среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:23

Каква је ми­си­ја жен­а у пра­во­сла­вљу

Аутор: Александар Апостоловскисубота, 01.06.2013. у 15:00
Ди­на Чо­лић и мо­на­хи­ња Те­о­до­ра Ва­сић (Фото А. Васиљевић)

При­ја­ло је би­ти му­шка­рац на не­дав­но одр­жа­ној три­би­ни „Же­не у пра­во­сла­вљу”. У згра­ди Ваз­не­сен­ске цр­кве би­ло је ве­о­ма те­сно и спар­но, али је вре­де­ло из­др­жа­ти. Јер ре­че­ни­це ко­је су се ни­за­ле, при­ја­ле су сва­ком му­шком уху ко­је се та­мо за­те­кло, као бај­ко­ви­та му­зи­ка: же­на је, да­кле, та ко­ја одр­жа­ва по­ро­ди­цу. Она тре­ба да бу­де до­бра мај­ка, же­на и ба­ка, по­слу­шна су­пру­га. И да при том не бу­де по­кор­на.  


Да су, са дру­ге стра­не, не­ка­да­шњу во­ди­тељ­ску зве­зду бив­ше Ју­го­сла­ви­је Ди­ну Чо­лић-Ан­ђел­ко­вић, мо­на­хи­њу Те­о­до­ру Ва­сић, на­ме­сни­цу ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ња у Бе­о­гра­ду, као и ле­кар­ку ур­гент­не ме­ди­ци­не, за­по­сле­ну у Хит­ној по­мо­ћи, др Зо­ри­цу Ку­бу­ро­вић, ко­је су опи­си­ва­ле жен­ску ми­си­ју у пра­во­слав­ном све­ту, слу­ша­ле фе­ми­нист­ки­ње или бор­ци за људ­ска пра­ва – ве­ро­ват­но би све три би­ле осум­њи­че­не за про­ма­чи­стич­ку, ре­тро­град­ну по­ли­ти­ку усме­ре­ну про­тив по­ли­тич­ки ко­рект­не рав­но­прав­но­сти по­ло­ва.


– Же­на тре­ба да по­шту­је му­жа, а муж да је во­ли. Са­вре­ме­не же­не су из­гу­би­ле ту уло­гу. Ра­ди се све на то­ме да оне по­ста­ну – му­шкар­ци. Али, све ка­ри­је­ре, по­слов­не и по­ли­тич­ке, јед­ном про­ђу. И шта на кра­ју оста­је? Не­срећ­на, уса­мље­на же­на без по­ро­ди­це. Ђа­во, ме­ђу­тим, ни­је за­вр­шио свој по­сао са уни­шта­ва­њем пра­во­сла­вља  и по­ро­ди­це. На то­ме се и да­ље ин­тен­зив­но ра­ди – при­ча јед­на од нај­а­трак­тив­ни­јих во­ди­тељ­ки СФРЈ.


На пи­та­ње ка­ко су нај­леп­ше но­ге СФРЈ за­ко­ра­чи­ле у пра­во­сла­вље, Ди­на Чо­лић од­го­ва­ра:
– Кад сам по­кри­ла но­ге, от­кри­ла сам ум, ср­це и ду­шу. И ја сам жи­ве­ла жи­вот сво­је ге­не­ра­ци­је: од ко­му­ни­зма, хи­пи-по­кре­та, во­ђе­на оним сти­хом: „Узми све што ти жи­вот пру­жа”. У јед­ном тре­нут­ку сам схва­ти­ла – то ни­је то – ка­же она.  
Док­тор­ка Ку­бу­ро­вић је ту кад за­гу­сти, кад те­ло по­пу­сти. Али ле­кар у Хит­ној по­мо­ћи и пи­сац у сло­бод­но вре­ме, тру­ди се да за­ле­чи и по­ко­ју ра­ње­ну ду­шу.    

    
– Иако нас дру­штве­не на­у­ке уче да су му­шка­рац и же­на јед­на­ки у сва­ком по­гле­ду, жи­вот­на прак­са је по­ка­за­ла да је при­хва­та­ње тог на­о­ко исти­ни­тог и већ оп­штег ме­ста у фи­ло­зо­фи­ји, пра­ву, со­ци­о­ло­ги­ји, не са­мо на­шко­ди­ло же­на­ма, не­го и му­шкар­ци­ма, по­ро­ди­ци и оп­штем устрој­ству дру­штва. Оп­ште беш­ча­шће ко­је је же­ну све­ло на сред­ство ра­да, у име јед­на­ко­сти са му­шкар­цем, еман­ци­па­ци­је и сти­ца­ња илу­зи­је по­ли­тич­ких пра­ва и еко­ном­ске са­мо­стал­но­сти, по­че­ло је нај­пре уби­ја­њем ве­ре у же­ни. Тај про­цес обез­бо­же­ња, до­след­но и упор­но спро­во­ђен кроз исто­ри­ју, у на­шем ве­ку је до­вео до ра­за­ра­ња то­ли­ко по­ро­ди­ца, до уби­ја­ња то­ли­ко за­че­те де­це, да ни­је­дан ге­но­цид ни­је ра­ван том зло­чи­ну, ко­ји је у пра­во­слав­ном све­ту по­чео одва­ја­њем же­не од ње­не су­шти­не, ње­ним на­мер­ним и на­сил­ним скре­та­њем са бо­го­чо­ве­чан­ског пу­та.


Та­ко ре­че др Ку­бу­ро­вић. Ка­кав, он­да, она лек про­пи­су­је? Ево ре­цеп­та:
– Же­на је­сте раз­ли­чи­та од му­шкар­ца – и те­ле­сно и ум­но и осе­ћај­но. Њен жи­вот је раз­ли­чит од жи­во­та му­шкар­ца, а та­ко и тре­ба да бу­де. Њи­хо­ва раз­ли­чи­тост плод је раз­ли­чи­тих основ­них уло­га да­тих му­шкар­цу и же­ни лич­но од Бо­га. Али, за­то што им је Бог дао бе­смрт­ну ду­шу ко­ја ни­је ни му­шка ни жен­ска, му­шка­рац и же­на су рав­но­ча­сни у по­гле­ду сло­бо­де да иза­бе­ру свој пут и да њи­ме иду, сле­де­ћи све­те. И исти су у по­гле­ду че­жње за Бож­јом љу­ба­вљу и у по­гле­ду сна­ге љу­ба­ви пре­ма Бо­гу. Од­сјај те љу­ба­ви огле­да се у њи­хо­вој уза­јам­ној љу­ба­ви, љу­ба­ви пре­ма по­том­ству, на­ро­ду, људ­ском ро­ду и у мно­гим дру­гим љу­ба­ви­ма у ко­ји­ма се ис­по­ља­ва њи­хов пут обо­же­ња.


И мо­на­хи­ња Те­о­до­ра Ва­сић, на­ме­сни­ца ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ње у Бе­о­гра­ду, сле­ди тај траг. За­то по­ру­чу­је да је тра­ге­ди­ја чо­ве­ка и чо­ве­чан­ства у тр­ча­њу за ла­жним ци­ље­ви­ма и за­то им жи­вот, ко­ји је нај­ве­ћи дар, ни­је ра­дост не­го не­сре­ћа и јур­ња­ва, ва­ља­ње у пра­ши­ни од ко­је су ство­ре­ни.


– Сва­ки чо­век тре­ба да раз­у­ме и да раз­ми­шља о сми­слу жи­во­та.  Тре­ба да осе­ти и бу­де све­стан од­го­вор­но­сти пред Бо­гом и свим љу­ди­ма. За­тим да се пре­о­кре­не да жи­ви, не за се­бе (јер ће би­ти уса­мљен и не­сре­тан, пра­зан), већ да жи­ви ис­пу­ња­ва­ју­ћи во­љу Бож­ју. Хри­шћан­ство ни­је не­ка бо­го­слов­ска ше­ма, не­го прак­ти­чан жи­вот. Му­шка­рац-муж је по­себ­но слу­же­ње Бо­гу. А ми све то та­ко ола­ко и по­вр­шно схва­та­мо. Муж тре­ба да бу­де до­бар чо­век, уз­о­ран, по­штен, пле­ме­нит, пун раз­у­ме­ва­ња, љу­ба­ви, да бу­де за­штит­ник и стуб сво­је по­ро­ди­це.

Да по­шту­је же­ну и де­цу ко­ју му је Бог дао, јер ће од­го­ва­ра­ти за њих. Муж тре­ба да са же­ном жи­ви у љу­ба­ви и са­гла­сју, да се до­го­ва­ра­ју о све­му, али да је он тај ко­ји до­но­си од­лу­ке, за ко­је и од­го­ва­ра. Не сме да бу­де чо­век ко­ји фи­зич­ки или пси­хич­ки мал­тре­ти­ра сво­ју же­ну или де­цу. Не­го да се бри­не о њи­ма, да вас­пи­та­ва де­цу и чу­ва сво­ју по­ро­ди­цу и свој углед, тру­де­ћи се да кроз све то, кроз за­јед­нич­ки жи­вот ис­пу­ња­ва за­по­ве­сти Бож­је – пре­по­ру­чу­је ма­ти Те­о­до­ра.


Коментари32
afbfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Archy Sokolov
Kako god, sve se svodi na porodicu. Kako te nauce, oblikuju i sve..... , tako ces se i ti ophoditi, sutra, prema svojoj porodici i drustvu. Gde ima (u porodici) ljubavi, razumevanja i postovanja, tako cemo se i ponasati. Medjutim, gde je razdor u porodici, takva deca pokazuju otpor, zavist, nesigurnost, jer za lepa osecanja ne znaju. Na zaslost, nije imao ko da ih nauci. Medjutim, biti karijerista, ambiciozan, uporan u svojim zeljama, nisu lose karakteristike, ukoliko, paralelno, posvecujes dovoljno prostora i ljubavi svojoj porodici, jer, krajnji ishod je najbitniji. Kad, na kraju zivota sumiras sve, priznacete, ostaje ono najlepse i najvaznije, a to je porodica i dragi ljudi oko vas. Slazem se sa g-djom Colic, jer, ona se ostvarila i kao roditelj, supruga, a i profesionalno . Pa i danas radi na sebi, za svoje najdraze i svoje drage prijatelje. Potpuno se slazem sa njenim stavovima.
Тијана Тијана
Лепо је размишљати са вама о овом питању и захваљујем „Политици“ на овом јавном форуму. Разговор је потребан и то баш у оквиру група које се опредељују за религиозно виђење света, православно, ако желите, мада мислим да у вези овог питања треба да буду укључене и остале религије наших простора. Потребно је да говоримо једноставним речником да би смо се боље разумели и схватили шта очекујемо једни од других, део смо истог друштва и упућени смо једни на друге. Управо наше друштво и његове норме „нормалности“ су оно шта фаворизује једне а уназађује друге. Наша дивна Исидора Секулић је самоћом платила своју „ненормалност“за оно време. Слична, али суровија судбина погодила је нашу прву песникињу, „Врдничку вилу“, Милицу Стојадиновић Српкињу, Катарину Ивановић, прву српску сликарку, Надежду Петровић, можда и најтрагичнију у својој љубави према народу. Моје питање је-може ли се овим личностима одузети право да су следиле Божји пут онда када су се одушевиле писаном речју, стихом или сликарством? Читајте њихова дела, гледајте те дивне слике и видећете како Божије зрачи из њих. Сад узимам други пример, ван наше средине-пример Марије Склодовске Кири, двоструке нобеловке, супруге и мајке двоје деце. Видите да може? Остављам вама на размишљање зашто поштовани господин Пјер Кири није презрео једну сиромашну девојку са страшћу за физиком.
Љубиша Костић
@Тијана Тијана! Пошто ми помињеш Библију, ево даћу ти одговор и на то питање, а то питање СЛОБОДЕ, за коју ти толико тежиш. Бог је дао потпуну слободу, само људским бићима, друга Божија створења, се стриктно покоравају управљању Божијем. Сетимо се речи Светог Апостола Павла: " Све ми је дозвољено али није све на корист". Можемо ми све да радимо, као што чине незнабошци, али једног дана, мораће да се одговара пред творцем. Зашто Апостол каже да није све на корист? Свакако зато, јер се касније трпе последице. Човек, види неку туђу ствар, па је неовлашћено узме. Имао је право да ту туђу ствар узме, јер он сматра да га нико није видео. Али шта, ако га власник видео, па да кривичну пријаву противу њега. Дали му је та ствар била на корист. Свакако да није, јер мора сноси законске последице крађе. А шта да кажем за Господа, који све види и у сваком моменту? Можемо ли се сакрити са радњама које ми чинимо, а оне су противу Његове Свете Воље? Нико не противречи на слободе које су од Бога дане.
Maja Beli svet
Muz i zena se ne razvode iz besa, vec zato sto imaju problem koji ne mogu da rese. Da nece mozda da ostaju u nefunkcionalnim zajednicama, jer je je to jeftinije. Kapitalizam to isto cini i muskarcima. Zdravom pamecu se zakljucuje da su dvoje sa relativno dobrim karijerama (poslovima) sigurniji u nesigurnim uslovima, jednog firme mogu da zavitlavaju kako hoce . A vi gospodo mozete da preuzmete deo poslova oko te porodice, da ne trpe samo karijere zena, moze i vasa nesto da pretrpi. Poenta je da to vecina od vas nece, imali ozbiljan posao ili ne,. I svaki prosecan muskarac ce naci sebi za pravo da patronizira cak i zenama sa ozbiljnim profesionalnim karijerama ili da im u najboljem slucaju negira "pravo" da su zene. Vi hocete u sustini sve na listi stiklirano kad vama to odgovarara i karijere i porodice i za to potrebno i da zene materijalno zavise od vas.
Srba, Velika Britanija
Feministkinje imajte na umu da je recimo Isidora Sekulic rodjena 1877 i da joj to nije smetalo da postane gigant. Niko zenama niti zeli niti moze da stavi jaram. Ali cuvajte se ‘modernih’ vrednosti. Nije ni nama ni vama sve ni na korist, ni na spasenje. Kapitalizm ce prvo da vas ubedi da ste iste sa muskarcima, pa cete onda da radite iste poslove kao muskarci. Sledeci stepenik je da ce kapitalizam zeleti da vam pocepa porodicu I tako ‘preko noci’ duplira svoje trziste. Kad se muz i zena razvedu, moraju da kupe jos jednu peglu, jos jedan fen za kosu, jos jedan sporet, jos jednu masinu za pravnje vesa… A onda naravno morate da radite od jutra do sutra da biste kupili sve sto zelite a za to vreme morate da platite nekoga da vam (ne)vaspitava decu jer vi ste naravno na poslu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља