среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

„Енклава” о погрому из 2004.

четвртак, 02.05.2013. у 22:00
Редитељ Радовановић током прве клапе „Енклаве” Фото Б. Нововић

Ваљево – На теренима ваљевских села Совач и Поћута, који неодољиво подсећају на простор Косова и Метохије, почело је снимање играног филма „Енклава”. Реч је о пројекту чије су амбиције да најширој публици дочара приче из живота људи из једне од косовско-метохијских енклава везаних за погромашке догађаје из марта 2004. године, када су Албанци запалили многе српске куће, цркве, порушили гробља... Редитељ и сценариста филма Горан Радовановић је поред неколико познатих српских глумаца ангажовао и четири дечака са косовских простора.

У учионици сеоске школе у Совчу филм је „отворен” причом дечака Филипа о свом најбољем другу, али како у школи коју он похађа нема деце, он говори да је његов најбољи друг деда Милутин који је тих дана на самрти. То је, на жалост, реалност у највећем броју косовских енклава у којима, често под драматичним околностима, одрастају деца и живи тамошње становништво. Редитељ Радовановић због тога сматра логичним што је за филм, у којем има пуно документаристичког, ангажовао четири дечака, основца, из Звечана, Штрпца и Ливађа, места у централном Косову. Они у филму играју себе.

 – Филм „Енклава” је покушај да за будуће генерације оставимо део колективног памћења о људима који се и данас на почетку 21. века, боре са својим идентитетом у лимитираним условима живота. Филм нема класичну поруку, већ хришћанску идеју да кроз праштање и катарзу друге стране престанемо да се плашимо једни других. Хоћемо да устврдимо да без праштања нема љубави нити слободе. Све ово ће бити заогрнуто драматуршким декором врло непријатних сцена од паљења цркава, рушења гробља до бомбашких напада на аутобусе, што је део догађања из 2004. године, која су у основи филма – објашњава редитељ Радовановић.

На теренима у ваљевском крају екипа филма остаће до краја маја где ће уз четворицу дечака са Косова глумачку „арматуру” држати Небојша Глоговац, Аница Добра, Бора Тодоровић и Милена Јакшић, првакиња српске Драме при Народном позоришту из Приштине. Филм је српско немачка копродукција београдског „Нама филма” и „Нико Хајна” из Штутгарта, док је цео пројекат финансијски подржан од неколико немачких и европских фондова.

 Б. Нововић


Коментари1
18efb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лоша порука
Српска посла, "опрости" кад си конформиста исувише да би се супротставио, односно праштај неопростиво јер су Немци платили за филм. Зато Борис Малагурски за "Косово - можете ли да замислите" није могао да добије нити један динар од Немачке и "европских фондација". Мислим, и ако није. Српска посла, исувише лако опраштамо и брзо заборављамо. А то није добро, Хрвати, Албанци, Јевреји, Бугари, Пољаци... ма код, тако то не ради!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља