среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:06

Баскет у Бангкоку

понедељак, 20.05.2013. у 22:00

Стекао сам лепо мишљење о Таи народу, њиховој култури и традицији и пре него што сам први пут отишао тамо. То поштовање се вероватно успоставило на тај начин што ми је Таи кухиња већ дуже времена омиљена ресторанска храна.

Бангкок је врло интересантан и контроверзан град у коме је очигледан судар традиционалног и модерног.

У њему се преплићу модерне пословне зграде и сокаци са урушеним фасадама, у којима су мале радњице више као рупе у зиду. 

У небодерима је један други свет,чист, умивен и климатизован.

Док ходате унутар зграде прати вас чистач и брише под, а клима ради толико да је хладно без џемпера.

Али напољу вас ошине јара, прашњаве улице и смог.

Слон који слободно шета градом као да је миш, није сан.

Оно што ме је посебно очарало је срдачност и гостољубивост људи у Бангкоку и то ме је подсетило на људе и атмосферу у Србији.

Мој колега Piyachart Pornissaraseri је шеф сервисног одељења у Бангкоку.

Тајландска имена су углавном дугачка и тешка за изговор. Ради лакше комуникације они обично скраћују презиме те би његово било Piyachart Po.

У једном од наших ранијих сусрета смо се дотакли теме о кошарци и испоставило се да је обојица волимо и играмо. Договор је пао да ме следећи пут кад дођем одведе да играмо у његовом крају где се скупља локална „раја”.

Елем, мој пријатељ је обећање испунио и једно вече после посла смо решили да одемо до њега.

Возили смо се доста дуго.

Иначе саобраћај у Бангкоку, нарочито у шпицу, је тешко описати речима. Проблем увећавају хиљаде мопеда који се провлаче између аутомобила и углавном носе више него једног путника,тако да је потребан додатни опрез.

Пошто је већ било око пола девет увече гужва је мало спласнула.

После пола сата вожње смо зашли у неке споредне улице што ми је било посебно интересантно.

Коначно смо стигли до једног комплекса терена на отвореном за разноразне спортове али према лицима уоколо закључио сам да су то све локалци, нема туриста.

Терен за кошарку је био у сасвим пристојном стању, оба коша су имала мрежице, а са стране су биле трибине. Било је доста народа.

На једном кошу играо се баскет, а на другој половини терена су тренирали неки клинци.

Морам да напоменем да сам од Piyacharta старији једно 10 година, док су већина присутних били упола а и више млађи од мене.

Брзо се дало заључити да ту има озбиљних играча у пуној снази.

Piyachart се са многима срдачно поздрављао и упознавао их са мном. Због броја присутних помислио сам да нећемо стићи на ред али пошто је Piyachart почео да се загрева ја сам га следио.

Знојио сам се као да већ играм јер је температура била бар 30 степени, а влажност ваздуха близу 100%.

После једно 10-так минута клинци су завршили тренинг и терен се полако рашчистио.

Изненадило ме је да ћемо играти на два коша. Нисам био у прва два тима, али после 10 минута ми смо сменили губитнички тим. Играо сам против Piyacharta, и имао сам утисак да ме због моје беле косе саиграчи не схватају озбиљно.

Међутим, после једне ухваћене лопте под нашим кошем и улаза са полагањем под противничким, моментално сам постао њихов. Радовање је после сваке добре акције праћено ,као и код нас,традиционалним кошаркашким поздравима.

Добили смо две за редом, а онда су почеле да се осећају последице тропске климе што ме је све више остављало без даха.Коначно смо изгубили, а ја сам се осећао као парни лонац из којег је избијало на све стране.

Спасао ме је „баја” који је продавао флаше са водом из колица из којих су се код нас некад продавали сладоледи. Сручио сам једну на главу, а другу у грло.

Пошто је мој пријатељ током игре лакше искренуо зглоб, решили смо да се покупимо.

Недалеко одатле се налази локална пијаца, која је пуна колорита као и свуда на Тајланду, и која је радила пуном паром иако је било већ око пола 11 увече.

На тој пијаци, као и мање више свуда, може се купити храна која је припремљена ту на лицу места.

Поуздао сам се у укус мог домаћина те смо сели за један од столова да нешто поједемо. Недуго после појавила се група момака који су са нама играли кошарку носећи неколико флаша пива.

Развила се бучна дискусија праћена смехом и живописним гестикулацијама.

Гледајући ту групу опуштених и насмејаних људи размишљао сам да кад бих само могао да разумем о чему причају и да ми још успут неко каже „Значи,братее” осећао бих се као да сам кући у Србији са старом екипом из краја  и зезамо се после доброг баскета.

Неша, Сyднеy, Аустралија


Коментари8
ea6cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

J A
Neso, i ja zivim u Sidneju i radim u IT-ju. Vrlo sam zainteresovan za rad u Aziji a citao sam da si bio i na Novoj Gvineji. Rado bih popricao sa tobom uz pice. Ako si za javi se na sveti.jovan@gmail.com . Pozdrav.
C. Bgd svasta
@Pro Politikin Hrvat, Naravno da su svi Kanadskog ili Francuskog porekla i svi zajedno u proslosti Americkog i Engleskog i jos dalje Indijanskog i Afro porekla. Samo to se danas ne priznaje ili ne racuna.U stvari su Indijanci pravi Amerikanci, samo ih je malo preostalo. Obicno su zavrsavali zivot u rezervatima kao zivotinje, osudjeni na sopstveno poreklo. Ako razumete sta mislim? To svi znaju i niko ne zeli da zna...A i zbog cega, ovako je bolje? Takva im je skrojena istorija i sudbina. A, danas je A. svet sastavljena od emigranata iz cele Zemljine kugle i bas zbog toga nemaju problema sa kojima se Evropa susrece.Sve ostalo je diskutabilno i politika...Prestiz, manipulacije, provokacije,laz, kradja - ubijanja, ratovi -. Ako nisi uz njih onda si protiv i ocekuj sankcije koje su neminovne, da se zna ko je-big bos-.Zato su najrazvijeniji na svetu i njima cvetaju ruze a i nama samo sa trnjem.... Imam neku nadu u Kineze. Licno misljenje.
ProPolitikin Hrvat
@ PhD | 23/05/2013 14:45 A koji su ovi sto im je maternji engleski, ako su ovi sto im je maternji francuski Francuzi? Zar nisu svi Kanadjani engleskog ili francuskog porijekla?
@ PhD
Zivim u Montrealu podosta godina i ne govorim francuski nego samo engleski. Nikad nisam primetio da neko nevoljno govori engleski ako ga zna ili ako ga bar malo zna. Naprotiv. Mozda se razlikujemo u tome sto vi gledate ljude kao da traze konfrontaciju a ja kooperaciju. Francuzi zive u istocnom delu Montreala i tamo mozete sresti podosta ljudi koji ne govore engleski. Ja zivim medju njima i desi se da me u nekoj radnji ne razumeju ali to nije njihova namera nego prosto ne znaju engleski jezik. Mladji svet govori oba jezika.
Tanja M.
U vezi sa komentarom Phd-a, da se u Srbiji sa prezirom gleda na albanski jezik: slozicu se,ali samo delimicno. Jedan od razloga zasto ga treba uciti je da bismo znali sta oni misle. To rade Izraelci: vredno uce arapski, i to je jedan od razloga zasto su tako jaki kao nacija. Shvatili su sta je dobro za njih. Inace, jedan od kurioziteta sto se tice albanskog u Srbiji: jos Jovan Cvijic je ovaj jezik uveo kao odsek na fakultetu, a to je bilo pre nekih stotinak godina. Inace, katedra u Beogradu vazi za jednu od boljih, cak i u poredjenju sa Pristinom i Skopljem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља