недеља, 24.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:27

Први ромско-српски речник

Аутор: Александра Исаковнедеља, 02.06.2013. у 22:00
Алија Краснићи (Фото А. Исаков)

Суботица – Последњег дана маја у техничку припрему ушао је „Ромско-српски и српско-ромски речник”, на више од 880 страна, који би из штампе требало да изађе до краја јуна. Алија Краснићи, аутор првог оваквог речника код нас, каже да још не може да верује да је пред остварењем свог дугогодишњег, пионирског посла.

Овај обимни речник ромски књижевник и преводилац Краснићи почео је да припрема још 1975. године, када је по простору Косова и Метохије сакупљао народно стваралаштво и усмено предање.

– Почео сам да бележим речи сва три дијалекта присутна на том простору, гурбетског, арлијског и бургуџијског, с тим да је гурбетски дијалекат распрострањен и у централној Србији и Војводини. Неке од тих речи и мени су биле непознате и желео сам да их сачувам, а посебну тешкоћу представљало је и то што није постојао стандардизовани начин њиховог писања – објашњава Краснићи за „Политику”.

Током година сакупио је више од 60.000 речи ромског језика, које је представио фонетски, а прва верзија његовог речника имала је 1.400 страница. Због тога је Краснићи сузио речник, а од речи које нису ушле у ову верзију припремио „Први речник страних речи у ромском језику”, који је за сада само у рукопису. И овај обимни ромско-српски и српско-ромски речник годинама је био тек један од пројеката за које је на конкурсима покушавао да добије новац.

– Пошто сам и први Ром који има своју издавачку кућу „Романе пустика – ромске књиге”, конкурисао сам са 25 наслова на покрајинским конкурсима, али никада ниједна моја молба није прихваћена. Први пут ове године, захваљујући локалној самоуправи, градоначелнику Модесту Дулићу и Милошу Николићу, градском секретару за културу, добио сам 190.000 динара за штампање речника. Захваљујући и том новцу, речник је могао да уђе у припрему за штампу, јер ће и моја издавачка кућа дати део средстава, а очекујем одговор и од Јеврејске заједнице, и надам се да ће и од продаје успети да се штампаријама „Либро компани” из Краљева и „Амаро дром – Наш пут” из Суботице исплати тих 6.000 евра, колико кошта штампање књиге – каже Краснићи и објашњава да је ту урачунат и рад рецензената др Голуба Јашовића и Неџмедина Незирија.

Краснићи прича како је потпуно свестан да издавачке куће не налазе интерес у штампању књига за Роме, међутим од државних институција ипак очекује да подрже стваралаштво на њиховом језику, као што то чине и у случају других мањина.

– Треба у првом реду оставити писани траг на матерњем језику, да се и нероми упознају са ромским стваралаштвом у свим областима. Морам рећи да понекад ни саме ромске организације и институције које располажу одређеним финансијским изворима нису заинтересоване за откуп књига на ромском, већ су више усредсређене на друге области стваралаштва – каже Краснићи.

– Роми су успели да сачувају свој језик због издвојеног начина живота у махалама, али та гетоизација донела им је и теже укључивање у ширу заједницу и систем образовања. Међутим, још не постоје стандарди у писаној ромској речи. То се не може учинити преко ноћи, то је дуг процес у којем би требало да учествују сами Роми који говоре свој језик – истиче овај вишеструко награђивани књижевник.

Дуг је списак књига и зборника које потписује као аутор или приређивач, али треба истаћи и да је припремио збирку ромских бајки која је прво изашла на албанском, а потом, 2001. године, и на српском и енглеском. Ова књига, у издању Центра за стваралаштво младих из Београда, добила је награду на Сајму књига за дизајн Татјане Кубуровић. За своју поезију Краснићи је више пута награђиван у Италији, на интернационалном конкурсу „Амико Ром”, члан је Удружења књижевника Србије, као и Комисије за живот и обичаје Рома при САНУ.


Коментари5
ad835
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zarko Pavlovic
Za Vasu informaviju romsko pismo je latinicno. Odluka je doneta na Prvom kongresu Roma u Londonu ,8.aprila l971.godine. To da je latinica hrvatsko pismo NE STOJI. Latinica je medjunarodno pismo i nemojte je pripisivati jednom narodu. U ovom slucaju hrvatskom.To me podseca ne neku vrstu naciosovinizma, ali to je stvar onih koji ne znaju. Pa kako bi Romi iz celog sveta citali reci iz Recnik, kada je u njihovim zemljama, tamo gde zive , u upotrebi latinica.A sto se tice romskog jezika i nacionalne kulture Roma, od naredne skolske godine u osnovnim skolama u Srbiji se kao izborni predmet od 1 do 8 razreda uvodi romski jezik sa elementima nacionalne kulture.
A kad ce SRPSKA AKADEMIJA NAUKA
...da izda "Novi recnik (pravilnog) srpskog jezika" ?????? ...Svi smo svedoci sve vecih propusta (gresaka) i, u govoru (sastavu recenica) i, u gramatici (padezima), a tek kako u PRAVOPISU !!
решење за народ
У несташици новца, један од начина је да се речници објављују на интернету и тако буду доступни корисницима. Тако је г. Милорад Симић урадио с неким својим речницима за српски језик, а и многи други, којима зарада није на првом месту, са својим делима. Надам се да је речник који се штампа стварно ромско-српски, а не на латиници, ромско-хрватски.
Maja M.
@Sale Marino, slazem se, ali treba savladati i srpski.
Sale Marino
Sjajna vest koja istovremeno povlaci pitanje: sta se do sada cekalo i kada ce da stigne gramatika romskog jezika na red? Da se mene pita, deca bi u skolama uz strane jezike ucila jezike svih manjina koje zive u Srbiji - sto se bolje znamo, lepse cemo zajedno ziveti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља