уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:44

Нова ера за амерички симбол

Аутор: Милан Мишићнедеља, 26.05.2013. у 11:21
Кад пада киша горња половина Емпајер стејт билдинга је у облацима (Фото М. Мишић)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – На углу Пете авеније и 34. улице мноштво је људи који, у специјалним прслуцима који су доказ да су службена лица, пролазницима нуде прилику да Њујорк погледају са тренутно његове највише осматрачнице.

Док вас још убеђују, из ташне преко рамена ваде електронски уређај кроз који може да се провуче платна картица и одмах одштампа улазница. Задовољство које се нуди није јефтино: од 20 долара за поглед до 86. спрата, до 50 за прекоредно кратко задржавање на 102.

Таквих, односно туриста који се одлуче да ту прилику искористе је око четири милиона годишње, што власницима зграде доноси профит од 60 милиона долара (поврх оног од корпоративних станара, јер ово је искључиво пословна зграда).

Алтернатива одласку на „место које је у Њујорку најближе небесима” јесте силазак у подрум зграде, где је пивница са понудом од стотинак врста пива и укусним хамбургерима, али о томе нема статистике.

Емпајер стејт билдинг је 1. маја прославио 82 године, а ових дана у вестима је због велике обнове која подразумева и замену њених 6.514 прозора да би постала „зелена” (енергетски ефикасна), али и због маневара њених власника који би да искористе животну прилику да од милионера постану милијардери.

Зграда која је од свог отварања 1931. па све до 1972. држала титулу највише на свету (тада ју је надмашио Светски трговински центар, неколико километара јужније на Менхетну) има у ствари 2.800 власника. Толико је наиме акционара у њеном затвореном акционарском друштву, од којих су многи наследници оних који су по једну или две акције купили чим су емитоване.

Зградом, као мањински власници, управљају међутим, овдашњи „барони некретнина”, Питер Мелкин и његов син Ентони. Управљачких права они су се домогли после разних претумбација у борби за њену контролу, у којима су актери били и неизбежни Доналд Трамп и неки јапански тајкуни.

Породица Мелкин је данас пред реализацијом своје замисли да један од најпознатијих симбола Америке придружи осталим својим некретнинама и створи „емпајер стејт траст”, нову компанију која би била вредна преко пет милијарди долара.

Они су на корак до тога, пошто је почетком месеца суд у Њујорку одбацио тужбу неких акционара да спрече излазак нове компаније на берзу, сматрајући да ће бити оштећени. Емисија нових акција донела би око милијарду свежег капитала, при чему би се, наравно, највише овајдили отац и син Мелкин.

Да би међутим отклонили и последњу препреку, треба да убеде још неколико сувласника: за улазак у нову компанију, по важећем статуту,  треба да се определи њих 80 одсто. Тренутно је „да” рекло њих 79,6, тако да се „иницијална понуда” може очекивати ускоро.

Биће то нова фаза и улазак у нову еру у животу здања јединственог у историји америчког грађевинарства, али и америчке културе. Емпајер стејт билдинг („Емпајер стејт” је иначе надимак државе Њујорк) подигнут је усред „Велике депресије”, највеће кризе у историји капитализма, и због тога је у њеном случају прекршено грађевинско правило да реализација сваког пројекта буде скупља од планираних износа и дужа од предвиђених рокова.

У овом случају градња је трајала само 410 дана (мање од 14 месеци). Примера ради, реконструкција покретних степеница на једној од главној станица вашингтонског метроа, Дипон серклу, завршена је тек после осам месеци.

Емпајер су градили емигранти из Европе, њих 3.400, који су због кризе пристали на сасвим ниске наднице, па је коштала само 373 милиона у данашњим доларима. У историји фотографије је чувена слика радника како нехајно ручају, седећи на греди коју у ваздуху, неколико десетина спратова изнад тла, држи кран причвршћен уз недовршено здање.

Поређења ради, за обнову која је у току, биће потрошено више од 500 милиона. Уграђено је 10 милиона цигала, 57.000 тона челика, 730 километара жице... У њој су 73 лифта (они мануелни, с лифтбојем, замењени су аутоматским тек 1996).

Упамћено је спектакуларно отварање: светла је, притиском на дугме у Вашингтону, упалио тадашњи председник САД Херберт Хувер, да би следеће године у новембру паљењем светала на врху куле била прослављена изборна победа Френклина Делана Рузвелта над Хувером.

Врх једне од нових кула новог Светског трговинског центра у изградњи (стари је срушен у нападу Ал Каиде 11. септембра 2001) од прошлогодишњег априла поново је највиша тачка у Њујорку, а од комплетираних здања у Америци Емпајер стејт билдинг је на трећем месту (надмашују је две куле у Чикагу).

А пошто су се у трку за што више дизање у небеса упутили многи из других делова света (највиша здања су данас у Малезији, Дубаију и у Кини), Емпајер мора да се задовољи скромним 22. местом.

Важан догађај у њеној историји збио се и 1993, када се на врх попео и џиновски горила Кинг Конг (али само у чувеном филму). Све у свему, славно здање је било „реквизит” у чак 250 холивудских прича.

Емпајер стејт билдинг данас, у великој понуди пословног простора у Њујорку, попуњава тек две трећине својих капацитета. Један од разлога за то је што су отац и син Мелкин променили пословну стратегију: уместо много малих закупаца, желе мањи број, али познатијих.

На списку корпоративних станара данас је иначе неколико ваздухопловних компанија, представништво Туристичког савеза Хрватске, дописништво „Женмин жибаоа” и интернет компанија у успону „Линкедин”, између осталих.


Коментари1
edf92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub J.
King Kong je snimljen 1933 a 1976 je snimljena druga verzija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља