субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Теслин наследник

Аутор: Станко Стојиљковићпонедељак, 20.05.2013. у 15:00
Дејан Илић (Из личне фотодокументације)

Ниједан други није близу да достигне и надмаши највећег изумитеља српског рода.

Осим професора др Дејана Илића, који подједнако успешно истрајава и у истраживању, и у проналазаштву, и у пословању. Увелико се и данас, после неколико година, препричава да га је познати немачки лист прозвао „папом за батерије”. Зато што је неприкосновени откривалац непознатих поступака у овој обећавајућој области физичке хемије, нарочито у њиховом смањивању и уграђивању у „паметне картице”. Уједно и руководи једним од најкрупнијих индустријских подухвата у Немачкој – „Електромобили 2015”.

Никола Тесла је за 87 година (у току је обележавање 70 година од смрти) укњижио више од 700 одобрених и нешто мање непријављених изума; Дејан Илић му се на средокраћи шесте деценије живота увелико примакао (с преко 600 признатих, од тога 200 чека на објављивање)!

И ту се окончава или отпочиње свака сличност између двојице стваралаца нашег порекла. Изазови се разликују јер свако време има своје обичаје, преиначимо ли малчице чувену старолатинску изреку.

За разлику од неприкосновеног претече, који је само једном краће од дан и по (1. јуна 1892) посетио српску престоницу, потоњи долази често, кад год уграби слободан дан у претрпаном роковнику, и увек се радо одазове позиву из матице. Као што ће то учинити у уторак и среду када се, под окриљем Канцеларије за дијаспору, окупља двадесетак виђенијих Срба из расејања.

Повод је уобичајен и неуобичајен: помоћи Србији да опстане и напредује у годинама великих искушења, и да свету, као у Доситејевој свечаној песми, покаже привлачније и паметније лице. Своје виђење образложиће, предвиђа се, највишим државним званичницима.

Шта ће им поручити?

„Српски научници су обавезни да се у следећих десет и више година посвете помагању домаћој привреди, у првом реду средњим и малим предузећима. Упознао сам двадесетак-тридесетак која своје производе и услуге извозе”, наглашава Дејан Илић. „Немачка у којој живим и радим од 1981. свој економски полет, управо, на таквима заснива. Тако се успоставља знана спрега знања и капитала. Ко то не разуме, не схвата савремена техноекономска збивања утемељена на најновијим научним достигнућима. Зар Србија није лане више зарадила од продаје памети (софтвера) иностранству него од малина?”

Другим речима, домаће иновације за домаће предузетнике. На својеврстан начин то је преточено у крилатицу „Истраживања за иновације” недавне изложбе српске науке на Сајму технике у Београду (од 13. до 17. маја), највеће икада у нас уприличене.

„Научници кажу да нема индустрије и питају за кога да смишљају технолошке поступке, производе, побољшања и тако редом, а предузетници узвраћају да на факултетима једино јуре цитате (навођење у часописима) и договарају се ко ће кога поменути”, упозорава Дејан Илић. „Стотинак милиона евра годишње из државне благајне је премало за већи искорак напред и превише ако се самери учинак истраживача у привреди. И то није никакав зачарани круг: нове идеје рађају се у главама, испитују у лабораторијама, потврђују у фабрикама и, на крају, користе народу! Универзитетски професори су плаћени да научено преточе у опипљива дела, а не да унедоглед препричавају теорије.”

Од „Политикиног” саговорника сазнајемо да наша земља увози брикете за роштиљ, а да једног малог предузетника из Бора који их израђује од одбачене прашине надлежни увелико у томе ометају. Нико се не обазире на то што чисти околину и уштеђује девизе. Хоће ли наша деца постати бистрија кад једу скупљу „милка” чоколаду из увоза или треба потпомоћи домаће произвођаче?

На први поглед оштре замерке он поткрепљује најсвежијим опорим примером: „Недопустиво је у сиромашној Србији утрошити 20–30 милиона евра на проучавање наноматеријала којим се не бави ни толико земаља колико је прстију на руци! Доскора малтене нико у нас није завирио у сићушни свет честица од неколико милионитих делића милиметра, зато што није било одговарајућих електронских микроскопа. У Немачкој их је набавила свака компанија. Зашто се ми не посветимо изучавању безбедности и да израђујемо и извозимо нанопречистаче и наномаске, пошто свака та невидљива мрвица материје када је удахнете изазива рак плућа?”

У својству председника Управног одбора Фонда за иновациону делатност Србије предложиће професору др Радивоју Митровићу, државном секретару за науку, да се хитно оснује национални савет за технолошки развој по угледу на сличне за науку и високо образовање. С најпречим задатком: поспешивање истраживања којима ће се у најкраћем року побољшати „крвна слика” онемоћале српске привреде.

--------------------------------------------------------------

„Оскар у Холивуду

Професор на неколико европских универзитета, укључујући београдски, доктор физичке хемије, проналазач и менаџер, једини је Србин овенчан наградом Међународног удружења хемичара. Уз прегршт међународних признања, новинарима није промакао холивудски „Оскар” 2009. за техничка достигнућа.

Дугогодишњи први човек компанија „Варта” и „АРРИ” (и члан управних одбора још неколико) каже: „Бољи сам инжењер него хемичар. ”


Коментари13
49124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zika petrovic
G-dinu Ilicu verovatno nije potrebna ovakva medijska prezentacija. On je verovatno uspesan i priznat menadzer, pa nije potrebno da ga kitite perjem koje nema. U releventim naucnim disciplinama na koje se oslanja industrijska realizacija televizijskih, filmskih i video kamera, g-din Ilic ne postoji kao relevantan naucnik. Ostavite g-dina Ilica na miru da se bavi svojim poslovima i hemijom.
Jovan Koprvicai
Imao sam priliki da se upoynam i druim sa profesorom Iliém u Njujorku prilikom obeleavanja sedamdeset godina od upokojenja velikog srpskog nau;nika Nikole Tesle, uživao sam u njegovom društvu i smatram i ako dovoljne nekopentetan da je ovom čoveku najmanje što može mo da učinimo kao pripadniku srpskog roda - članstvo u SANU. Istovremeno sam se uverio da pripada onom redu Srba koji drže do svoje tradicije i srposkog patriotizma u najcivilizovanijem smislu - nauka, kultura , tradicija.
naučnik ovdašnji
@Stari iseljenik (Nemačka) | 25/05/2013 08:33 I dalje stojim iza onoga što sam već napisao. Uostalom, ja samo tvrdim lako proverljive činjenice i u njih možete da se uverite za 10 sekundi pretraživanjem na Internetu. Prvo, "tehničkog Oskara" (Scientific and Engineering Award ) su 2009. godine dobila tri inžinjera nemačke firme ARRI, Erwin Melzner, Volker Schumacher i Timo Müller. Drugo, ime D. Ilića se nigde na svetskim sajtovima ne pominje u vezi ove nagrade, njegovo ime su u to vreme pominjali samo nekoliko domaćih tabloida. Interesantno, u tekstova pod naslovom "„Oskar“ za efekte u „Bondu“" i sličnim nigde se ne pominju ova trojica nemačkih inžinjera i stiče se utisak da je D. Ilić sam dobio nagradu za pronalazak nove kamere. I na kraju, u zvaničnoj (auto)biografiji D. Ilića nalazi se sledeće: "Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: ... (lista od desetak priznjanja) ... Tehnički oskar, za naučno-tehnička dostignuća, Akademije za filmsku nauku i umetnost Beverli Hils, 2008"
Miodrag Kulic
Re: Stari iseljenik (Nemačka) Za razliku od coveka (?) koji se "hrabro" potpisao kao "Stari iseljenik" (po stilu pisanja se prepoznaje da je stvarno star ali i da ne pripada intelektualnom i kulturnom miljeu i zbog toga ne zasluzuje ozbiljnu diskusiju o temi) ja sam se potpisao punim imenom i prezimenom i izneo svoje misljenje. Da potsetim, poruka mog teksta je bila - ne mogu naucnici da uvode red u menadzment firmi a vazi i obrnuto. Sustinskim problemima u nauci (ukljucujuci i njenu organizaciju) i nacinima za njihovo resavanje treba da se bave naucnici ali ne i menadzeri firmi. A pogotovo ne "Stari iseljenici"!
Stari iseljenik (Nemačka)
@Miodrag Kulić i "naučnik ovdašnji" Tipično srpska zavist i podlost- Kulić, neostvareni fizičar koji se u Nemačkoj dugo izdavao za "profesora" iako to nije nikada bio niti imao nikakav značajan uspeh kao Dejan Ilić koji je više puta nagrađivan za naučna i poslovna dostignuća, i tamo neki "naučnik ovdašnji" koji i ne zna šta je firma ARRI! Da zna, ne bi pisao da relativno mala firma (oko 1000 zaposlenih i sa god.prometom od oko 200 miliona € ima "desetak direktora" -to je u Srbiji moguće, u Nemačkoj ne! Ilić je bio predsednik Poslovodnog odbora, postavljen od oba vlasnika firme Arri na preporuku svetski poznatog naučnika prof. Bulingera iz Fraunhofer instituta! Kao šef Arija, bio je potpuno nezavistan u rukovođenju. Ilić je dobio "Oskara" a ne njegovi pronalazači. U Nemačkoj patenti proizašli iz rada nekoga u nekoj firmi su vlasništvo firme a ne pojedinca koji dobija samo premiju! Zato vlasnici firme ili šef iste, dobijaju priznanja. Ilić je uspeo, a šta su uspela dva brbljivca?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Шта да се ради
Шта да се ради
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља