недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55

Србија разговара: Нужна одбрана

Аутор: Александра Петровићпонедељак, 03.06.2013. у 15:00
Зора Добричанин-Никодиновић, Горан Нинић (Фото З. Кршљанин)

Случај Сашка Богоског, који је у својој кући на Јулином брду убио провалника, покренуо је питање права на нужну одбрану. Шта смо овлашћени да учинимо када нам неко упадне у стан и нападне на имовину и живот, где су границе прекорачења нужне одбране и како поступају судови у оваквим случајевима, за „Политику” говоре адвокати Зора Добричанин-Никодиновић и Горан Нинић.

Добричанин-Никодиновић: Нужна одбрана се веома ретко примењује у пракси наших судова. За 22 године рада у адвокатури нисам видела оптужницу за кривично дело учињено у прекорачењу нужне одбране. Оптужница увек терети окривљеног за убиство или наношење тешких повреда. Никад нисам видела да је тужилаштво изменило оптужницу у правцу прекорачења нужне одбране. У свету је то мало другачије. У Америци чим пипнете капију већ сте кандидат да будете ликвидирани у нужној одбрани, а код нас би грађанин који је нападнут морао да буде доктор права и психологије, да буде савршено стабилна личност, толерантна на опасност и страх, да би могао да поступи тачно по правилима прописаним за нужну одбрану, дакле да узврати на начин идентичан нападу и да притом баш апсолутно ништа не прекорачи.

Нинић: Много је више семинарских и докторских радова о овој теми, него ослобађајућих пресуда у којима суд утврђује да је дело учињено у нужној одбрани. Наши судови имају само пет или шест таквих пресуда. У истрагама оваквих случајева требало би да буде важно вештачење психолога, јер човек који се брани реагује у страху, а у страху су велике очи. Не можете бити сигурни да ли вам је нападнута само имовина и да ли ћете оног момента када почнете да је браните бити животно угрожени. Докле иде дрскост и свирепост нападача, не можете да знате. Можда је провалник педофил који има информацију да је дете само у стану. Човек у таквом моменту не може потпуно рационално да размишља нити у том тренутку има правне стручњаке поред себе који ће му саветовати шта да ради.

Добричанин-Никодиновић: Просто су неоствариви услови које наши судови захтевају за нужну одбрану. Законска одредба тражи да се одбије истовремени противправни напад, али је на суду да оцени да ли је одбрана била истовремена са нападом и истог интензитета као напад. Међутим, то се схвата буквално, па се захтева да одбрана буде у истој секунди са нападом и да се у одбрани користи идентично оруђе са нападачевим. Ту се заиста претерује и на тај начин се урушава правна сигурност. У тренутку када је нападнут, грађанин мора да размишља: Или ћу погинути или ћу ићи у затвор. Нема трећу могућност.

Нинић: Чак и у ситуацијама када нападач почне да се удаљава, ви не знате да ли он одлазида узме неку ствар којом ће вас теже повредити или бежи са лица места.

Добричанин-Никодиновић: Професионалци који раде на обезбеђењу банака, пошта, приватних предузећа или личности које су честе мете напада разбојника, такође нису сигурни како треба да реагују. Из разговора са радницима тих фирми и из разговора са полицајцима знам да они често одржавају састанке на ову тему и траже одговор на питање како треба да поступе да не би прекорачили нужну одбрану. Никада нису могли да добију одговор. Нико не може да им га да, ни тужиоци, ни судије, ни адвокати, ни полицајци. Не постоји упутство како да поступе у тренутку напада а да не учине кривично дело, нити ико може да им да савет.

Политика: Да ли сте икада успели да докажете нужну одбрану?

Добричанин-Никодиновић: Јесам, али јако тешко. То је Сизифов посао.

Нинић: Доказао сам нужну одбрану, али тек после седам година суђења. Особа која је нападнута у својим просторијама је изударана пиштољем, пуцано јој је око главе, у рвању је успела да се домогне пиштоља и да тешко рани нападача. Тужилац је после седам година одустао од покушаја убиства, али је оставио оптужницу за недозвољено ношење оружја које је служило као средство напада. Значи, када сте нападнути, не можете да изађете невини. Окривљени је три дана држао тај пиштољ код себе и ја сам га као бранилац однео у полицију. Тај пиштољ је на крају спасао момка да не иде у затвор је су на њему пронађени биолошки трагови нападача и коса окривљеног.

Добричанин-Никодиновић: Не мора увек да буде крив онај ко је жив. Јер, да се није бранио, вероватно не би ни био жив. Онај ко извуче дебљи крај, тај испадне жртва, дакле разбојник постане жртва, а онај ко је нападнут, па се бранио, он је обавезно крив.

Нинић: Суд увек полази од последице, што није нормално. Мора постојати узрочна веза између радње и последице. Морате кренути од узрока, али код нас суд увек пође од последице да је неко мртав или да је тешко повређен и онда се враћа уназад, као да се подразумева одређена затворска казна, па се сад разматра ублажавање те казне.

Добричанин-Никодиновић: Притом не постоје сви елементи кривичног дела. Као прво, код одбране нема никаквог умишљаја, а нема ни противправности, али без обзира на то –он је обавезно крив зато што је жив. Једина алтернатива томе јесте да је мртав или тешко повређен. Ако неко дође у ваш стан и злоставља чланове породице, а ви га убијете, оптужница изгледа исто као да сте ви дошли код њега у стан а не он код вас.

Нинић: Суд утврђује умишљај за дело на које сте били изазвани нападом и извршили га у стању страха. Најблаже што се може очекивати од суда је пресуда за убиство на мах.

Добричанин-Никодиновић: То је у супротности са основним начелом кривичног права: боље сто окривљених на слободи него један невин у затвору.

Нинић: У актуелном случају на Јулином брду, нападач је имао шрафцигер, али ко је окривљеном могао у том тренутку да каже да он за појасом нема пиштољ? Ако кренете ка њему ножем, који је адекватно средство одбране у односу на шрафцигер, он може да се измакне један корак, извуче пиштољ из појаса и упуца вас. Према томе, избор средстава је јако скучен, јер то није двобој па да бирамо оружје. Неко ће узети кристалну вазну, неко металну штанглу, неко нож, свако ће у тој ситуацији узети оно што му је при руци. Међутим, суд често прави разлику између средстава напада и одбране, па оцењује да ли сте употребили подобно средство које је могло да онемогући нападача.

Политика: Како коментаришете пет убода ножем у леђа провалника?

Нинић: Пет убода ножем указује да је човек био страховито уплашен.Када се човек брани пиштољем, он у страху испали цео шаржер. Страх траје све док нападач није потпуно онемогућен.

Добричанин-Никодиновић: Али суд не полази од претпоставке невиности него од претпоставке кривице.

Нинић: Људи морају да буду свесни да провалом у туђи стан улазе у озбиљан ризик за свој живот. Сами су себе довели у опасност, али суд никада не полази од тога. Суд тражи да се према жртви кривичног дела односимо са поштовањем, па чак и са сажаљењем, иако је реч о разбојнику који је сам изазвао ситуацију у којој је страдао.

Политика: Када са прозора видимо да лопови обијају аутомобил или улазе у кућу наших комшија, који су на летовању, шта треба да урадимо?

Нинић: Обавезни сте да зовете полицију. Нисте животно угрожени и имате времена. Истовременост напада и одбране ја јако битна ставка. Чим имате времена да реагујете на правилан начин, не можете да глумите Робина Худа и кренете са пиштољем на разбојнике, јер сте онда ви преузели ризик да направите кривично дело. Код нужне одбране држава препушта свој монопол силе појединцу само у посебним случајевима када сте непосредно угрожени, када немате времена и немате избора. Све док можете да ангажујете монопол силе државе, ви немате право да сами решавате ситуацију. Али, када сте непосредно угрожени, немате обавезу да бежите. Имате право да се браните.

Добричанин-Никодиновић: Мој клијент је био нападнут ножем, успео је да нападачу савије руку и да га његовим ножем убоде тако да је овај убрзо искрварио, а био је наркоман. Осуђен је на пет година за тешку повреду квалификовану смрћу, али са олакшавајућим околностима. Инсистирала сам да је то класична нужна одбрана.

Политика: Може ли се од сваког грађанина очекивати да добро познаје закон и да у случају напада буде суздржан и прорачунат?

Нинић: Иако познајем закон, нисам сигуран да би у таквим ситуацијама реаговао правилно у складу са законом и судском праксом. Само случајно могу све околности да се наместе тако да се ваша одбрана потпуно уклопи у законску одредбу о нужној одбрани.

Политика: Шта би сада рекао јавни тужилац?

Нинић: Тужилац би се позвао на оштећеног, истицао би вредност људског живота. Рекао би да нико нема право да одузме туђи живот. Међутим, тај коме је одузет живот није имао права да нападне на живот. Постоји право на одбрану, које је природно право човека, које је држава правно уоквирила.

Добричанин-Никодиновић: Увек се заборавља да су слобода и право сваког човека неприкосновени, осим што су ограничени слободама и правима другог човека. То је суштина. Његош је рекао: „Зло чинити од зла бранећи се, ту злочинства нема никаквога”.


Коментари11
4797e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ns ns
dok se nekom od sudija i tužilaca ne desi takva situacija onda ćemo imati ekspresnu promenu zakona i prakse, jadna je zemlja koja brani kriminalce, huligane i prekršioce zakona i ne samo što ih brani nego ih i koristi u svrhu zastrašivanja i uvođenja strahovlade, pitam ja na kojoj adresi se podnosi tužba za kriminalno delanje jedne države i sudstva jedne države, srbija je zrela za minimum dve doživotne na takvom sudu poštenja i pravde!
DrJela Bisic
Za Miljana Mitrovica:E moj gospodine Miljane,kakvi kolektivisti!Svi,i narod i vlast,samo gledaju da drpe sta moguKao kad kuche zgrabi kosku,pa pobegne u mrak da je glodje,da mu drugi psi ne otmuTo je suprotno od kolektivizma:potpuna nebriga drustva za svoje clanoveOsionost sudskog sistema,koji ne iskoriscava mogucnosti koje postopje u zakonuKao sto lekari ne lece,a ucitelji ne uce decu-tako i sudije bas briga sto ce te vi ici na robiju,a razbojnik samo sto ne dobije orden,da ide daljeTo je losa vlast,a gradjani na to pristaju ne zato sto su kolektivisti-vec naprotiv:sto su individualisti,sebicnjaci,koje bas briga za drugoga i koji kmece i kukaju samo kad njih strefiCast izuzetcima,koji su tim vise za zaljenje sto su retki izuzetciTesko njima
Miljan Mitrovic
Ovo je sve posledica naseg kolektivizma. Logika kolektivista je da si ti u stvari mrav u drustvu i kao takav treba skladno da vrtis svoj zupcanik i uvek da si spreman da padnes za to drustvo bez pogovora i sa puno samopregornosti. Pa ce vec kolektivisticko drustvo nekako, mozda, doakati tom koji te je "srusio", ali ne zato sto te je srusio i ti pao nego zato sto je drustvu napravio privremenu nelagodnost jer nije imao ko da vrti zupcanik dok ne stigne zamena. Pravo na samoodbranu i odbranu drugih je potpuno kontradiktorno sa doktrinom kolektivizma jer implicira individualnost i gresnu misao da je vaznije spasiti sebe i/ili svoju porodicu. Ni to sto ce ti dete ostati bez emotivne i finansijske podrske ne predstavlja problem kolektivizmu jer tvoje dete nije individua vec mrav u nastajanju, kao deo kolektiva drustvo ce ga "obezbediti", tvoje nije da razmisljas o tome vec da vrtis i padnes kad treba.
DrJela Bisic
Nas narod,na svim novoima,je neaktivanCeka da mu neko drugi(pre svega drzava!)uredi zivotDrzava to smo svi mi-zato ona ovako i izgledaZa razliku od zapadnjaka,kojeSrbi smatraju hladnim i nehumanim,Srbi nemaju praksu gradjanske akcijeZato sto se i ne osecaju gradjanima,ne osecaju drzavu kao nesto svopjeKrava muzara,u najboljemOvde nije u pitanju nepostojanje zakona-oni odavno(od pre 1,sv.r)postojeU pitanju je njegovo tumacenje i primenaNase sudije,uopste,a ne samo kada je ovo u pitanju,ne umeju da misle pravnicki,zaborave i ono stp su znali u toku stuidija,u tokum prakse nazaduju umesto da napredujuLosi su i kad je u pitanju krivica,i pranica,i vanpranicni,a o izvrsdnom da ne govorimSudstvo je kod nas lose zbog sudija,a kada oni"odsluze"svoje i odu u advokate-zna seSporovi i slucajevi resavaju se vezama advokata,a ne znanjemAdvokati treba da predvode gradjane u trazenju promene ovakvog stanjaOni su,medjutim zauzeti brojanjem para,pa sve ide kao i do sada
Nikola Janićijević
Pitam se ko je pravio takav zakon i kakvi su to ljudi sedeli u Parlamentu koji su taj zakon usvojili. I pitam se kakav je to narod koji ranije nije napisao peticije za izmenu ovog nakaradnog zakona i koji nije izasao na ulice i reagovao puno ranije, pre nego sto se ovaj slucaj iz Zarkova desio. Nikakvi zakonodavci, nikakav narod...Odoh ja odavde, a vi sedite i kupajte se u sopstvenom nistavilu od zemlje i ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља