понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.05.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Будућност СНС – једна или две партије?

Ако се погледају чињенице које говоре о томе да по наводним истраживањима јавног мњења СНС бележи велики раст популарности у односу на све остале странке, као и да је Александар Вучић постао најмоћнији човек у Србији, питање из наслова делује врло чудно. Како може да се подeли странка која је на врхунцу моћи и која осваја највећи број гласова на скорашњим локалним изборима?

С друге стране, ако се прати историја настанка те политичке организације и посебно њена еволуција након што је Николић добио председничке изборе, онда ово питање у пуној мери добија смисао.

Сетићемо се да су од настанка СНС-а односи између Николића и Вучића били контроверзни. Александар Вучић се дуго премишљао шта да ради, а у СНС се укључио неколико месеци након што је странка већ започела свој рад. Било је различитих тумачења узрока тог кашњења, али свакако је овај процес био индикатор неповерења које је владало између два прва човека радикала, а затим и напредњака. Упркос накнадним маркетиншким паковањима која су настојала да их представе као чврст и јединствен тим, било је уочљиво да су се око ова два човека формирале две групе активиста па се понекад чинило да унутар исте странке делују две потпуно независне фирме.

Николић је оличавао народњачко крило странке које је било доста популарно у народу. Уз њега су ту били Табаковићева и некадашњи радикали. С друге стране, око Вучића се сакупио тим веома оперативних и њему лично оданих активиста, којима је реторика о потреби модернизације државе била врло присна. Други вектор разлика било је разилажење око приоритета спољнополитичке оријентације. Вучић се јасно усмерио ка Вашингтону и Берлину док је Николић скинуо руску химну са телефона, али је сачувао више него довољно наклоности ка источној страни света.

Након победе на изборима Николић се повукао са чела партије и странка је скоро у потпуности прешла у Вучићеве руке. Табаковићева је формално остала заменик председника, али због положаја у Народној банци она се странком не бави. Вучић је своје вођење најважније странке у влади повезао с контролом свих обавештајних служби и тиме постао у врло кратком року најмоћнији политичар у држави. Низ медија ставило се у службу грађења његовог позитивног имиџа и тако смо добили невероватан обрт у коме од човека који трипут заредом губи београдске изборе (последњи пут с највећом разликом) постаје наводно најпопуларнији човек у земљи.

У самој странци Вучић је започео двоструки процес у коме се најпре партија чисти од Николићевих људи (до сада је председништво потпуно попуњено људима који су блиски првом потпредседнику владе, а увелико се мења и структура главног одбора и посланичког клуба), као и процес промене народњачке идеолошке матрице која се мења ка дискурсу „модернизације и нужне европеизације”. Вучић је постао главни адут за западне преговараче и велике силе које се баве нама.

Николић је, међутим, мало шта предузимао да овај процес спречи. Деловао је као човек који је испуњен реализацијом својих дугогодишњих настојања и као неко ко заиста жели да буде председник, а не да се попут свог претходника директно бави дешавањима у странци на свакодневном нивоу.

Појавио се, међутим, низ проблема који све више одаљују председника државе и председника владајуће странке. Позната су на пример неслагања око косметске платформе и читавог бриселског процеса који је Николић делом покушао да заустави. Уследио је велики сукоб око реконструкције владе где је Вучић најпре циљао да уклони управо Николићеве министре. Председник државе је тада ангажовао све ресурсе да се овај процес заустави па смо тако на „Дневнику” гледали како министар културе сваке друге вечери обилази понеку културну институцију у пратњи прве даме. Коначно, отворио се и велики сукоб око „Србијагаса” иза којег многи упућени препознају борбу „за” и „против” изградње Јужног тока која касни већ годину дана. Са једне стране је министарка Михајловић која има Вучићеву пуну подршку, а са друге је не само Бајатовић већ и министар Бачевић, рођак председника Николића. Очигледни су такође и опречни ставови о Милораду Додику.

Може се чути да се отворио и сукоб око Вука Јеремића коме полако истиче мандат у Њујорку. Николић је био врло заинтересован да се овај нераспоређени кадар интегрише у СНС и врати на место са ког је прошле године отишао. Вучић је то блокирао. У том контексту су занимљиви потенцијални пројекти стварања нове странке која би се око Јеремића направила. Некако се заборавило да је син Радомир председник извршног одбора СНС-, али да је тамо без великог утицаја. Једна рачуница каже да би Николић који још има одређену популарност могао тим својим капиталом да помогне Радомиру, Јеремићу и другима да направе нову странку у коју би се укључио један део чланова СНС-а. Већина је тамо већ наклоњена Вучићу, а како време пролази Николићи ће имати све мање утицаја и снаге да нешто промене.

Постоје одређене процене да би у наредних неколико година могла комплетно да се препакује партијска сцена у Србији. Тако се може десити да и председник Николић помогне дељење странке коју је некада сам направио.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Коментари34
2349f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konobar Šanker
Što je babi milo to joj se I snilo.SNS je sve jedinstvenija i homogenija.
Milica G.
za Srbiju bi najbolje bilo da postanu nula ...
Maja Danilovic
Pazljivo sam procitala ceo tekst,naslov me zaista zaintrigirao,i bez obzira sto autor nastoji da analiticki prikaze genezu stranke i odnosa kljucnih ljudi u njenom formiranju,razvoju i jacanju do najjace politicke organizacije u zemlji i to ubedljivo,uverena sam da su odnosi izmedju Tomislava Nikolica i Aleksandra Vucija besprekorni i da je njihovpoliticki angazman podredjen interesima Srbije i njenih gradjana.Iako ke Tomislav Nikolic prepustio stranku najboljem partyijskom prijatelju ,saradniku i coveku od najveceg poverenja,kako je i obecao u slucaju pobede na predsednickim izborima,i dalje mu je,cvrsto verujem,od zivotne vaznosti da stranka nastavi da jaca i u teskom vremenu po Srbiju i srpski narod nosu najvecu odgovornos za njihovu sudbinu.Nikolic ima poverenje u Vucica da ce taj posao najbolje obaviti sto se i potvrdjuje iz dana u dan.Ne vidim nijedan disonantni ton u odnosima prva dva politicara u zemlji sto je dobro prvenstveno za drzavu,svakako i SNS.
Zoran Milosavljevic
Clanak je dlicna i realna analiza SNS i odnosa Vucica I Nikolica. Naslov nije sustina clanka. Receno je da bi moglo doci za par godina i do podele stranke. I nistavise.
DizA-Sidnej Australija
@Zorba Komentator stranke zadužen za pisanje pohvala Vučiću i Nikoliću je unapred pripremljeni tekst poslao u 16:36, zatim malo odspavao, a onda je u 23:22 taj isti tekst poslao pod drugim imenom. Jednom rečju, zabunio se čovek od tako važnog i odgovornog posla. Njegovi komentarii koji izlaze pod različitim imenima se lako mogu prepoznati. Obično su kratki, bez gramatičkih i pravopisnih grešaka (prethodno su pročišćeni od stručnjaka za jezik), ali i puni banalnih fraza iz političkog žargona, bez truna one originalnosti i elokvencije koju pokazuju "nesvrstani" u svojim komentarima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља