недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Родослов Равне горе

Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 27.05.2013. у 15:00
Фотографија породице Таралић која ће се ускоро наћи на билбордима (Фото Срђан Стевановић)

Неменикуће, под Космајем – Трошни дувар само што се не окруни у оџаклији куће испред које шминкерке војницима намештају камашне. У стварном животу, ова кућа је напуштена. Њени житељи су помрли, или као многи последњих деценија, побегли у град за лагоднијим животом. Пронашао ју је сценограф Драган Мићановић, обилазећи српска села, за потребе снимања драмске трилогије „1941–1945”, сценаристе и редитеља Радоша Бајића.

Ту је смештено домаћинство породице Таралић. Две куће од два брата. Глава породице деда Обрад Таралић оличење је чојства и части, а тумачи га Мирко Бабић. Он је Солунац, учесник битке на Кајмакчалану а три деценије после ове битке, осећа да је рат опет за вратом и сведок је да се покрај кућа његових синова Станоја и Светолика поново воде битке и промичу војници. Упадају у тор, хватају овце и козе и почињу да их кољу.

– Хватај јаре, оно неће много да се буни. Није битно да га ухватиш, битно је да буде активан кадар. Узнемири мало стадо, нису у позоришту. И слободно галамите! Људи снимише „Апокалипсу”, можемо и ми овај кадар – говори својој екипи редитељ Радош Бајић, који је у шатору сместио режијску опрему, а испомоћ му је Милан Булатовић, за којег каже да је један од најпознатијих помоћника редитеља у целој Југославији.

Протиче 102. дан снимања, чији се завршетак очекује почетком августа. Сунце је упекло и док је тако, снимаће се сцене екстеријера, и то најсавременијом „арифлекс” камером с дигиталном видео контролом слике. Иако се снима цео дан, редитељ екипи повремено даје „инјекцију” разних шала, а глумци прихватају и стварају добру атмосферу.

Више пута до сада Радош Бајић је напоменуо да овим серијалом од 10 једносатних епизода, које ће у новембру бити на програму Радио-телевизије Србије, нема намеру да тумачи нити кривотвори историју, дели етикете, исправља заблуде и криве Дрине, наглашавајући да је овде првенствено реч о играном програму, удаљеном од сваке политике. Писање сценарија, уз консултације са стручњацима из Института за савремену историју Србије, трајало је три и по године, а буџет за десет епизода износи милион и двеста хиљада евра. Дакле, велика друштвено одговорна прича у првом плану донеће теме патриотизма, слободољубивости, саборништва и идентитета српског народа, све оно што је прека потреба у било којем историјском периоду.

Кроз историографски оквир „Равне горе”, што је један део трилогије, нећемо пратити само равногорце и комунисте, већ и судбине просечних људи налик Таралићима, располућеној породици коју рат дели, дроби и уништава. Идеологија не пита за крв, раздвајајући браћу Таралиће. Један одлази у четнике, други у партизане. По српском усуду, браћа постају непријатељи...

Чека се снимање следећег кадра. Тонац га зауставља јер пролеће авион. Снимање се, иначе, прекидало и када сељаци у околини стружу дрва или кад се чује бука трактора. У том кадру појављује се 15-годишња Нина Мрђа у улози Радмиле, унуке Обрада Таралића. На сет је дошла с мајком, пошто се поштује правило да деца глумци на снимању буду у пратњи родитеља. Нини је све ово узбудљиво, изостаје из школе, али стиже све, предложена је за ђака генерације и првакиња је државе у теквондоу. Док јој помоћу лака за косу намештају фризуру, из позадине неко добацује да лак није постојао четрдесет прве...

– Желим и ја још мало пудера за мој официрски тен – надовезује се глумац Милош Ђорђевић, у улози потпоручника Павла Мешковића, чији је костим, као и за остатак војске, позајмљен из филмског студија „Барандов” из Прага, будући да их код нас није било довољно.

Како нам у паузи између кадрова каже Радош Бајић, серија ће подсетити да је српска породица вечито била на ветрометини историје која се циклично понавља, додајући да после балканских ратова наш народ већ 1941. поново мора да доказује своје право да у овој земљи, народски речено, слободно може да живи човек, блеји стока и певају славуји...

– Таралићи нису историјске личности, они припадају ауторској имагинацији, као људи из народа који трпе последице глобалних историјских догађаја. До шестог априла 1941. Таралићи су сложна породица, са традиционалним митским српским кошкањима. У ратном периоду они ће драстично трпети последице губитка слободе, потпуне несигурности, несналажења и безнађа. Овом серијом вратићемо у средиште породичне вредности и достојанственост, јер ћемо само тако као народ опстати и у наредним временима – сматра Радош Бајић, који је у овој, као и у претходној серији „Село гори а баба се чешља”, у аутентичном амбијенту верно овековечио добродушног српског сељака којег малограђански дух неретко исмева и потцењује.

Његови Таралићи чак и не знају да је рат почео. Сазнају то тако што авион надлети село и баци плакате да почиње напад „Шваба”.

– У контексту ужасних идеолошких подела и свести да се морамо борити за слободу, испричаћемо причу кроз пример черечења српске породице и њиховог потпуног разлаза, будући да се појавио неки нови свет који пружа пипке и на нашем простору. Све се то понавља и данас, када разноразним условима моћне државе уцењују оне мале – наглашава Бајић и објашњава да му је намера била да огледалу изложи најлепше лице српског народа, без улепшавања.

Снимање на Космају прекида пљусак, а за то време филмска екипа под шатором руча мусаку. Сељани из околних кућа испраћају нас с речима да не брину за кишу јер имају противградне ракете које су им послужиле и за испаљивање на непријатељске авионе за време бомбардовања 1999. године.

--------------------------------------------------------

Глумачка екипа

У серији играју Драган Бјелогрлић, Лазар Ристовски, Небојша Глоговац, Ирфан Менсур, Милорад Мандић, Радко Полич, Ненад Јездић, Радослав Миленковић, Слободан Нинковић, Марко Баћовић, Мирко Бабић, Стојан Ђорђевић, Игор Ђорђевић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Јелена Иванишевић, Јелена Жигон, Бранислав Томашевић, Александар Ђурица, Феђа Стојановић ... Екипа овог амбициозног пројекта броји 80 глумаца, више од 100 статиста и 100 филмских радника (сценски мајстори, расветљивачи, оружари, каскадери, кетеринг...).


Коментари9
88c30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

oko sokolovo
@Трошни дувар само што се не окруни у оџаклији куће испред које шминкерке војницима намештају камашне. Na kojem jeziku je ovo napisano? Moram pisati latinicom kako bih razdvojio komentar od citata, ali se nadam da će me autor razumeti.
Martovski Pregovori
Da li ćemo konačno videti istinu o dešavanjima iz 1941? Da li ćemo videti da su četnici oslobodili prvi grad u okupiranoj Srbiji, Loznicu, 31.8.1941? Da li ćemo videti napad Cerskog korpusa majora Račića na Šabac ? Napad se dobro odvijao dok Nemcima nije stiglo veliko pojacanje preko Savskog mosta. Most su obezbedjivali partizani i ni metak nisu ispalili na Nemce. Partizani su namerno pustili Nemce kako bi naudili četnicima. Slicno se ponovilo i u oktobru 1941. u Kraljevu. Gospodine Bajiću da li ćemo išta od ovoga videti? Odakle nam avnojevske granice ako smo svi Jugosloveni i komunisti?
dragan italija
Citajuci ove pristigle komentare vidim da nam nema spasa. Tako i ovdje u Italiji kazu da je uzalud kad je narod neinformisan a i ne zeli to da bude. Nikako da shvatimo koliko su nam nevolju nanijeli Broz i partija. Gotovo su nas potpuno unistili a ovi komentatori kao da su izasli iz skolskih klupa pedestih godina. I jos samo sto ne uzvikuju: Tito-partija! Alal vera komentatori!
Mig miculi
Ne zaludjujte se, ljudi, da su "pobedili" cetnici, posle 2. sv. rata Srbijom i Jugoslavijom ne bi vladali nikakvi - toboze od strane partizana obespravljeni - zaduzbinari i plemeniti kapitalisti, nikakvi Karadjordjveci, kralj, kraljevska vojska, nego - Staljin. Jedini razlog zbog koga Sovjetski savez nije okupirao Jugoslaviju kao Madjarsku i Bugursku je taj sto je mislio da je komunizam vec dovoljno ustolicen pobedom narodnooslobodilackog partizanskog fronta pod vodstvom Tita. A valjda je svakome jasno sta bi znacilo da je na nasim prostorima od 1945-1990. bila sovjetska uprava.
Jel igra Djoda
samo cu u tom sluchaju da gledam seriju...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља