четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.05.2013. у 12:00 Далиборка Мучибабић

Храм у Јајинцима и недовршен – живи

Поштоване су византијске пропорције у обликовању храма, али он није пројектован тако да подражава традиционални српски стил градње богомоља - то је био и делимично остао "камен спотицања" Фото Д. Јевремовић

Верници из Јајинаца и села Раковица пету годину заредом Васкрс прослављају у незавршеној цркви тик уз Спомен парк Јајинци. Грубим грађевинским радовима под куполом богомоље посвећене Светом Кирилу и Методију не назире се крај, а и оно што је саграђено мораће да се поправља. Кров  прокишњава и, ако здање ускоро не буде покривено, Српску православну цркву ће то коштати додатних 70.000 евра. Јер, како каже Горан Стефановић, директор фирме „Црна Трава пројект”, главног извођача радова, у том случају мораће да буде потпуно санирана бетонска конструкција.

– Купола није заштићена термо и хидроизолацијом, нити је покривена алуминијумским лимом, како је пројектом предвиђено, и тако стоји годинама. Тај посао изискује око 50.000 евра. Ако за то новац не буде обезбеђен колико сутра, бићемо у још већим проблемима јер ће онда ти радови коштати више. До сада је уложено око 220.000 евра, а за завршетак храма и изградњу парохијског дома биће потребно још 250.000 евра, не рачунајући осликавање цркве – објашњава Стефановић.

Сав до сада уложени новац прикупљен је од донација, а такав начин „кап по кап” прибављања средстава тражи време, које није савезник богомољи у Јајинцима.

Потешкоће су од самог почетка пратиле њено пројектовање и изградњу, али нису обесхрабриле свештенство цркве, нити пројектанте – академике и архитекте Бориса Подреку и Бранислава Митровића. Они не губе наду и веру да ће објекат, чија је градња започета 2004. године, бити завршен. Оригинално архитектонско здање са елементима цркве Богородице Љевишке расло је у пројектанским бироима од 1996. до 2002. године и плод је, каже Митровић,  дијалога и компромиса између СПЦ, архитеката и блаженопочившег патријарха Павла, који је благословио пројекат.

– Поједине колеге, људи из редова цркве и верници тај објекат не доживљавају као њима блиску слику онога што мора да представља православну цркву. Ослањали смо се на византијске пропорције у обликовању храма, али он није пројектован тако да подражава традиционални српски стил градње цркава. Архитектура храма је савремена. Здање има сведену кубичну форму, његови делови су наткривени приступни простор, крстионица, библиотека, простор за хор и зид, односно ходник предвиђен за паљење свећа. Њега смо изместили из цркве и он је замишљен тако да храм и зид формирају међупростор за паљење свећа у који могу доћи сви који желе да се поклоне жртвама некадашњег стратишта у Јајинцима – наглашава Митровић.

Парохијски дом у порти храма и даље је само скица на папиру. Под његовим кровом наћи се сале за културне манифестације, спортске активности, биоскоп, канцеларије, кухиња и два стана. Премда комплекс још није завршен, богослужења се обављају од 2008. године.

– Црква је светиња и дом Господњи без обзира на њен облик. Свидела се нама или не, то је пре свега дом молитве за око 20.000 парохијана. Блаженопочивши патријарх Павле је препознао лепоту ове цркве. Он је увиђао да је лепота у различитости. Није најбитнији изглед него духовност – каже Владимир Калезић, старешина цркве Светог Кирила и Методија.

------------------------------

СПЦ није конзервативна у архитектури

Када је пре 17 година Борис Подрека, замољен од свештеника Димитија Калезића и академика Дејана Медаковића да пројектује цркву, позвао колегу Бранислава Митровића да му помогне, он је рекао: „добили смо врућ кромпир”.

– Имао сам у виду да је реч о осетљивој теми због навика које постоје у пројектовању храмова у Српској православној цркви. Међутим, кроз дијалог са свим учесницима сам схватио да СПЦ није конзервативна, него су конзервативни људи и архитекте који нису спремни да разговарају. Много је једноставније са готовим формулама и рецептима изаћи пред инвеститора. Данас влада поплава компилаторских пројеката који буквално пресликавају старе храмове попут Грачанице, не уносећи елементе савременог градитељског и архитектонског размишљања у те објекте – истиче Митровић.

Такав модел Митровић не прихвата зато што верује да без искрености и енергије коју пројектант преноси на објекат нема добрих резултата. Он и Подрека задали су себи да направе амбијент у којем ће верници препознавати оно што осећају када улазе на пример у Пећку патријаршију, или неку другу традиционалну сакралну грађевину.

– Црква у Јајинцима некоме ће се свидети, а некоме неће. Тврдим да је промишљена и пројектована одговорно, са великим страхом и бригом да ли ће верници то разумети. Ако не усвоје форму, надам се да ће осетити енергију која је у тај простор уткана. Пре свега, енергију патријарха Павла, који нас је искрено подржао. Разговори са њим су били слушање тишине. Сведени у речима, а веома захтевни у закључцима. Његова порука била је да се верници у цркви морају осећати као код куће – сматра Митровић.  

------------------------------------

Прва црква од Вождовца до Белог Потока

Отац Димитрије Калезић, који је осамдесетих година прошлог века опслуживао тадашње делове Кумодрашке парохије – Јајинце и село Раковицу, 1989. године затражио је од надлежних сагласност за градњу храма. Црква је добила 80 ари земље у шуми поред заједничке гробнице стрељаних за време окупације у Другом светском рату. Градске власти одобриле су градњу 1993. године, каже Калезић.

– На потесу од вождовачког храма Светог цара Константина и Јелене па до Белог Потока тада није било цркве. Питао сам патријарха Павла да зидамо цркву и он је то одобрио. Посвећена је Светом Кирилу и Методију, који су овим просторима прошли 863. године на путу у Велику Моравску – истиче Калезић.

Коментари9
2ccb1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica R
Pomaže Bog, dobri ljudi i pastiri. Hvala na ovom tekstu.Ova divna Crkva je mesto saborstva verujućih ljudi i onih koji znaju da cene Blagoslov za njenu gradnju,dobijen od Patrijarha Pavla. Pročitah razne komentare,kao npr. da ova Crkva nije prigodno mesto za venčanja i krštenja jer je tu bilo stratiste.Krajnje nerazumevanje da upravo sila Gospodnja baš na svim stratištima,pa i ovom,ispisuje večno pamćenje za onog ko je spreman da isto shvati i proslavi život Sv.Bozjim tajnama baš na ovom mestu
jajincanin arhitekta
Neistina je da stanovnici Jajinaca ne dolaze i ne doniraju. Iz godine u godinu na badnje vece sve je vise ljudi koji prisustvuju paljenju badnjaka. pocelo je sa vencanjima, krstenjima. Postoje Jajincani koji razumeju arhitekturu... Kada bi se u potpunosti zavrsila, posmatraci bi je drugacije dozivljavali...
Stop
Samo lud bi se vencavao pored masovne grobnice. To je memorijalni kompleks.
parohijan u Jajincima
Ja sam stanovnik Jajinaca, onog dela u koji svestenicka dinastija Kalezic i ne svraca, zasto? Ne znam. Takodje, smatram da je izgled nase Crkve u Jajincima najblaze receno kontroverzan. Siguran sam da je to jedan od razloga smanjenih donacija.
Emilian Istoricar Srpski
Interesantno je da niko u Srbiji nezna koji su bili Kirilo i Metodije. Oni su bugarski prosvetitelji i nemaju nikakve veze sa Srbijom i Srbima. Oni su ziveli u Bugarska Carevina a nije postojala nikakva Srbija pa ni Srba nije bilo ni od korova jer su Srbi bili Romani, odnosno Romani su bugare nazivali Srbima ili divljaci na romanskom jeziku. Zato je potrebno da se ne mesaju bae i zabe i da se Srpski Narod vise ne laze. Svemu je kriva ruska crkva koja i danas vlada Balkanom a Srbi idu kao ofce, iako su svi jednom bili Katolici.
Aleksandar T.
Na maketama ne mogu da prepoznam nove ubjedljive intepretacije vizantijske ili sprske gradnje. Ovo je "obična" savremena arhitektura sa (možda) dobro namenjenim izmišljenim novim hrišćanskim simbolima. Ne znam zašto bi BAŠ ovakav stil omogućio jedan novi pogled na SPC-arhitekturu. Dosta liči na evengalističke i katoličke crkve 60ih/70ih, koje danas vape prazne. Možda je ova teza nekome lakomišljena ali smatram da je njihov arhitektonski savremeni pristup dodatno udaljio vjernike od njihovih bogomolja. Živim na zapadu i često tek na drugi pogled prepoznam (a i malo se uplašim), da se tiče njihove crkve, a ne nekog savremnog kancelarijskog kompleksa. Subjektivno gledano, ja jednostavno ne bi volio da se molim u jednoj od tih hladih, grubih betonskih hala, koliko god one bile savremene i "cool". SPC treba biti vrlo oprezna što se tiče savremenosti i crkvene estetike. Mislim da je Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici pažljiv i kompromisan početak sa prilagodjavanjem vremenu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља