недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:21

Слобода је привилегија, али и одговорност

Аутор: Борка Г. Требјешанинпонедељак, 06.05.2013. у 22:00

Глумица Мирјана Карановић на сцени Битеф театра режира представу „Психоза у 4.48”према комаду Саре Кејн, чија премијера се очекује у петак, 10. маја. „Психоза у 4.48” је последње дело контроверзне Саре Кејн. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Зора Мојсиловић, а сарадник за покрет Соња Вукићевић, музику је компоновао Влада Пејковић, видео-материјал је снимио и монтирао Стеван Филиповић. Играју Дарија Рајшић, Вања Ејдус и Дамјан Кецојевић.

Шта вас је подстакло да се позабавите овом необичном ауторком и њеним делом, с обзиром на то да се Сара Кејн сматра једном од најзначајнијих представница „жестоке драматургије”?

Све се десило случајно и спонтано, без одређене намере. Први пут сам се срела са текстом „Психоза у 4.48”пре више од 15 година када је постојала идеја да се то ради у позоришту. Када је моја студенткиња дошла са идејом да баш ради Сару Кејн за свој дипломски рад, рекла сам јој да је то ужасно тешко. Ипак, одлучила сам да јој некако помогнем. Почињале смо, одустајале, поново почињале... Овим текстом се заправо бавим већ неколико година, у разним фазама и никако нисам била начисто која је моја веза са њим. Шта је то због чега бих тај текст радила? Некако сам се томе опирала и говорила себи да ја и мој живот немамо пуно везе ни са тим садржајем, ни са Саром Кејн. Радила сам њено дело „Федрина љубав”, али конкретно комад „Психоза у 4.48” је слалом који сам покушавала да направим желећи да избегнем његово повезивање са собом. На крају сам схватила да сам сувише у том процесу и да морам да завршим ту представу. Сувише дуго свог времена сам потрошила да бих одустала. Тако смо дошли до Битеф театра, придружили су нам се Вања Ејдус, Дамјан Кецојевић. Претпостављам да ћу када прође извесно време имати неки преглед шта све ово значи за мене.

Дело „Психоза у 4.48” Сара Кејн је писала у психичкој неуравнотежености, у време док је боравила у болници и будила се сваког јутра тачно у 4.48 часова. Колико је тешко радити ово дело, будући да није писано у драмској форми?

Овај комад је широм света извођен у разним варијантама, од монодраме до кореодраме, до представа са десет глумаца на сцени. Одлучила сам се за распоред од две глумице и једног глумца. Тема је депресија, или самоубиство, која је присутна чини ми се у многим животима, али има јако мало жеље у свима нама да се тиме бавимо на светлости дана. Депресија некако припада самоћи, некаквим тајнама  Обично не парадирамо пред својим пријатељима и познаницима или пред јавношћу да смо у депресији. Признајемо то стање тек када прође и када смо се оснажили да се са тим проблемом суочимо. Тема није лака, али је наша уметничка екипа покушала да направи сценско читање те приче. Бавили смо се том тугом, очајем као нечим што припада и нама лично, неком нашем животу.

Које узбуђење можемо да очекујемо у вашем читању „Психозе”?

Волела бих да у овој представи повежем истиниту, искрену емоцију и истинит, искрен исказ на сцени са формом која је понеки пут помало кореографска. У сваком случају, у представи има јако много покрета. Такође сам повезала и неке друге визуелне начине представљања глумаца, преко снимка, камере. У визуелном смислу постоји комбинација позоришно-филмског начина.

Тврдите да је психички пуно лакше живети у диктатури него у демократији. Тачније, да живимо у контролисаној демократији, односно прикривеној диктатури. Зашто?

Слобода је привилегија, али и одговорност. Слободни људи заправо могу да чине много више него они који су ограничени, било решеткама било забранама. Када немате забране онда морате да изградите моралну структуру по којој се крећете. Исто тако морате да прихватите и последице својих погрешних потеза. Зато мислим да је за многе људе живот једноставнији где слобода не постоји. Демократско друштво је захтевније, оно тражи од тебе да се ангажујеш. Да водиш свој живот, да иницираш ствари, да не чекаш да ти неко други нешто поклони или дозволи. То подразумева да си одговоран и за неуспехе, за погрешне изборе... Не можеш да кривиш диктатора зато што ти није дозволио да имаш срећан живот. Када нема диктатора онда си ти сам одговоран за свој несрећни живот. То неки пут може да буде и трагично.

Кажете да морамо много тога да реновирамо у држави, јер наша кућа захтева детаљно чишћење и спремање. Шта конкретно?

 У последње време се више бавим собом, а све мање животом других. Мислим да могу бити добра за друге једино ако порадим мало на себи. Морам да преберем свој живот и своју кућу, а мислим да је дошло време да свако са собом рашчисти неке ствари. Да буде одговоран према себи. Немам више потребу да сређујем друштво, него себе.

Коју духовну вертикалу треба да следимо?

Јако је захтевно уредити свој живот. Тешко је као резултат посматрати свој живот који је у хаосу, али заправо то је једна јако лагодна ситуација у којој не знаш када идеш на спавања, кад устајеш, шта једеш, шта пијеш, које ауторе читаш, са ким се дружиш. Не треба се руководити правилима која се сервирају одозго, која је неко промовисао. Важно је да откријете које су то моралне обавезе и вредности по којима се руководите у животу.

----------------------------------------------------------------------

Има много добрих глумица

У време детињства и ране младости исецали сте фотографије Софије Лорен... Кога данас издвајате из света уметности?

Не само Софије Лорен, већ и Ђине Лолобриђиде, Брижит Бардо... Данас има много добрих глумица и код нас и у свету. Управо сам гледала представу „Док нас смрт не раздвоји” и уживала у глуми Аните Манчић, Јасне Ђуричић, Јоване Гавриловић. Изузетна је, рецимо, и Александра Јанковић, а у свету је најбоља, непревазиђена Мерил Стрип.


Коментари6
3baf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Gavrilovic
draga Lenka svaka cast! Svaka vam je na mestu!
Zemljorad Obradovic @Umetnost ??? Kultura ???
Ne razumem na koje izjave u intervjuu se odnosi vas komentar - moze objasnjenje?
lenka
Jovana Gavrilovic, najtalentovanija mlada glumica, III godina FDU, debi je imala u pomenutoj predstavi. Ne Jelena :)
pozdrav
У центру пажње треба да буде поштовање људских права, то је магнет који све људе окупља и место где људи остварују своју слободу )))):
Umetnost ??? Kultura ???
Samo ti pljuj po srpstvu, mozda je i to deo umetnosti koju mi mali ljudi ne mozemo da shvatimo, bitno je da se tim pljuvanjem ti smatras vise dostojanstvenija i odvazna da toboze tako nesto radis.....Sramota za kulturu i umetnost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља