четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.05.2013. у 12:30 Слободан Кљакић

Гуглова почаст Мики Аласу

Ђорђе Карађорђевић и Мика Алас

Јуче је Гугл исписао свој лого локализован за Србију у знаку још једног српског великана, овога пута Михаила Петровића Аласа, рођеног на јучерашњи дан пре 145. година.

Славни Мика Алас припада оном уском кругу овдашњих угледника који су успели да, упркос свему, ускладе своје многобројне таленте, знања и емоције, тако да прво не буде на сметњи другом и трећем, нити друго првом и трећем, такође ни треће првом и другом. Уместо да се међусобно гуше или, што је још горе, да се искључују, Мика Алас је своје таленте, знања и емоције, као ретко ко, хармонизовао на начин редак у српском јавном животу, науци и култури.

Његово сладострашће није угрозило преданост виолини, њени звуци нису га одвојили од професуре, педагошки рад није спутао приврженост науци, наука није самлела литературу, литература није опозвала задатке отаџбине, задаци отаџбине у рату нису угасли његов антирежимски став у миру, стање мира није умртвило Аласову окренутост откривању увек новог.

У случају Мике Аласа, а то је прилично ретка појава на овим просторима, и аласки изазови, и музичка банда, и професура, и педагогија, и наука, и литература, и отаџбински задаци, стајали су у хармоничној вези. Знатижеља и жеђ за авантуром и путовањем, зов далеких хоризоната, ка којима стреме храбри, али свесни слободе, била је та везивна нит у његовом животу испуњеном високим дометима на многим пољима стварања. Ова нит је омогућила Петровићу да буде сорбонски доктор наука (1894), великан математике, савски и дунавски алас, музикант по београдским кафанама и свадбама (,,Суз”), оснивач Београдске математичке школе, ратник и академик, проналазач и државни шифрант, изванредан писац, артиљеријски пуковник у резерви који се 1941, иако има 73 године, јавља и ставља на располагање ратној команди, да би поново бранио отаџбину, а онда неће да се преобуче у понуђени ,,цивил”, него као ратник бира немачко заробљеништво.

Оронулог здравља, пуштен је из немачког заробљеништва после три месеца, посредовањем италијанске краљице Јелене, пошто се својој тетки с том молбом обратио принц Ђорђе Карађорђевић, вероватно Аласов најбољи пријатељ.

Михаило Петровић је умро у окупираном Београду 8. јуна 1943. године, у стану на Косанчићевом венцу на коме је и одрастао.

Сутрадан су аласи с Дунава и Саве пренели у ковчегу посмртне остатке ,,свог мајстора” од његове куће на Косанчићевом венцу до Саборне цркве, где се од свог пријатеља, уз удаљене звуке виолине, опростио славни Милутин Миланковић, који је изговорио и ове речи: ,,Миран, тих, скроман, човечански једноставан, натчовечански обдарен, Петровић је био један од највећих синова нашег народа”.

Свакако је Миланковић знао шта казује и јасно је да то нису биле пригодне речи када се, поготово у нашој традицији, онај ко путује у вечност ,,кује у звезде”.

И мора бити да је као Аласов пријатељ знао да се тај велики човек и ум српске науке и културе, већ био припремао за своје последње путовање, када је у позним годинама ишао као члан међународне експедиције да истражује залеђене земаљске полове и непрегледна пространства океана.

,,Ја сам већ у годинама – што сам урадио, урадио... Ако се жив вратим са овог путовања – то је чист ћар. Ако, пак, на путу умрем – ништа не мари. Бићу сахрањен тамо где ме смрт снађе. Најбоље ће бити ако умрем на лађи, па ме баце у море да ме рибе поједу и освете ми се што сам их много ловио и јео. Ми, Срби, смо иначе навикли да се сахрањујемо у мору. Знате већ да постоји ’плава гробница’ у Јонском мору, поред острва Вида, ’острва смрти’ у близини Крфа, па неће ни мени сметати да одем у неко море. Бар се неће мучити око моје сахране.”

Близина реке привукла је Мику Аласа у раном детињству, спустио се на обале реке Саве и потом, како је одрастао и упознавао пријатеље аласе, стигао до Дунава, а онда, као зрео човек, гласовити професор и математичар, запловио и великим, светским морима.

Тако таложено животно искуство, проткано изузетном истраживачком проницљивошћу и научењачком строгошћу, ослоњено на дубоке, архетипске слојеве који подразумевају и вештину приповедања, омогућило је Аласу да 1940. године објави ,,Роман јегуље”, књигу која тешко да има премца у српској литератури, а о којој се, нажалост, тако мало зна.

Уосталом, то и не чуди, пошто се мало зна и о самом Михаилу Петровићу, о Мики Аласу, који у свом граду нема ни споменика, мада припада самом врху пирамиде српских великана у свету науке, образовања и културе.

Ако је за утеху, Гугл је јуче показао да се у ,,великом свету” за Мику Аласа врло добро зна и да споменик том великану, сагласно времену, може да буде подигнут у дигиталном свету.

Коментари4
72e3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миливоје
Научници калибра Мике Аласа су на Западу такорећи неприступачни и тешко им је прићи. То код Мике није био случај. На Универзитету у Бгд где је имао катедру, потражи га једног дана неки од колега из Загреба. Ушавши у зграду, замоли послужитеља кога је ту срео, да му објасни "како ће да дође до кабинета Господина професора доктора Петровића". Гледа га послужитељ мутно: "Немамо бре ми таког једног код нас овде"-рећи ће послужитељ. Студен у пролазу чује овај разговор и обрати се послужитељу: у пролазу: "Овај хоће у ствари код чика Мике". Сад се и послужитељу упалила сијалица: "Па што не кажеш одма да оћеш код нашег чика Мике. Оно те доктор те професор те ово те оно се код нас не ферма, а до чика Мике ћеш на први спрат па онда друга врата лево".
Nevena Petrovic
Generacije iz pedeset i neke god., najbolji ucenici, koji su iz matematike i drugih prirodnih nauka imali petice u svim razredima, bili su nagradjeni diplomom Mihajlo Petrovic Alas". Mladje generacije ne interesuje istorija, vec su zeljni da " na vidiku" vide perspektivu za sebe, za ma kakav zivot dostojan coveka, ali bez odricanja i mnogo rada. Tome ih uce mediji, sirom nase planete. Istrazivaci su oduvek bili na ivici egzistencije. Nadam se da ce se to promeniti, ali nece to ljudi resiti, niti politicari. Vise, prirodne sile ce uraditi svoje!
Dragomir Olujić Oluja
Gospodine Dijaspora, ne znam koliko godina imate i koje škole imate, ali ja sam (moja generacija i desetine generacija pre i posle) još u osnovnoj školi (1955-1963) mnogo toga učio, čuo i čitao o Miki Alasu (i /ne samo/ njegovom drugaru /tada/ princu Đorđu)! To što Vi ne znate, ne znači da svi Srbi ne znaju!
Dijaspora, Minhen
Boze, kako je to tuzno i sramotno koliko mi Srbi ne cenimo nase velikane!!! Nikada nam niko nije rec rekao o ovom velikom Srbinu!! Nikada se niko u Srbiji nije setio da o njemu u skolama nasoj deci prikazu velicinu i znacenje Mihaila Petrovica-Alasa.Nikada se o njegovim delima nista nije culo, evo, sve do dana danasnjeg! ZASTO mi Srbi NE CENIMO svoje, nase zasluzene ljude nase heroje i velikane!??? Tuzno i SRAMOTA kakav smo mi narod!!! Nije cudno sto nas na zapadu NE CENE i PREZIRU !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља