петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:11

Треба ли Уставни суд да убрза одлуке о споразумима о Косову

Аутор: Б. Баковићсубота, 11.05.2013. у 12:00
Косовска Митровица

Уставни суд је 7. маја од радикала, а 8. маја од Демократске странке Србије, добио нове „задатке” у вези са косовским питањем, овог пута са Бриселским споразумом. То што се предмети у вези са преговорима Београда и Приштине сустижу – јер у поступку су и неке сличне иницијативе из прошле године – изгледа да није довољан разлог за заштитнике Устава Србије да мало убрзају своје поступање у овим случајевима. Можда и због тога што су их представници извршне власти замолили да мало сачекају – бар док не виде, како је пре неколико дана рекао председник републике Томислав Николић – предлог уставног закона о суштинској аутономији Косова и Метохије.

Због тога су Уставни суд и шеф државе добили оштре критике од ДСС-а, који је 24. октобра прошле године предао Уставном суду предлог за оцену уставности уредби које је Влада Србије донела на основу „Боркових споразума” (о контроли преласка граница, матичним књигама, катастру и признавању диплома), затраживши да се извршење уредби обустави до одлуке суда. Када су, крајем јануара ове године, чули од председника Уставног суда да је Министарство правде тражило да се застане у поступку оцене уставности уредби владе, јер је у процедури израда закона о суштинској аутономији Косова, представници ДСС-а оценили су то као „најгрубљу правну манипулацију и кршење закона о Уставном суду”.

Сличне иницијативе поднели су и Срби са Косова, који су у фебруару у Уставном суду добили „усмену информацију” да ће до краја марта разматрати иницијативу за оцену уставности уредби Владе Србије о примени договора Београда и Приштине. Али то се није догодило.

Др Владан Петров, професор уставног права на Правном факултету Београдског универзитета, најпре истиче да поступање Уставног суда не треба сувише често коментарисати, „како од стране носилаца извршне власти, тако и од стране науке и струке, која понекад зна и олако да упућује критике Уставном суду”. На питање да ли Уставни суд треба да поступа брже или не у случају уредаба за извршавање „Боркових споразума”, Петров каже: „Сигурно је да суд не треба превише да одуговлачи у једној ствари која је формално уставно-правно јасна – да те уредбе нису правни акти које наш правни поредак познаје. Те уредбе би морале бити одлуком Уставног суда пре или касније стављене ван снаге.”

И то, додаје, независно од тога што се ставља у изглед доношење уставног закона о суштинској аутономији Косова и Метохије. А у вези с тим, Петров поставља питање колико је реално да се тај закон донесе у једном разумном року, будући да он подразумева поштовање поступка за промену Устава.

У вези са последњим предлогом ДСС-а којим се оспорава Бриселски споразум који је парафирао премијер Ивица Дачић, Владан Петров истиче најпре да тај споразум још није добио форму правног акта. Уз ограђивање да није упознат са садржином предлога ДСС-а Петров каже: „Како је могуће да предмет оцене уставности буде акт који није правни акт и који није ступио на снагу (не важи, није у правном поретку). Друго, по нашем Уставу могућа је само претходна контрола уставности закона усвојених у Народној скупштини, а које председник републике још није прогласио (није их потписао). Али реч је искључиво о форми правног акта која се зове закон. Дакле, споразум није ступио на снагу као правни акт, а није ни закон.”

О томе говори и др Слободан Орловић, доцент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Како наводи, Уставни суд одлучује о сагласности потврђених (то значи ратификованих од Народне скупштине) међународних уговора са Уставом. Спорно је да ли је Бриселски споразум „међународни уговор” или домаћи општи правни акт.

„Бриселски споразум је прво ’парафиран’ па га је влада ’прихватила’, али и даље није јасно да ли има место у нашем правном поретку. Ако би га Народна скупштина, евентуално, ратификовала онда је јасно његово место у правном поретку и Уставни суд може да оцењује његову уставност. Сада, пре евентуалног ратификовања, Бриселски споразум би се могао сматрати само актом који је донела влада. То значи да би Уставни суд морао ’заборавити’ на међународну компоненту овог споразума и одлучивати о његовој уставности и законитости као да је у питању подзаконски општи акт који је донела влада”, указује Орловић додајући да не жели да прејудицира евентуалну одлуку Уставног суда, али да је очигледно да тај акт није у сагласности са Уставом.

О томе да ли је „интервенција” најпре министра правде Николе Селаковића, а сада и шефа државе Николића, на месту, односно да ли то Уставни суд може да схвати и као притисак, мишљења ових саговорника „Политике” се донекле разликују.

Указујући да није неуобичајено да уставни судови решавају и најважнија политичка питања и наводећи пример немачког Савезног уставног суда, шпанског Уставног суда или америчког Врховног суда, Орловић истиче да се од уставних судова, због њихове објективности, знања и ауторитета, такав ангажман и очекује. „Али није пожељно, нити је пракса демократских држава да се представници извршне власти мешају у рад независне уставносудске власти. Било да подстичу њен рад или да га ’коче’”, оцењује Орловић, додајући да не жели да прејудицира евентуалну одлуку Уставног суда, али да је очигледно да тај акт није у сагласности са Уставом.

Петров је, каже, противник те врсте чистунства које поделу власти схвата на превише строг начин. Према његовим речима, министар правде, као члан владе, а влада је овлашћени предлагач у случају доношења закона и у случају промене Устава, апсолутно је легитиман да каже да се у влади ради на доношењу једног таквог закона. „Ко ће то да каже, ако неће члан владе који је ресорно надлежан за један такав закон. Опет, и председник републике, као надстраначка личност, по Уставу, има право да води рачуна о успостављању односа између различитих државних органа, а ту подразумевамо и Уставни суд. Јер он и по Уставу јесте модератор у односима између државних органа, он посредује у односима између државних органа”, закључује Петров, додајући да Уставни суд није изван те поделе власти него је управо њен саставни део.


Коментари6
fd109
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир
У земљи у којој државни врх тешко крши Устав, а Уставни суд се на све то прави невешт, треба укинути или Устав или Уставни суд, па да се тако озваничи ово потпуно безакоње.
odgovor na pitanje
Da , i sto pre !
Jovan Popov, Dipl.Pravnik
Vlada moze da sprovodi i implmentira samom ono sto su zakoni (pravni akti), jer je ona samo IZVRSNO telo drzave. Posto je Skupstina, kao jedino zakonodacno telo, prihvatilo Briselski Sporazum kao pravni akt, dakle zakon, na predlog Vlade (koja to ne moze da ozakoni), jasno je bez dileme da je to antiustavni zakonski akt. Dakle nema sumnje da Ustavni Sud mora u najbrzem vremenu da odgovori na njima formalno vec podneta pitana o ustavnosti tog od Skupstine prihvacenog akta, jer vlada vec pocinje implementaciju, sa pregovorima u toku Briselu da se usvoji detaljan plan implementacije, ali i formalnim sastancima i pritiscima na postojece institucije Srba na KIM. Ni tu nema nikakve dileme, Ustavni sud je zakonski duzan da sto pre da svoj odgovor, da spreci sprovodjenje necega sto vec na prvi pogled je antiustavno. Ako ima drugih pitanja, na usluzi sam vam . Sve najbolje.
sreten Lukic
Perfektan clanak - ali ni "gluvom saputati ni coravom namigivati"... Nazalost u Srbiji vise nema Srba, Boze Sopasi
Vera Vuletic
Da dodam predhodno napisanom jos i ovo: naravno mora pod hitno Ustavni sud ili neko drugi u "drzavi Danskoj" da zavrsi ovo ludilo i da se drzava vrati u normalnu pravnu proceduru. Ovo nije dobro za nikoga, pa ni za one koju su ovo zamesateljstvo smislili i zeleli ( mislim na strani faktor).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља