четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Крупно празнословље

Аутор: Дарко Симовићуторак, 14.05.2013. у 15:00

Један део научне и стручне јавности наводи да се Бриселским споразумом крши Устав и да би носиоци највиших државних функција, који су учествовали у његовом закључивању, требало да одговарају за велеиздају. Дословним језичким тумачењем уставног текста свако би се морао сложити са таквим начином размишљања, јер Устав Србије изричито предвиђа да се Косову и Метохији зајемчује суштинска аутономија у оквиру суверене државе Србије.

Ипак, право питање није да ли је Бриселски споразум у складу са Уставом, већ у којој мери је Устав реалан и примењив правни акт. У тренутку доношења Устава 2006. године Србија није остваривала своју суверену власт на територији АП Косова и Метохије. Уставотворна власт није располагала пуним, сувереним капацитетом да одлучује о правном положају Космета, јер је ова територија била изван њене фактичке власти. Према томе, текст преамбуле Устава, као и уставне норме које предвиђају суштинску аутономију за Космет, представљају одредбе програмског карактера, јер говоре о захтеву уставотворне власти чијем остваривању треба тежити. Наравно, програмска оријентација уставотворца може бити у великом раскораку са друштвеном стварношћу. Тако су се, у тренутку њиховог доношења, уставне норме о Космету могле подвести под домен фантазије. Да је реч о фантазији може посведочити чињеница да шест година од доношења Устава није било покушаја да се донесе закон којим би се уредила суштинска аутономија Космета. Крупно празнословље и политика нечињења оних који су били главни инспиратори таквих уставних решења, створило је од фантазије, уз додатак неминовних епских примеса, бајковито прозно-празно штиво.

Да би се Устав остваривао у пракси он мора бити адекватан друштвено-политичком амбијенту у коме се доноси. Правна решења могу само донекле да усмере будући ток догађаја, али не могу у потпуности да их креирају. Институционални оквир мора одговарати друштвеној реалности да би био примењив. У уставноправној теорији је увелико уврежено схватање да у сваком друштву постоји одређена уставна стварност која претходи доношењу Устава. Реч је о реалним односима сила у једном друштву које уставотворац мора да уважи уколико жели да његово дело у настајању заживи и не постане обичан лист хартије. Никаква промена норми не би вредела уколико иза тога не би стајала одговарајућа друштвена моћ која може да обезбеди њихов стварни живот. Разуме се, устави нису само правни израз постојеће уставне стварности, али се, такође, треба клонити идеје да уставни текст има моћ да радикално мења стварност. Задатак уставотворца је да, уважавајући постојеће односе снага у једном друштву, подстакне и покрене реално могуће промене у њему, а колико ће оно далеко одмаћи зависи од бројних фактора.

Колико је Устав немоћан акт може посведочити наше искуство. Устав Србије из 1990. године је значајно централизовао државну власт, битно сужавајући самосталност аутономних покрајина. Ипак, та уставна решења нису успела да интегришу албанску националну мањину у правни поредак Републике Србије, и територијална аутономија на Косову и Метохији није функционисала. Тврдоглаво игнорисање друштвене стварности на Космету одвело је ову аутономну покрајину на пут самосталности.

Аргументи да Устав чува Космет у оквиру Републике Србије наивни су и неуверљиви. Устав није основна детерминанта политичких и друштвених односа, већ он мора бити огледало стања ствари у заједници. У судару Устава и стварности, Устав је без изузетка губитник. Устав нема моћ да мења друштвену стварност, а нереалне политичке прокламације стварају од овог правног акта уставну фантазију. Због тога актуелни Устав треба прилагодити стварности, јер његова непримењивост води обезвређивању Устава као највишег правног акта. Ове речи не значе да из Устава треба изоставити одредбе о Космету. Оне треба да остану део Устава, али као програмско опредељење које ће обавезивати све потоње носиоце државне власти да заступају и бране реално оствариве, а не имагинарне и небеске српске националне интересе.

Ванредни професор на Криминалистичко-полицијској академији


Коментари4
f9605
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale Marino
Gospodine, najiskrenije vam hvala na ovom clanku. Ovo je najsmisleniji tekst o Kosovu koji sam ikada procitao u domacim medijima. Nazalost, po vecini komentara citalaca bi se zakljucilo da Srbi mrze cinjenice do te mere da odbijaju da ih prihvate i primene cak i kada ne bi mogle biti ociglednije ni da su 15 metara visoke, ofarbane u crveno i sa ogromnim neonskim slovima kojima je ispisano "CINJENICE!" Matrix nam nije ravan, mi kad stvorimo iluziju stvarnosti to ni Keanu Reeves ne moze da razbuca.
zivot pise ustav
Ako stavite u ustav odredbu da niko ne sme da potpise akt o kapitulaciji, polititicari koji se formalno drze ustava potpisace "sporazum" koji znaci to isto, I sve ce biti po ustavu za one kojima su reci vaznije od stvarnosti. Sadasnja stvarnost sa srpskim granicama i ambicijama samo pokazuje koliko su bili neogovorni ljudi koji su ugurali u ustav besmislene odredbe. Od Milosevica do Kostunice, Srbija nikad nije imala toliko formalno obrazovanih ali drustveno nekvalifikovanih i neodgovornih ljudi na vlasti. Iako su ovi imali sve moguce akademske titule oni su napravili vise stete drzavi nego sto bi to uradio bilo koji nepismeni seljak. Srbija je uhvacena u mrezu njihovih bizarnih i sumanutih odluka koje su ovi ljudi podmetnuloi buducim generacijama i od kojih one ne mogu da se oslobode. Ustav nema smisla sad menjati jer je drzava politicki nedefinisana, a u isto vreme sadasnji ustav se ne moze postovati iz istog razloga. Catch-22.
Вукота Плот
Зар је оволико приче потребно да би се рекло оно просто "не држати се закона као пијан плота". А чему по вашем скоромном мишлјењу служи доношење закона и устава? Чисто да би "народни посланици" имали разлога за добијање дебелих дневница.? Ја бих да препоручим "држ ' се плота Вукота".
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Prema Endru Hejvudu ("Politika"), ustavi imaju, pored ostalih funkcija, i funkciju odredjivanja vrednosti i ciljeve koji ujedinjavaju. Naime, osim sto uspostavljaju obrazac vladavine, ustavi uvek sadrze siri skup politickih vrednosti, ideala i ciljeva, i to je razlog zbog kojeg ne mogu da budu neutralni; oni su uvek, manje ili vise ocigledno, isprepletani sa ideoloskim prioritetima. Kreatori ustava zato teze da svom rezimu pruze skup vrednosti koje ujedinjavaju, ideolosku svrhu i recnik koji moze da se koristi u vodjenju politike. U velikom broju slucajeva, ovi ciljevi jasno se postizu u preambulama ustavnih dokumenata, u kojima se obicno iskazuju nacionalni ideali. I preambula vazeceg Ustava Republike Srbije ima funkciju odredjivanja vrednosti i ciljeva koji ujedinjavaju. P. S. - Da se podsetimo. Osnovna nacela Uvodnog dela Ustava SFRJ pocinjala su recima: "Narodi Jugoslavije, polazeci od prava svakog naroda na samoopredeljenje, ukljicujuci i pravo na otcepljenje ... ".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља