понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Математичар заљубљен у мреже, удице и виолину

Аутор: Д. Ј. С.четвртак, 06.06.2013. у 12:30

Чувени математичар, проналазач, професор универзитета, академик, путописац и мајстор рибарења – сви ови епитети везани су за личност Михаила Петровића Аласа, јединог математичара међу стотину најзнаменитијих Срба, од чије се смрти у суботу навршава 70 година.

Мика Алас, како је већина ословљавала и познавала овог славног Београђанина, рођен је 6. маја 1868. на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво од петоро деце оца Никодима, професора богословије, и мајке Милице.

Био је оснивач Београдске математичке школе, а својим радовима трасирао је пут кибернетици. Као студент генерације на Сорбони, два пута је био на пријему код председника Фр­ан­цу­ске репуб­ли­ке, 1893. и 1894.

Временом је израстао у једног од највећих светских стручњака за диференцијалне једначине, а утемељио је и неколико научних дисциплина. Био је професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије, као и академија наука у Прагу, Букурешту, Варшави... Објавио је 14 монографија, око 260 стручно-научних расправа, велики број уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Патентирао је пет проналазака, а дугачак је списак награда и признања које је добио.  

Био је ментор ауторима свих докторских дисертација из области математике, које су одбрањене на Београдском универзитету од 1912. до Другог светског рата.

Учесник је Балканских и Првог светског рата, а као резервни официр, у 73. години, 1941. добио је ратни распоред у Сарајеву. После капитулације Југославије, спроведен је у логор за ратне заробљенике у Нирнбергу. Изашао је после три месеца захваљујући интервенцији пријатеља, принца Ђорђа Карађорђевића, који се за њега заложио код своје тетке Јелене, краљице Италије. Бавио се криптографијом и његове шифре дуго су коришћене у војсци, све до Другог светског рата.

Професор Михаило Петровић је преминуо 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу, где се данас налази његова биста. Београдски аласи са Дунава и Саве на рукама су 9. јуна, у окупираном Београду, од Косанчићевог венца до Саборне цркве пренели ковчег са посмртним остацима „свог мајстора” Мике Аласа. У поворци су били ђаци, студенти, шегрти, радници, академски професори, чланови свирачког друштва „Суз”, кога је основао 1896. године. Уз звуке виолине, инструмента који је Мика Алас свирао још од детињства, од великана су се говорима опростили епископ Венијамин, Милутин Миланковић и Никола Поповић. Сахрањен је на Новом гробљу. Његово име носе Девета београдска гимназија и основна школа на Дорћолу.

-------------------------------------------

Славне године

1885.

Завршио је Пр­ву­ беогр­адску г­им­на­зију у генерацији са Јованом Цвијићем, Милорадом Митровићем, Јашом Продановићем, Павлом Поповићем и другим касније значајним личностима. Ова плејада овековечена је у роману, филму и телевизијској серији „Шешир професора Косте Вујића” 

1889.

Дипломирао на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду

1891.

На Сорбони дипломирао математичке науке. Две године касније стиче диплому физичких наука, а докторира 1894.

1894.

Указом краља Александра Обреновића, постављен је за професора математике у Великој школи, која ће 1905. прерасти у Београдски универзитет

1897.

Постаје дописни члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу

1900.

Осваја златну медаљу на Светској изложби у Паризу, за конструкцију хидроинтегратора

1908.

Постаје декан на Филозофском факултету, где је и предавао

1927.

Чланови Српске краљевске академије предлажу га за свог председника, али власти нису прихватиле овај предлог. Исто се поновило и четири године касније

1939.

Постаје почасни доктор Београдског универзитета и исте године је одликован орденом Светог Саве првог реда. Том приликом дао је први пут изјаву за новине: „Бог ми је сведок да овоме нисам крив.”

------------------------------------------------------------------------------

Од рибарског шегрта до мајстора

Сем у једначине, Михаило Петровић био је заљубљеник и у риболов, одакле потиче и надимак Алас. Звање рибарског шегрта стекао је 1882, рибарског калфе шест година касније, а 1895. положио је испит за рибарског мајстора.

Рекордан улов је имао 1912, када је изловио сома од 120 килограма. Учествовао је у преговорима за закључење конвенције о риболову са Румунијом, као и у преговорима са Аустроугарском о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини. Заслужан је и за први Закон о слатководном риболову, на језерима и рекама Србије 1898. године.

 ------------------------------------------------------------------------------------

Проучавао Ескиме, ловио китове

Као пасионирани путник, Алас је прошао кроз све европске земље и њихове главне градове. Био је и члан експедиција на северни и јужни пол.

Као члан Међународног научног тима за испитивање Северне поларне области упознао је живот Ескима и учествовао у лову на китове. Писао је путописе, међу којима су „Кроз поларну област”, „У царству гусара”, „Са океанским рибарима”…


Коментари10
885fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada Vlada
Divan članak...Pravi čovek.. Moj omiljeni junak među naučnicima uz Mihajla Pupina...
Mali Bosnjak
Mika Alas je bio univerzalni genije. Bilo je u Srbiji jos slicnih, ali kao sto je bio on malo ih je. Interesantan je podatak da je ucestvovao u Balkanskim i Prvom svetkom ratu, i da je kao rez. oficir u 73-coj godini bio mobilisan. I sta da se kaze? Samo to da je Srbija nekad bila jaka drzava, koja je patriotizam stavljala iznad svega. A danas, kuku i lele. Ukinuta vojska, jer sta ce nam. Imamo stotine fakulteta i hiljade doktora nauka.
Aca Milosavljevic
Divan clanak, velika osoba, vecna slava
Србољуб Савић
Неопходно је нагласити да је М.П.-Мика Алас, био и признати ихтиолог (ихтиолгија-наука о рибама). Тако, написао је чувени, научно-популарни- "Роман јегуља" (О путу јегуља из Охридског језера, на мрешћење, до Саргасовог мора/источно од Централне Америке.) Оснивач је оркстра "СУЗ", у коме је свирао, са тадашњим интелектуалцима ( без нота). Имао је виноград, на Сењаку, на месту данашње зграде Службеног Гласника (+станбене) до Ситничке улице. С. Савић
Марко Ј
Поносан сам што смо имали таквог човека. Студент генерације на Сорбони. Нек му је вечна слава.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља