среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Нова апстракција у Београду

Аутор: Милија Белићпонедељак, 06.05.2013. у 22:00
Скулптура Томаса Лардера са салона Réalités Nouvelles у Пон де Клеу

У истом моменту кад се у њујоршком Музеју модерне уметности обележава сто година од појаве апстрактне уметности, у Београду ће апстракцији бити посвећене две изложбе: у Павиљону „Цвијета Зузорић“ од 8. до 25. маја гостује најпознатији париски салон апстрактне уметности „Réalités Nouvelles”, са избором од преко шездесет уметника, док ће у Галерији РТС-а од 15. до 29. маја бити представљена нова српска апстракција са избором од тридесет уметника.

Салон „Réalités Nouvelles” (Нове реалности), један од најпознатијих париских салона, основан је 1946. године и од почетка је био специјализован за апстрактну уметност. Замишљен је да настави традицију и промовише идеје уметника као што су Делоне, Дезбург, Егелинг, Лисицки, Кандински, Маљевич, Мондријан. Претеча салона била је група „Réalités Nouvelles” (Аполинеров израз), основана са циљем да промовише уметност потпуно ослобођену директне визије природе, другим речима, апстрактну уметност. Настављајући ангажман две претходне групе, „Круг и квадрат” из 1930. и „Апстракција–креација” , која је деловала између 1931. и 1936. године, група је прву значајну изложбу имала током јуна и јула 1939. у чувеној париској галерији Шарпантије. Групу „Réalités Nouvelles” чинили су, између осталих, Арп, Делауне, Дезбург, Дишан, Дишан–Вијон, Кандински, Купка, Леже, Ел Лисицки, Маљевич, Мањели, Мондријан, Певснер, Пикабија, Швитерс, Вантонгерло, Вијон. После рата група се конституисала у асоцијацију која се, све до данас, манифестује једанпут годишње у виду салона. Показујући од самог оснивања флексибилност и разумевање према новим тенденцијама, салон је, уз ригорозну селекцију и презентацију уметника, умео да међу излагаче уврсти и уметнике који данас представљају носиоце савременог ликовног израза као што су: Агам, Алберс, Алешински, Атлан, Бил, Дебре, Францис, Глеиз, Хартунг, Хербин, Линдстром, Матје, Мичел, Мореле, Пољаков, Ман Реј и други. Већ од половине педесетих година на салону почињу да излажу и уметници из Србије: Петар Омчикус, Бата Михаиловић, Коса Бокшан, Љубинка Јовановић, Радивоје Кнежевић Кнез, Момчило Миловановић итд.

Одражавајући актуелност и перманентност апстракције, салон „Réalités Nouvelles” је, заправо, једина институција која већ скоро седам деценија посвећује своју активност промоцији различитих и сукцесивних струја у домену апстрактне уметности. Због своје истрајности и улоге у афирмацији различитих видова апстрактне уметности, салон „Réalités Nouvelles” је освојио међународну репутацију и своје место у историји европске модерности. Салон сваке године окупља око 400 уметника из целог света у домену цртежа, графике, сликарства, вајарства и фотографије. У Београду ће, у сарадњи са Француским институтом у Србији, бити приказана дела 64 савремена уметника, редовних учесника салона. У оквиру изложбе ће се, такође, указати почаст вајару српског порекла Радивоју Кнежевићу Кнезу (1923–1992), дугогодишњем учеснику и члану комитета салона, готово непознатог нашој јавности. 

Историју српске апстракције, као ни других авангардних покрета, није могуће посматрати независно од непосредних друштвених околности, борбе за националну независност и тек започетог процеса политичке, економске и културне еманципације. У време док су импресионистичке идеје из основа мењале разумевање сликарства, српском уметношћу су владале историјске теме, национални митови и традиционално схватање уметности. Иако у српској уметности двадесетог века могу да се препознају утицаји савремених струјања и констатују повремени авангардистички узлети (зенитизам, дада, надреализам), све до почетка педесетих они ће бити обележени фигуративним схватањем уметности. Радикални раскид са класичним приступом уметности и тада владајућом соцреалистичком идеологијом представља свакако Лубардина изложба 1951. године и појава групе Једанаесторица. Ипак, наративни и асоцијативни елементи нису сасвим ишчезли ни код ове генерације уметника, код које је и енформел био само успутна станица у тражењу нове експресивности.

Тек актуелна генерација српских уметника прихвата без страха, комплекса и предрасуда апстракцију као универзални ликовни језик.

На 67. салону „Réalités Nouvelles”, крајем септембра 2013. у Паризу, Србија ће као почасни гост бити представљена са десет српских уметника изабраних на изложби „Нова српска апстракција”.

(Аутор је комесар изложби „Réalités Nouvelles” и „Нова српска апстракција”) 


Коментари0
3a01d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља