уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.05.2013. у 15:00

Неће ваљда Словенија да банкротира

Стварно, нема смисла, Словенија да банкротира! Једина земља која је успешно заобишла све приватизације, транзиције и остале (неолибералне) рецепте. И не само то: нема земље која је јаче залупила врата странцима, а лакше ушла у Европску унију! Треба ли рећи – ствар је функционисала двадесет година, и јаче!

И тек од пре неки дан слушамо другачију причу. Уместо романтичног надимка „мала Швајцарска”, Словенију сада називају земљом буразерског капитализма (crony capitalism), a медији јављају како тамо шачица људи управља привредом и политиком и свеукупним друштвеним животом.

Чудна ми чуда, размишљам. Ако ћемо поштено, није ли исто у Црној Гори? Ако ћемо баш поштено – није ли исто и у Србији?

Значи ли то да ћемо и ми банкротирати, далеко било?

Знам да одговор мора да буде кратак, па ево: нећемо одмах, а сигурно нећемо због урушеног и корумпираног банкарског система, какав је дијагностификован у Словенији. Где је ствар отишла тако далеко да међународне организације отворено сумњају и све гласније оптужују Словенију за кривотворење података које оданде добијају.

Извештај ОЕЦД-а нам, тако, открива да је словеначка влада за процену ризичних кредитa ангажовала само једну, уместо барем две (независне) консултантске куће, што је пракса у озбиљном свету. А ни та једна коју су добили, кажу, не ваља, јер „претпоставке дубинске (due dilligence) анализе нису биле довољно конзервативне”. Када бисмо то превели на српски језик, реченица би гласила: „Ала су ови штимовали резултате, то је чудо једно!”.

Шта ли то Словенци крију? Па, углавном – све. Словенци кажу да лоши кредити чине петнаест одсто свих пласмана, а ОЕЦД им каже – имате их три до четири пута више!

Док ММФ објашњава да је проблем још дубљи. Ствар је, кажу, у томе што једни те исти људи воде и привреду и банке и медије – и управљају државом. Што је појава која се може сажети у две речи: буразерски капитализам.

Који је у Словенији – хајде да признамо – много израженији него у Србији, из два разлога. Прво, код нас су банке махом приватизоване, а власници су странци, па су рачуни углавном – у реду. И друго, неким срећним стицајем околности избегли смо ту ваучерску приватизацију, после које се, као сада у Словенији, не зна ни ко је власник фирме, ни ко чиме управља, ни ништа.

Зато Словенци сада намеравају да праве – трећу приватизацију. Стижу најаве о томе да намеравају најпре да подржаве педесет до сто најзначајнијих словеначких предузећа – а затим поново да их приватизују. То ће, кажу, помоћи да се коначно одлучи ко је газда највећих привредних система у држави.

Али им ни то баш не иде како треба, већ су отпочеле афере. Стижу вести да је тамошња народна банка у тајности већ изабрала фирме којима ће дати финансијску помоћ, кажу да је лично гувернер са њима утаначио ствар. У медијима се већ јављају наслови: „Јанковићева Словенија, д.д., – темпирана бомба корупције”, алудирајући на повратак легендарног словеначког тајкуна Зорана Јанковића у словеначку државну политику,као и на велику хармонију у изјавама премијерке Братушек и Зорана Јанковића поводом државне помоћи која ће бити додељена фирми „Цимос” – са којом овај привредник, државник и (како медији наводе) кадровик у словеначком судству сигурно нема никакве везе.

Једно је, ипак, јасно: Словенија за сада нема намеру ништа да мења. Премијерка најављује државну помоћ најбољим предузећима, која су листом – пред банкротом. Банке, које су у већинском државном власништву, остаће државне, упркос захтевима међународних финансијских организација које траже од Словеније да приватизује своје четири велике банке, које чине 80 одсто њиховог банкарског система. Када се на такав захтев огласи премијерка, па каже: „Жеља ми је да приватизујемо једну банку” – није ли јасно да ту, барем за сада, неће бити промена?

Па, ипак, неће Словенија тако лако да банкротира. Најпре, штити их чланство у Европској унији, и још више – чланство у Европској централној банци. А штити их и то што су прагматични. Ако другачије не буде ишло, приватизоваће они и привреду и банке – и остаће у очима света „мала Швајцарска”.

Неки буразери знају како се ради, а неки – не знају.

Професорка Економског факултета, чланица ЦЛДС-а

Коментари20
be0d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миклош Г
Јел' банкротирала? - Јесте, овај није, само тетки лек да однесем...
Стевица Луксембург
@Sale Marino Да ли сте Ви, г. Сале Марини, свесни да је податак од 40% функционално неписмених непроверив, не зна му се порекло? Шта је тек функционална неписменост - нико не зна тачно, зато је и згодна за ширење негативних стереотипа. Писменост је читање и писање а све преко тога је опште образовање, лично васпитање и још даље и више - култура. Дакле потезање функционалне неписмености је најбољи знак да са другим аргументима не стојите добро.
analiticar misli
Pa znalo se odmah posle Kipra, uzimaju zlato Sloveniji spuste cenu na 31 eur po gramu i ide se dalje po ratni - ekonomski plen.MNOGO BOLJE TO RADE I OD RIMLJANA...
Sale Marino
@beogradjanin 1,2x - "Да ли сте свесни броја и квалитета српских писаца, сликара, музичара, редитеља, и уметника свих врста, научника, националних блага у разним облицима од фолклора до иконосликарства, из Србије, да не помињем науку и њене доприносе." Je ste li VI svesni da je u Srbiji preko 40% ljudi funkcionalno nepismeno? Kulturna elita ne cini kulturu jednog naroda, to mora da ide mnogo dublje da bi se jedan narod nazvao kulturnim. Kakva je nasa opsta kultura zivljenja, drustvenih odnosa, ishrane? Za mene covek ne mora da visi po muzejima i pozoristima da bi se nazvao kulturnim, dovoljno mi je da ne baca djubre po ulici, da ne mrzi razlicite od sebe, da se sa decom odnosi sa postovanjem... takve stvari, ne mozemo svi da budemo vajari i kvantni fizicari ali od svog zivota mozemo da napravimo umetnost a od nauke da usvojimo logicnost i analiticki duh. Srbi i Srbija imaju mnoge kvalitete, ali se kulturom na individualnom nivou u ovoj zemlji niko nikada ozbiljno nije bavio.
Slavko Petrov
Poslednji pasus je salto mortale u odnosu na ceo tekst, a prava istina u poslednjoj rečenici, "Неки буразери знају како се ради, а неки – не знају." Ekonomija jedne države je onoliko dobra koliko njeni stanovnici dobro žive i usput čuvaju naciju i njen interes. Biti istrajan na uzburkanom evropskom moru par vekova (mnogo ratova, propasti carstava, kraljevstava, raznoraznih ideologija, od kapitalističke i fašističke do komunističke i građanske) i biti onaj burazer koji zna kako se to radi (Slovenija) za razliku od burazera koji već dugo to ne zna (Srbija), za svaku je pohvalu. Ima još mnogo toga bitnog kada se raspravlja o uspešnosti ekonomije, ispravna politika je veoma važna, mada ne i jedina. Ne želim ovim komantarom da uzdižem Sloveniju, jer se u zadnjih, eto, već će i stotinu godina, prema mojoj domovini, Srbiji mnogo puta ponela licemerno, a da ova to nije zaslužila. Zna ona, kada je i kako to činila i sve to ulazi u njen CV. Žao mi je, samo što mi nismo onaj lukaviji brat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља