уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Фразе и изрази – део културног наслеђа

Аутор: Д. Алексић - М. Бракочевићсреда, 01.05.2013. у 22:00

Фразе, речи и изрази – део културног наслеђа једног народа, одомаћени у говору већине људи са нашег поднебља, не морају, а често и нису део лексичког фонда језика. Међу бројним поштапалицама које, чини се, подједнако користе и старији и млађи, има и оних који представљају примере лоше употребе. Стручњаци за језик сматрају да су овакви изрази непосредан доказ стабилне везе језика и културе у најширем смислу и да их не треба избрисати са говорне мапе нашег подручја. Напротив, треба их неговати.

Према речима професора др Владиславе Ружић са Филозофског факултета у Новом Саду, фразеологија је део културног наслеђа једног народа, а извори за њен настанак су и интернационалног и изворног карактера.

– Основни извор за настајање фразеологиje је грчко-римска митологија, али и историјски списи или одређени догађаји. На пример, „лупаш као Максим по дивизији” је израз који је настао на основу приче о човеку који је насумице пуцао на војску. Они попут „добити корпу”, „обрати бостан”, „наћи се у небраном грожђу”, створени су на основу народних прича, што је забележено и код Вука у збиркама изрека и пословица – објашњава професорка Ружић.

Данас у разговору и колоквијалном говору могу се чути и конструкције попут „држ не дај”, „обрни-окрени”, „шућ-мућ”, „пошто-пото”, „ђене-ђене”. Неке речи из ових израза више се не налазе у лексичком фонду српског језика, па се користе као окамењене говорне формуле.

Да је реч о експресивним изразима и речима који нису нормирани као стандардни или књижевни језик подсећа и др Биљана Сикимић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ. Она истиче да се у лингвистици они другачије класификују, према више формалним критеријумима, па то могу бити фиксиране или полуфиксиране комбинације речи, метафорички изрази, породични цитати, пословице...

– Овакви изрази непосредан су доказ стабилне везе језика и културе у најширем смислу. Њихова употреба се због тога мења током времена, али је, истовремено, у великој мери и социјално условљена. Постоје експресивни изрази који су познати само у кругу неке породице или ефемерних заједница као што су нека школска генерација, пословна фирма, спортски клуб или друштво из краја.

– Многе од њих које и данас користимо одражавају старе друштвене односе које савремене генерације тешко могу разумети. Фразеологизам „наводи воду на своју воденицу” рецимо сведочи о времену у коме су људи поседовали воденице да би у њима млели жито, а вода која је покретала те воденице била велика драгоценост – објашњава др Сикимић.

-----------------------------------------------

Млади стварају нове изразе

Када је реч о језику младих и њиховом жаргону, професорка Владислава Ружић указује на то да изрази настају на основу жеље млађих генерација да буду креативни, да сами створе нешто ново и да на тај начин привуку пажњу.

– Њихова креативност заиста може утицати на стварање нових израза, поготово ако се они шире прихвате, али то није увек прихватљиво ако су такви изрази обележени вулгарношћу – истиче професорка Ружић.

„Квака 22” – наслов британске антиратне сатире са почетка шездесетих година прошлог века и култни филм из 1970, као израз је означавао нешто апсурдно, немогуће. Данас је, како истиче др Сикимић, овај израз остао неразумљив млађим генерацијама. 

 -----------------------------------------------

„Устао на леву ногу” па „изводи бесне глисте”

Само што је „опајала град” и „бацила око” у излог где има „свашта нешто” и кошта „ђаво и по”, скупље него „Светог Петра кајгана”, прену је позната реченица: „Шта бленеш ко теле у шарена врата?” Затим загракта: „Је л’ игра бела мечка?”

Мук. Јутрос је неко „устао на леву ногу” и сад је „на три ћошка”. Изгледа је „обро зелен бостан”, нашао се у „небраном грожђу” и провео „као бос по трњу”, па насред улице „изводи бесне глисте”. Незнанац „ко гром из ведра неба”, осуо на градску фрајлу „дрвље и камење”. Она је дефинитивно „лепак за будале”, „ни крива ни дужна, уби је гром”.

– Немој да те испребијам ко вола у купусу и испресавијам ко Панта питу – загрме опет. „Пурња ко локомотива”, и смешка се „ко луд на брашно”. „Држ не дај” окрену се и оде.

„Шоу програм у три чина” помисли фрајла. „Зглајзнуо” човек, „није у винклу”, „накриво насађен”, „фали му даска у глави”, нешто га је сломило „ко маче мушкатлу”. „Триста чуда” вуче у кесама, одбачено „скупља ко чума децу”, цирка пивце „’ладно ко змијче”, „убио се ко Немац”… „Обрни-окрени” овај је „пуко ко бас”.

Међу нама – свакодневно – неко је „паметан и вредан ко пчелица Маја” или „глуп ко ноћ”, „досадан ко стеница”, „тврдоглав ко магарац”, „запео ко сивоња”... Неко се „нарадио ко црнац”, па „уморан ко пас” – „спава ко заклан”. У доколици „’ватамо зјале”, понекад „лупамо ко Максим по дивизији”. Волимо се „ко пас и мачка”, слажемо „ко рогови у врећи” – али што вреди чувамо „ко мало воде на длану”.

Написати ову причу било је „комбинација ге шест”. М. Симић-Миладиновић


Коментари8
6b217
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanovic Medo
Jeeeeeeeeea
Igor Petrovic
Maksim nije bio čovek koji je nasumično pucao po vosjci, već se tako zvao mitraljez (po njegovom konstruktoru), kojim se pucalo po živoj sili.
Рајко Њето
Квака 22 је амерички роман (не британски).
Тихомир Фрушкогорски
Види види,господин Метафорицки изрази пише грчким алфабетом,само му рачунар не зна Србску ћирилицу.И Ви ћете господине Метафоро да причате о Србском језику.Свашта.
Metaforicki izrazi
...se na srpskom kaze prenosni izrazi - kad smo kod jezika! Μεταφορά (na grckom) znaci prenos.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља