субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.05.2013. у 21:57

Позајмимо од пчела „дух кошнице”

За књигу „Изнад облака”, коју је објавила београдска „Просвета”, Верољуб Вукашиновић (1959), песник из Трстеника, добио је две угледне награде: „Бранко Ћопић”, која ће му данас бити уручена у САНУ, и „Петровдански вијенац”. Вукашиновић је аутор десетак песничких збирки, добитник наших најугледнијих књижевних награда, заступљен у више антологија српске поезије.

Како је песнику који сваки дан носи „од стихова самар”. Кажете да је „уз песму” теже него „уз планину”?

Од „стихова самар” је песников унутрашњи терет који се не скида ни на јави ни у сну. Борити се са изазовима свакодневице и при томе одржавати духовну концентрацију везану за процес настајања песме – упоредио сам са пењањем уз планину, а највише песама сам у себи и осетио – пењући се по завичајним брдима Гледићких планина, чији се највиши врх зове Самар.

Мото књиге су стихови из „Женидбе кнеза Лазара”. Српска неслога се наставља?

Ти стихови говоре о томе да ће настати „пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати”. Мени су ти стихови парадигматични за време у којем живимо, осећајући предукус неке могуће апокалипсе. Чини ми се да смо све даљи од пчеле и цвета и да нас наша традиционална неслога стално раслабљује. Можда бисмо баш од пчела могли да позајмимо идеју о „духу кошнице”, организацији друштва и снази колективног бића нашег народа.

У вашој поезији Морава је најважнија река?

То је река мог завичаја, у ширем смислу она је поетски хидроним који симболички повезује нашу традицију, историју и обичаје људи који живе око њених токова. Морава, за мене, „дотиче изнад предела и људи”, а у једној песми сам написао и да „морам на Мораву, немам више куда, мада ми мисао још Дунавом блуди”.

А најважнији манастир Љубостиња?

Љубостињи сам посветио око двадесет песама. Наравно, има и других манастира, можда већих и важнијих, али је Љубостиња обележена уметничким везом монахиње Јефимије и украшена каменом чипком Рада неимара. У њој још „чују се звона косовска”, сећајући нас на кнегињу Милицу, потоњу мати Евгенију, и кнеза Лазара, који нас, из свог времена, заједно са синовима Стефаном и Вуком, посматрају са зида ове светиње која, за мене, светли посебном светлошћу. А у њој сам и крштен.

У многим песмама осећа се носталгија за прошлим временима. За чим, заправо, жалите?

То је жал за детињим сликама света и архаичним обрасцима живота, жал за нечим што је ишчезло, без чега нема потпуне пуноће, као што је смрт оца, после чега „мени није више иста васиона”.

Гајите велику љубав према селу, које одумире. Има ли нам опстанка без српског села?

Волим село, а један сам од многих који га је напустио да би му се стално враћао. То напуштање изворног живота на селу ме тишти као једна врста изневеравања предака, које сам у једној од песама назвао „шљивомученици”.

Слика српског села је, данас, поражавајућа, народа је све мање, гасе се основне школе, а они који би желели да остану да живе као сеоски домаћини, не могу да се ожене, искидане су патријархалне нити које су вековима ткале генерације наших предака. Мислим да нам без села нема ни опстанка, ни напретка и да је наше најпрече питање – питање биолошког обнављања и повратак витализму рађања. Сетимо се да су некада, у много тежим економским условима, сеоске породице имале од петоро до дванаесторо деце. А данас у забаченијим селима нема више ни сеоских породица, само су остали старци и старице док „коров се прикрада ка срцу огњишта”.

И без православне вере?

Наша православна вера је духовно уточиште за верујуће, којих је мало, али и они који то нису, или су друге вере, могу у њој да виде богочовечанску љубав и наду да овај живот није само „сен и сан”. А сваком човеку, као и народу, потребна је нека духовна вертикала као ослонац у простору и времену.

Лепо говорите о свом земљаку – Добрици Ћосићу. Кажете: „људском је судбином топио хартију”. Откуда данас толико оспоравање једног од највећих српских писаца?

Њему сам посветио песму „Човек и век”, желећи да искажем своје поштовање према његовом књижевном делу и своје виђење његовог људског лика осветљеног „Прометејевим моравским свицима”. По мом схватању, Добрица Ћосић је, уз академика Миодрага Ибровца, највећа књижевна фигура изникла у истом пределу Србије одакле су и др Мирослав Егерић, др Миодраг Радовић, Милош Петровић и многи други писци и ствараоци. Тај „завичајни код” је шифра мог разумевања његовог дела које носи универзалне поруке о људској судбини и шифра мог неразумевања за оспоравања и порицања његове речи.

Песме сте посветили Бранку В. Радичевићу, Браниславу Петровићу и Драгомиру Брајковићу. С великим поштовањем говорите о својим претходницима?

У великим и малим сазвежђима светске и наше поезије светле безбројна имена песника које поштујем и волим. Некима од њих сам упутио своје „песничке посланице”, као једну врсту дијалога без којег не би било ни мојих песама, јер и сам смисао поезије схватам као дијалог са Творцем који је песник над свим песницима.

Пишете везаним стихом, слободним тек понекад. Има ли велике песме без везаног стиха?

Има, наравно. Песма може бити велика у било ком песничком облику, ако је снага њеног пева таква да у нама „задрхти струна”. А ако су поезија и музика сестрински повезане онда је везани стих ближи певању.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Награда „Бранко Ћопић”

У Салону Клуба САНУ данас ће у подне бити уручене награде „Бранко Ћопић” Драгу Кекановићу за роман „Вепрово срце”, који је објавила Српска књижевна задруга, и Верољубу Вукашиновићу за збирку песама „Изнад облака”, у издању београдске „Просвете”. О награђеним књигама говоре академици Светозар Кољевић и Милосав Тешић.

Коментари0
e19e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља