четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:13

У демократији нема „издајника”

Аутор: Владимир Милутиновићпетак, 10.05.2013. у 15:00

Супротно код нас владајућем мишљењу да је демократија првенствено анархија, она је најпре договор око темељних оквира друштвеног живота. Задатак правила која чине тај оквир је да се сви у друштву осећају слободно и неискључено и да ниједна група или појединац не буде дисквалификована или оштећена. Али, када се ова правила утврде, демократија је и владавина већине. Није то због тога што је већина увек у праву него првенствено због тога што је демократија настала у времену када су људи престали да верују у привилеговану способност било кога да тумачи интересе свих људи. Од сада, крајњи тумач властитих интереса су увек сами грађани и, будући да је њихова једнодушност тешко постизива, већина њих.

Ова правила демократије су доста једноставна, па ипак то не значи да су код нас прихваћена као нешто на чему се заснива наш друштвени и политички живот. Ми смо махом сујетне и виолентне природе које не подносе да ико има ингеренције које су изнад њих. Због тога постоји читава серија недемократских поступака којима се демократска правила дезавуишу. Ево, на пример, када чујете да је наш „народ” примитиван и заостао, рецимо, због тога што не схвата предности сарадње са ММФ-ом, на делу је један од поступака дисквалификације демократске већине преко аргумента некомпетентности. Читав наш економски систем почива на захтеву за деполитизацијом и професионализацијом управљања, што су све еуфемизми за одузимање грађанима права да одлучују о економским питањима.

Није другачије ни у моралним и духовним стварима. Недавно се патријарх СПЦ изразио да је „Црква душа народа”, што би требало да значи да Црква зна шта народ мисли да је исправно и добро и да представља неку врсту представника који заступа ове ставове народа. Међутим, у правој демократији ово делегирање да неко други одлучи шта ми мислимо и осећамо не постоји. Народ, односно грађани, поготово у политичким стварима, задржавају право да без посредника саопште шта је по њиховом мишљењу исправно. С тим, да једнодушни „народ” чија се осећања и мисли могу заступати и тумачити ни не постоји, него постоје само грађани који се разликују у својим политичким ставовима.

У демократији је, такође, референдум увек добродошао. Не баш референдум типа на који смо ми навикли у коме се подразумева да нико не би рекао „не” на неко сугестивно питање као што је:„Желите ли добро Србији?” или неко слично. И поред тога што, без икаквог основа, имамо ову навику да референдуме схватамо као плебисците, ипак је симптоматично са којом се брзином идеја о референдуму о Бриселском споразуму одбацује. Пошто у демократији одлучује већина, није рационално одбацивати референдум само због тога што се сматра да би његов исход био неповољан. Много рационалније би било одбранити властиту позицију, ако треба и на референдуму.

Судећи по множини ових начина да се негира демократија, могло би се рећи да Србија не може да буде демократија. Али, у овим стварима, много од успеха је последица вере: онолико колико смо уверени да смо способни за демократију толико ће је и бити. За њу је потребно да најпре не дисквалификујемо појединце или групе (у демократији нема „издајника” или „мањина”), а онда да не дисквалификујемо ни већину. Доста нашег политичког живота врти се око немогућег задатка да се трајно установи политика на коју већина, под овим или оним изговором, неће имати утицаја.

Уместо да рециклирају уврежене политичке циљеве из прошлости попут „Сви Срби у једној држави”, наши политичари би могли да се потруде да Србија буде демократија. У демократији би сви грађани добили своју државу.

Уредник сајта filozofija-info


Коментари4
3f90e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran S. Jovanović
Poštovani g. Milutinoviću, nije problem u „prirodi“ ili moralu građana – već u nedostacima varijante demokratije za koju impicitno tvrdite da je na „kraju istorije“ njenog razvoja. Srpsko-srpski sukobi su jak argument za tvrdnju da se valja okrenuti njenom ustavnom usavršavanju i stavljanju u funkciju STVARNOG zajedničkog interesa svih građana. Do korisne „jednodušnosti“ može se doći ali u BOLjOJ demokratiji. Onoj koja bi u svom središtu imala kristalizaciju rešenja koja su zaista u najboljem interesu svih zainteresovanih strana – a ne borba za VEĆINU za predloge na čije formulisanje VEĆINA nije mogla da utiče. Za ostvarivanje ove vizije demokratije u „temeljnim okvirima društvenog života“ moralo bi biti pravo svakog pojedinca ili grupe da nudi dokazivo bolja rešenja za svaki društveni problem - i da zakon obezbeđuje realizaciju najbolje rangiranih rešenja. Sada dezinformisana ili neinformisana VEĆINA uglavnom odlučuje o nametnutim „rešenjima“, što je i dovelo do balkanske tragedije!
par reci od mene
Posto u demokratiji nema " izdajnika" dozvolicu sebi da citiram par naslova poslednjih dana : "Брамерц оценио да је сарадња Србије са Хагом добра", "Николић: Срби да се договоре, заустављено ширење власти Приштине", "Грубјешић: Без изговора за добијање датума преговора", '"Србима 25 посланика у скупштини Косова", "Вучић: Одбијање споразума значи изолацију државе"...iz kojih se moze zakljuciti orijentacija teksta(ova) (da ne kazem pravac u kom duva spin), a kad bi dodao "poglede" nekoliko poslednjih analiticara onda bi stvarno zakljucili da u demokratiji nema izdaje jer u demokratiji svi mislimo isto (bar sto se tice objavljenog) tako da ne mozemo da se "izdajemo" niti da budemo izdajnici.. No postavljam jedno pitanje - ako u demokratiji nema izdaje i" izdajnika" sta se desava kad nas demokratija izda ili postane "izdajnik"?
Saša Vujičić
Pisac ovog teksta je trebao najpre da se obavesti o pravom razlogu odbijanja referenduma od strane predstavnika građana Republike Srbije na Kosovu i Metohiji pre nego što je napisao, citiram: " Пошто у демократији одлучује већина, није рационално одбацивати референдум само због тога што се сматра да би његов исход био неповољан. Много рационалније би било одбранити властиту позицију, ако треба и на референдуму." Razlog odbijanja referenduma je potreba da se najpre izjasne sudije Ustavnog suda Srbije o ustavnosti "briselskih sporazuma Nikolić-Vučić-Dačić-Tači.
Kako postati dostojan svoga naroda
Vladavina VECINE U DEMOKRATIJI se podrazumeva kao vladavina nemanipulisanih NARODNIH Masa koja samo onda ima SVOJ SMiSAO kada VECINA TOG NARODA ne diskriminise DEO ISTOG NARODA tako sto ga jednostavno i bez konkretne saglasnosti jednostavno NATERA tom istom " VECINOM " da POSTANE - NEKO DRUGI i u gradjanskom i u teritorijalnom smislu: TO se upravo SADA TRAZI od Severa koji ionako NIJE NIKADA ranije bio deo KiM nego je To JBrozTitio " Tako na salveti banketa odlucio". Nepravedno je i izrazito NEFEKOKRATSKI insistiranje na " ubedjivanju Srba sa Kosova" DA PRIHVATE briselski SPORAZUM kao sto je i stalno da Hodzaj PRETI "zauzimanjem Severa AKO To Srbiji Ne USPE " a Medjunarodna Zakedjica NE REAGUJE! NEOPROSTIVO je da NIKO iz Srpske Vlade NIJE REAGOVAO na ovakvu PRETNJU BEZOBRAZLUKA i DRSKOSTI iz Pristine pa POSTAJE SVE upitnije KOGA TO Srbija ima u Vladi da zastupaju INTERESE ovoga NARODA. KO god huska jedan deo naroda protiv drugog NIJE njegov dostojni demokratski politicki predstavnik

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља