среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.05.2013. у 12:30 С. Деспотовић

Испраћамо рецесију, али не и кризу

Железара ради уз губитке (Фото Танјуг)

Све док број незапослених не почне осетније да пада, док зараде не порасту и целокупан годишњи резултат српске економије не буде позитиван, преурањено је говорити о томе да је Србија изашла из кризе, одговор је већине саговорника „Политике” на наводе Министарства финансија и привреде да је у првом тромесечју ове године забележен раст производње и бруто домаћег производа и да је српска економија изашла из рецесије.

Да се можда не треба унапред радовати, показује и искуство наше економије од пре две године. У јуну 2011. године тадашње Министарство економије и регионалног развоја саопштило је да смо у три узастопна квартала имали раст БДП и раст извоза и да је рецесија иза нас. Привредници и грађани, међутим, нису тада видели светло на крају кризног тунела. Статистика и тада јесте показала знаке опоравка, али реалан сектор то није осећао и Србија је опет склизнула у рецесију. Да ли ће се исто догодити и сада и да ли се министар Млађан Динкић прерано понадао, као и његов претходник Небојша Ћирић?

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, сматра да је реч о статистичкој конструкцији и о томе да се светло баца само на један податак.

– Тачно је да је у првом кварталу ове године направљен раст индустријске производње од 5,2 одсто. Али, нико не помиње да смо прошле године у истом периоду имали пад од 5,9 одсто. То значи да ми и са овим растом нисмо достигли претходни ниво и да имамо веома ниске статистичке базе са којим поредимо нове податке. То је исто као да ја ове године произведем једну мајицу, а следеће две. Политичар ће рећи да имам раст производње од сто одсто, а ја ћу рећи да пропадам – каже Кнежевић.

Према његовим речима, укупно учешће индустријске производње у бруто друштвеном производу Србије износи 16 одсто и један је од најмањих у Европи. Зато и најмањи раст може да искаже високи проценат.

– Тако Железара може да направи раст од два одсто, а да у исто време има губитак од 150 милиона евра. Због тога најновији подаци не значе ништа. И док год се економска логика не промени, Србија може да изађе из рецесије, али не и из кризе. Јер, ја питам како то да расту извоз и производња, а и даље опадају стандард грађана и промет у малопродаји – закључује Кнежевић.

Економиста Горан Николић је, међутим, оптимиста. Каже да тренд јесте добар и да је почео још крајем 2012. године. Према његовим речима, индустријска производња јесте почела да се опоравља и да бележи раст.

– Осим тога, прошле године смо имали пад БДП, а ове очекујемо раст од два до три процента. Важно је и да се број запослених стабилизовао и да више не опада. Уколико и пољопривредна година буде добра то ће такође погурати БДП бар за још један одсто – објаснио је Николић.

Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште, са друге стране, сматра да није поента да ли је стопа раста 0,5 или један одсто јер су, како каже, обе цифре трагичне.

– То је погрешан фокус, јер да бисмо имали већи раст и тиме рецесију заиста оставили иза себе, морамо да мењамо целокупно вођење економске политике. Овако је излазак из кризе само статистички – закључује Стевановић.

Да за једног просечног купца, грађанина Србије, рецесија није прошла сматра и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

– Све док просечна плата не покрије трошкове просечне потрошачке корпе, ми нисмо испратили рецесију. Просечна зарада у Србији је нешто већа од 40.000 динара, а корпа вреди чак 65.000. Тек када месечна плата достигне ове трошкове живота, па и остане новца за нешто што не спада у најосновније потребе, можемо рећи да је просечан српски потрошач видео леђа рецесији – закључује Паповић.

Да подсетимо, Министарство финансија и привреде саопштило је да је у првом тромесечју ове године српски извоз остварио раст од 22 одсто у односу на исти период прошле године, индустријска производња је почела да се опоравља и забележила раст од 5,2, а БДП је повећан за 1,9 одсто.

Коментари0
4f530
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља