски значајних банака које би са собом носиле велики ризик угрожавања финансијске стабилности и потреса у банкарском сектору.

Да ли ћете дати дозволу за рад некој новој банци?

За сада још нема званично поднетих захтева за отварање нових банака, мада су у току разговори о правном оквиру са, на пример, арапским инвеститорима заинтересованим за банкарску гринфилд инвестицију у Србији. Сваки такав захтев НБС ће, наравно, пажљиво размотрити и омогућити да на српско банкарско тржиште уђу инвеститори са добром пословном репутацијом и адекватном финансијском снагом.

Динаризација је започета, али већи резултати нису постигнути. По учешћу домаће валуте у систему на дну смо лествице југоисточних земаља. Да ли НБС може на том плану још нешто да уради?

Сви знамо да је то дугорочан процес. Могла бих да говорим о позитивним помацима, на пример, да се повећава учешће динарских кредита, да су емитоване динарске државне хартије на дужи рок, да имамо прве дугорочне динарске банкарске обвезнице и слично. Али, ако са друге стране видимо да грађани свега око два одсто своје штедње држе у динарима, онда је јасно шта Народна банка може и мора да уради. Враћамо се на почетак нашег разговора, она мора да смањи инфлацију и, још важније, да обезбеди да Србија буде земља са стабилно ниском инфлацијом у наредним годинама. Баш зато, изузетно је важно да не будемо пасивни посматрачи и евидентичари већ реални, али и креативни регулатор и творац монетарне политике.

-------------------------------------------------------

Швајцарац

Већ четврти месец не излазите с решењем проблема за задужене у швајцарцима иако сте то најавили. Да ли то значи да олакшања њиховог терета заправо и не може да буде јер они нису жртве никакве преваре. Да ли сте желећи да им помогнете насели на манипулације заинтересованих за решење?

НБС, наравно, није одустала од намере да помогне у решавању проблема за задужене у швајцарском франку. Напротив, након сагледавања свих релевантних чињеница и додатних анализа још смо чвршћи у ставу да проблем у отплатама тих кредита објективно постоји, због додатног јачања швајцарског франка у односу на евро од преко 35 одсто у последњих пет година. То значи да су корисници кредита у швајцарским францима, поред редовног валутног ризика на који су неспорно сами пристали, били изложени и ванредним околностима, изазваним енормним јачањем ове валуте због светске економске кризе и кризе еврозоне. При томе, веома је важно, и то посебно истичем, да су банке, за разлику од већине грађана корисника кредита, имале механизам за заштиту од валутног ризика. Међутим, банке нису имуне од проблема и потенцијалних трошкова по основу преношења валутног ризика на кредитни, или једноставније речено због пораста ненаплативих потраживања. Имајући у виду, између осталог, вишеструко веће учешће ненаплативих кредита у швајцарским францима него у еврима у односу на укупне пласмане, НБС је, као институција задужена за финансијску стабилност, одлучила да се активно ангажује на решавању проблема везаних за кредите у швајцарцима. Међутим, решење проблема није једноставно, посебно ако се има у виду чврсто опредељење да приликом решавања не долази у обзир додатно оптерећење буџета. Пошто сви разматрани модели подразумевају и одређене трошкове, потребно је и одговарајуће време да банке прихвате да је и у њиховом интересу да добровољно преузму део трошкова по основу курсних разлика, јер су на другој страни потенцијално далеко већи трошкови по основу пораста ненаплаћених потраживања.


Коментари49
38e77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan
Kakve veze ima inflacija kad je narod sve gladniji
Dejan Ristic
U Zakonu o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka, u članu 8. stav 3. je propisano da akcionari banaka koje učestvuju u preuzimanju (banka preuzimalac i banka prenosilac) imaju pravo da u roku od 15 dana od dana obaveštenja o zaključenju ugovora o preuzimanju, zatraže od banke čiji su akcionari da od njih otkupi njihove akcije.Banke su bile dužne da na osnovu člana 14. stav 2. "odmah" po zaključenju ugovora obaveste svoje akcionare da imaju pravo da zatraže otkup svojih akcija u skladu sa članom 8.stav 3. Razvojna banka Vojvodine još uvek nije obavestila svoje akcionare da imaju pravo da zatraže otkup svojih akcija iako je to morala da učini odmah niti ima nameru da izvrši otkup akcija od nesaglasnih akcionara.Državne institucije koje su učestvovale i vodile proces preuzimanja imovine i obaveza RBV kažu da nisu nadležne iako su upravo one donele zakon i bile dužne da obezbede da manjinski akcionari budu isplaćeni.Ovaj nezakoniti postupak guverner, nažalost, ne pominje.
Ceda Bradic
Оборили смо инфлацију. Kako? Novac u opticaju je ekvivalent vrednosti rada ili njegov ekvivalent, vrednost kapitala.Privid. a) ako se uvecava kolicna BANK-NOTA u opticaju,nastaje infalcija vrednosti novca u opticaju (problem uvodjenja bank-nota se resava uvodjenjem jos vece kolicine bank-nota u opticaj)? b) Ako se, umesto bank-norta, uvecava kolicna kreditnog novca u opticaju? Plasmanom kredita nastaje INLFACIJA, kao kod uvodjenja bank-nota (razvodni se vrednost novca u opticaju). Povlacenjem kreditnog novca (servisiranje duga), sanira se prevelika kolicina novca u opticaju. Ali, OSTAJE inflacja vrednosti novca u opticaju,nastala njegovim uvodjenjem u opticaj. Banka,uspesno regulise kolicnu novca u opticaju. Ali, ne moze da regulise inflaciju, koja nastaje bilo uvodjenjem bank-nota, bilo kreditnog novca."Krivica" za posledicu obezvredjivanja novca u opticaju se prebaci na drzavu (resenje nezavisnsot od drzave =anarhija)? Ostalo? Finese, bez znacaja. CB
slobodan
Svako moze da komentarise kako hoce i kako mu se navije.Moje je misljenje da svako ko ne zeli stabilan dinar i stabilan kurs je spekulant ili navijac za spekulante. I upravo zbog toga sto ostali privredni problemi i zaposlenost nije resena- je razlog vise da se nemoze i nesme dodavati ulje na vatru i pored svega destabilizovati dinar. Ko ne voli domacu valutu neka ide u bilo koju drugu EU-zemlju i tamo je stabilan kurs a isto posla nema . Spekulanti srecan vam put.
idi mi dodji mi
Teoretski lepo zvuci. Samo, praksa nas uvek zezne. Kada se dansnji politicari oslobode "prepisane retorike", nebuloznih prica za mase i prestanu da grade "Potemkinova sela", mozda i krene nesto na bolje. To znci, sa ovakvom garniturom politicara, nikad. Nazalost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља