уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:37

„Гугл” нас одаје

Аутор: Ј. С.недеља, 02.06.2013. у 22:00
Личности са слике обележиле су претрагу 2011. године (Фото baeblemusic.com)

Ако нешто може да се сазна о једној епохи судећи по појмовима за које се људи највише занимају, онда се о нашем добу, а узевши у обзир „Гуглову” базу података, сазнаје да је изразито индивидуалистичка, пише „Њујорк тајмс”.

У недавној анализи појмова за којима данас влада највеће интересовање, амерички дневник закључује да је модерно друштво оптерећено личним напредовањем, али не и бригом за опште благостање. Текст подсећа и на раније студије које су пробале да доведу у везу учесталост појединих појмова и одлика цивилизације. Осим што показује податке о томе шта се највише претражује на интернету, „Гугл” је објавио и збирку од 5,2 милиона књига, издатих између 1500. и 2008. године дозволивши својим корисницима да укуцају неку реч и виде колико је она пута споменута у конкретном делу. Показало се да је реч „кокаин” била врло популарна у Викторијанској ери, а онда поново тек седамдесетих година 20. века.

Истраживања су показала и да је од шездесетих година прошлог века до 2008. интересовање за речи „персонализован”, „јединствен”, „могу сам” било веће него за речи „заједница”, „делити”, „уједињен”, „заједничко добро”.

Данас људи све ређе претражују појмове попут „врлина”, „пристојност”, „савест”, „поштење”, „стрпљење” и „саосећајност”. Према резултатима једне студије, употреба речи „храброст” опала је за 66 одсто, а речи „захвалност” за скоро 50 одсто. Са друге стране, у изворима информација и свакодневној употреби све чешће се пише и чује „дисциплина”, коју стручњаци повезују са потребом да се успе.

Данијел Клајн са Универзитета Џорџ Мејсон пронашао је захваљујући „Гуглу” да „вера”, „мудрост” и „зло” не побуђују интересовање које би се могло очекивати од вечних (литерарних и филозофских) тема, али да зато људи траже објашњења за „психологију” и „информацију”. Закључак „Њујорк тајмса” јесте да је друштво током последње пола века постало изразито индивидуалистичко а самим тим и мање морално: „атомизација и деморализација друштва довели су до извесних форми социјалног колапса који је влада покушала да реши, понекад успешно а понекад безуспешно.” Њихова језичка анализа је показала да људи више не претражују речи које нису непосредно везане за њихов живот.

Међутим, неки аналитичари имају другачије погледе на повезаност између употребе термина и особина данашњег света. Показало се да, вероватно захваљујући медијима и доступности информацијама, људи све чешће трагају за дефиницијама „национализма”, „деснице”, „левице” и „економске правде”. Реч је о појмовима који се повезују са политиком, дакле јавним, општим пословима, после чега не следи закључак да се савремени човек посвећује само личним стварима.

Роби Лејкоф са универзитета Беркли у реакцији на текст у „Њујорк тајмсу” примећује да честа употреба неке речи ништа не говори о односу који људи имају према појму који та реч означава. Као пример наводи реч „расизам” и објашњава да честа претрага ове речи, на пример на светској мрежи, не сугерише пораст расизма, већ потребу за освешћивањем и борбу против дискриминације.

А тумачењима најтраженијих речи однедавно у помоћ пристиже и нова опција „Гугла” која показује најпопуларније појмове (засад само у САД, али временом ће бити података и за друге земље) по категоријама као што су: писац, књига, глумац, бизнисмен, спортиста...

----------------------------------------------

Најпопуларније у априлу

Најтраженији појмови на „Гуглу” прошлог месеца у својим категоријама били су: Библија, Вилијам Шекспир, Опра Винфри, Чикаго, кафа, пица... У једној од најширих категорија, „личности”, најпопуларнија је Ким Кардашијан, а следе Џастин Бибер, Мајкл Џордан и тек онда Барак Обама, на четвртом месту, који је, ипак, најтраженији у категорији „политичари”.


Коментари0
c16f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља