У Приштини је јуче завладало одушевљење кад је заменик председника привремене косовске владе Љутфи Хазири славодобитно саопштио да је Организација исламске конференције подржала независност покрајине и да је чак и Индонезија, нестална чланица Савета безбедности УН која се до сада противила отцепљењу Косова и Метохије од Србије, прихватила декларацију којом се тражи примена плана Мартија Ахтисарија.
На жалост по Хазирија и већину косметских Албанаца, та вест није тачна. Министри спољних послова Организације исламске конференције на редовном годишњем састанку који је одржан у Исламабаду усвојили су декларацију, али се у њој уопште не помиње Косово и Метохија – за разлику од десетак других спорних области и сукоба, од Судана и Блиског истока до Кашмира и Азербејџана.
Хазири је чак објаснио да је Индонезија "гласала за декларацију тек пошто је у текст убачен параграф да случај Косова не може бити коришћен за решавање других сукоба у свету", да се "у издвојеном параграфу финалне декларације тражи од УН да посредују у решењу процеса статуса Косова" и да је нацрт направила Албанија, једна од 57 чланица Исламске конференције.
Међутим, у коначној декларацији која је усвојена јуче у главном граду Пакистана, позива се на повлачење Израела са Голанске висоравни у Сирији и стварање палестинске државе са Јерусалимом као главним градом, на што ранији одлазак страних снага из Ирака, на поштовање територијалног интегритета Либана, тражи се самоопредељење становништва Кашмира, подржава се право Ирана на коришћење нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе, као и право Судана на суверенитет и јединство, тражи се решавање кипарског проблема на основу политичке једнакости две стране, као и поштовање територијалног интегритета Сомалије. Уз то, министри, како је пренела пакистанска агенција АПП, осуђују "повећану исламофобију и систематску дискриминацију исламских верника", позивају на "међуцивилизацијски дијалог" и на појачану борбу против тероризма. И ниједном речју не помињу јужну српску покрајину.
Можда је неко обмануо Љутфија Хазирија подметнувши му лажну вест, али је могуће и да је подизање оптимизма у Приштини резултат страха албанских политичара од пропасти Ахтисаријевог плана. Како извештава Интернет сервис Бирн, углавном поуздани извор вести са Косова, обични Албанци мисле да би Русија могла да уложи вето у Савету безбедности УН, а неки од њих за све криве своје политичаре, који већ годинама обећавају да ће покрајина бити независна.
У исто време, у приштинском преговарачком тиму избиле су озбиљне несугласице управо око састанака министара Организације исламске конференције, пошто је шеф странке Ора Ветон Сурои оптужио председника Фатмира Сејдиуа да је самовољно и без договора са осталим члановима "тима јединства" променио мишљење о слању делегације у Исламабад. Преговарачки тим одлучио је да не иде на тај скуп, али је Сејдиу на крају поручио Суроију и Хазирију да треба да иду као представници Косова. Њих двојица нису могли да крену у Пакистан јер су имали друге обавезе – Сурои је, на пример, лобирао за независност у Малезији. У посвађаном петочланом "тиму јединства", осим Сејдиуа и Суроија су и Агим Чеку, председник скупштине Кољ Бериша и вођа Демократске партије Косова Хашим Тачи.