четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Мост као нежељено дете

субота, 25.05.2013. у 21:57

Од нашег дописника

Букурешт – На 795. километру дунавског тока, између бугарског града Видина и румунског градића Калафата, у непосредној близини српске границе, завршена је градња великог моста око кога су се већ исплеле бројне приче везане за његов геополитички и геостратешки значај. Смисао тих прича зависи са које се европске тачке или дунавске обале на њих гледа. За Бугаре то је историјско достигнуће, за Румуне – нежељено дете које сада ваља љуљати. ЕУ и НАТО – трљају руке. Грчки и турски трговци су задовољни. А суседни Срби чешу се по глави и прерачунавају.

Мост је заиста грандиозан. Дуг је око 2 километра. Има четири друмске траке, по две у сваком правцу, железничку пругу, два пешачка тротоара и једну бициклистичку стазу. Срачунат је тако да преко њега дневно може да пређе 8.400 возила и 30 возова. Друмску мостарину ће наплаћивати Румуни, а ону железничку – Бугари. За обична путничка кола она ће износити два евра, а за возила преко 3,5 тона – од 12 до 37 евра, у зависности од осовина и тонаже. Бициклисти и пешаци ићи ће бесплатно.

Изградња моста и прилазних инфраструктура коштала је око 300 милиона евра. Ту су се добро очешале углавном шпанске, италијанске, немачке и аустријске фирме. По које мрвице су се докопали и румунски и бугарски извођачи радова. Изградња је почела маја 2007, уз честе прекиде, а румунско-бугарски уговор о изградњи моста био је потписан још 2000. године. Деценију и нешто два подунавска суседа су се погађала око избора места за градњу моста. То погађање је доводило њихове односе и до кључања. Оно и јесте срж целе приче око остваривања овог значајног међународног неимарског подухвата.

Идеја о мосту код Видина појавила се још 1925. За Бугарску је било и остало битно да Софију и њен регион што краћим путем повежу са централном Европом. Тај пут је неминовно водио ка Северу, то јест кроз румунску територију. Требало је да прође 8 деценија па да се отвори „европска перспектива” повољна по Бугарску. Када су на многим међународним конференцијама одређивани такозвани европски саобраћајни коридори, за Бугаре је синуло сунце онда када је „пројектовано”јужно крило ИВ паневропског коридора Дрезден–Праг–Беч–Братислава–Будимпешта–Арад–Крајова–Софија–Солун или Истанбул виа Пловдив. У том пројекту један од важнијих беочуга био је мост преко Дунава код Калафата и Видина.

Калафат је периферна тачка економски заосталог југозапада Румуније. Удаљен је од свих важнијих привредник токова, а пре свега од индустријализоване букурештанске регије. За Румуне главни саобраћајни коридор – жила-куцавица читаве привреде – јесте повезивање црноморске луке Констанце, преко Букурешта, са европским Западом. Зато Румуни никако нису могли да прихвате бугарски захтев за премошћавање Дунава код Калафата. Предлагали су друге, источније тачке на 470 километара дугој дунавској воденој граници са Бугарском, па чак и помишљали да се уопште одрекну неког новог моста поред оног јединог већ постојећег између Руса и Ђурђева, који је подигнут далеке 1954. и назван „Мост пријатељства”.

Том румунско-бугарском натезању не би било краја да се у све то није умешала ЕУ ка којој су у то време и Румуни и Бугари покорно стремили.

Преко координатора Пакта стабилности за југоисточну Европу, нама добро познатог Бодо Хомбаха, ЕУ је лупила песницом о сто и наредила Румунима да „схвате ситуацију” и да пристану на изградњу моста „у корист свих Европљана”.

Приликом посете Румунији почетком 2000, Бодо Хомбах је изјавио у Араду : „Један Дунав на коме на 500 километара нема ниједног моста прави је средњи век. Тако више не иде!”

Румуни су ипак наставили да гунђају. Компромис је пронађен тако што су Бугари, уз издашну финансијску подршку ЕУ, предложили да мост буде „бугарска инвестиција”,односно да Бугарска сноси скоро 90 одсто коштања његове изградње. Румуни су на себе преузели само трошкове око изградње прилазне инфраструктуре на својој обали.

Завршетком изградње моста цела ствар ни издалека није готова. Путеви дуж румунске западне границе су у веома лошем стању. То су углавном путеви окружног значаја. Аутопутева нема у близини. Територија југозападно од Крајове је заостала у сваком погледу,тако да ће требати много година па да јужно крило ИВ паневропског коридора заживи у пуној мери.

У целој овој причи треба се присетити деловања оних белосветских планера који су крајем прошлог века смишљали заплете и расплете југословенске кризе и предвиђали понашање према „непослушној”, „чворноватој” Србији, када су нам увођене блокаде и санкције које су трајале годинама, када смо били подвргавани НАТО бомбардовању. Око Србије су били копани ровови. У то време планираној јужној грани ИВ паневропског саобраћајног коридора давана је и улога, да употребимо војни термин, рокадног пута испред „српског фронта”. Ово пишемо без претеривања.

Све је то прошлост. Логика будућности налаже да се после пуштања у саобраћај моста Видин–Калафат код нас дубље и прагматичније размисли о томе како предевропска Србија може да искористи новонастале услове у њеној близини. На пример, да почне да размишља како да најзад искористи саобраћајни потенцијал који пружа брана „Ђердап два”, са својим коловозом и железничком пругом, који узалуд рђају. То би могло да постане важан беочуг у бочном спајању два паневропска коридора – оног који повезује Београд, Ниш, Скопље, па и даље, са оним који пролази кроз Темишвар, Турну, Северин, Крајову, Видин, Софију и даље, беочуг у развоју читаве неготинске регије. И не само ње.

Милан Петровић


Коментари0
7091b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Транзит кроз Србију

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља