субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.05.2013. у 21:57

Сваки народ има пету страну света

Фото Томислав Јањић

Београдска „Просвета” објавила је књигу Александра Петрова „Пета страна света” (сабране, руске и нове песме), у изузетно лепој опреми, на више од шестсто страна. Александар Петров (1938), рођен је у Нишу. Завршио је студије југословенске и светске књижевности на Филозофском факултету у Београду. Био је професор на више десетина универзитета, на свих пет континената. На Питсбуршком универзитету у Америци је од 1993. године. Објавио је на српском осам збирки песама. Песме су му превођене на 29 језика, а преведене књиге песама (15) објављене су у 12 земаља. Пише романе, научне студије, критике и есеје. Уредник је „Американског Србобрана” (од 1993), стални књижевни критичар „Политике” био је од 1975. до 1980. године.

Балкан је „пета страна света”. Шта ова метафора значи данас: где смо, чији смо, шта нас чека?

У једном нашем средњовековном тексту помињу се „свих седам страна света”, што је и стих једне моје песме. Пета страна је само наизглед привидна, створена као на рачунару, а заправо је веома стварна, земаљска, мада непредвидива. Сваки народ има своју пету страну, и то као своју домовину, познату понекад само њему, мада не сасвим ни њему. Одгонетању те пете стране, а донекле шесте и седме, посвећене су многе моје песме. На корицама је црни квадрат, налик Маљевичевом, а у њему је уцртан профил Балкана као та прекобројна страна света. Тако да ни она није само наша.

Назив једне ваше збирке је „Последње Косово” (1988). У наслову нема Метохије, а ви сте, и тада, најавили – одрицање од Лазара?

И наш народ се, као свети Петар од Христа, бар три пута одрицао од Косова. И зато што је био приморан, и зато што није божански, безгрешан. Тешко је било носити косовски крст, и под Турцима, и под комунизмом. Није лако ни данас. У тим хорским песмама настојао сам да се чују гласови „завађених страна света”, као и гласови оних Срба који су отишли и оних који остају.

У времену смо кад од Европске уније добијамо захтеве из ваших песама косовског циклуса. Откуда толика видовитост?

Ако видовитости има, она није моја него гласова које сам ослушкивао на косовској Голготи и трудиосе да их пренесем у своје стихове.

Књига „Пета страна света“ је аутобиографска,али то је и књига о прогонству, избеглиштву, странствовању. Ваше порекло је руско, и по оцу и по мајци?

Никита Станеску је моју двострукост добро описао у песми „Александар”. Имам две душе, два матерња језика и једну домовину у којој сам рођен, Србију. Српски сам песник који понекад песме пише и на руском.

Какви су ваши контакти с данашњом Русијом?

Углавномрођачки и песнички.

Многе песме посветили сте родитељима. Шта вашу мајку, племићког порекла, везује за Лењина?

Хронотоп звани „Смољни”. У мајчином случају то је и здање у којем су се школовале девојке племићког порекла, а у Лењиновом – штаб Октобарске револуције. А и обоје су живели у Смољном. Институт Смољни је напустио Русију и стигао у Србију 1920. Када сам песму са Смољним у наслову штампао 1979. пријатељи песници су ме упозоравали да проричем крај комунизма и Совјетског Савеза.

Да ли се хумором и иронијом браните од сурове стварности, ондашњих и данашњих дана?

Један мој циклус „Машина за туцање” из „Бруса” срећом је прочитан, углавном, као циклус песама сексуалне револуције, а не и као критика социјалистичких револуција. Мада је један познати писац песму „Храм” пријавио као наводно предсказање Титове смрти. Ништа нису биле мање суровеи неке националистичке и демократске револуције (после пада Берлинског зида), чији се одјеци препознају и у мојим песмама с краја прошлог и почетка овог века.

Дружили сте се с многим писцима, уметницима, политичарима, нашим и страним. Да ли намеравате да напишете књигу о тим сусретима?

Октавио Паз је издавач моје прве књиге на страном језику, мада га никад нисам срео.Песник Ален Гинзберг је у мојој београдској башти пекао ћевапе 12. септембра 1986,на мој „name day” какопише у опширној посвети његове књиге. Чеслав Милош је написао да је најдужи разговор о поезији, више од 24 сата, водио са Бродским и са мном у стану Бродског у ГриниџВилиџу. Шта тек да кажем за српске писце! Милана Кашанина сам још као гимназијалац добро упознао, као породичног пријатеља. А у друштву других, од Васка Попе до Златка Красног, прошао ми је живот. Када мислим о њима, нарочито о мртвима, а већина није међу живима, осећам да ми је место у њиховој књизи. Па, ако Бог да почећу да је пишем.

Магистрирали сте на Иви Андрићу, докторирали на Милошу Црњанском. Ко је по вама, а то је стара српска дилема, већи писац?

Зависи када и кога од њих двојице читам. Као писцу ближи ми је Црњански.

Били сте стални критичар „Политике”, у једном периоду, а сарадник сте и данас. У којој мери стижете да пратите „младе гласове” у српској књижевности?

Мање него што бих желео.

На књижевној сцени сте скоро пола века?

Прва своја „сабранa дела”, песме и приче, објавио сам као ђак Седме београдске гимназије (данас Шеста београдска), средином педесетих, наравно као самиздат. Први стихови обрели су се на страницама „Листа младих”, у то моје исто ђачко време. Прве песме моје прве објављене књиге, „Сазданац” (спев о свету без Бога, Нолит 1971, са рецензијом Зорана Мишића), писао сам као војник у Кичеву за време земљотреса у Скопљу. „Брус” (1978, 1979) је настајао прво у Америци, која не личи на данашњу, у оној у знаку студентских и уметничких побуна против рата у Вијетнаму, у знаку и многих других слобода, или револуција у ширем смислу, друштвених, родних, сексуалних, песничких…

Зато су вас оптуживали да сте прозападни човек?

Поједини критичари, и не само они, него и један велики српски песник и високи партијски функционер, о мени су писали као о писцу под „америчким” утицајем, као промотору „Запада”, наравно у негативном смислу. А постао сам осамдесетих и један од истакнутих „контрареволуционарних” песника у „Белој књизи” ЦК СК Хрватске. Требало је имати храбрости да се напише и у „Словенској школи” (1985) објави рецензија да се у њој слике света преламају „кроз око, душу и дух који се данас одупиру идеолошкој пресији и полит-страховима”, што је учинио Новица Петковић.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Александар Петров у „Геци Кону”

Књигу Александра Петрова „Пета страна света”, коју је објавила београдска „Просвета”, данас у подне, у књижари „Геца Кон”, представиће Светлана Шеатовић-Димитријевић, Васа Павковић, Адам Пуслојић и аутор, а стихове ће казивати Драгана Ратковић.

Коментари0
53f94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља