субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Драго камење српске епике

Аутор: З. Р.четвртак, 06.06.2013. у 22:00
Војислав Ђурић

У Српској књижевној задрузи представљена је „Антологија српских народних јуначких песама” Војислава Ђурића. О антологији су говорили Драган Лакићевић, Љубица Милетић, Иво Тартаља и Тиодор Росић, а стихове из антологије казивао је Срба Милин.

Епске или јуначке песме, истиче аутор у предговору, најважнији су део, не само усменог стваралаштва, него и читаве наше књижевности. Без њих, били бисмо без знатнијег места у светској књижевности и без најнепосреднијег и најпотпунијег израза народног духа. С њима смо Хомеру уз колено и живо присутни у сопственој историји.

Једна од књига по којој се препознавала Српска књижевна задруга у другој половини 20. века, наглашава Драган Лакићевић, свакако је чувена „Антологија народних јуначких песама” Војислава Ђурића. Штампана је у 19 издања, у великим тиражима. Доспела у многе куће и школе, налази се у црквама и библиотекама у иностранству, преко океана. Ако је ишта отхранило генерације, рођених после Другог светског рата, опремило их епском лепотом и озарило витешким моралним сјајем – биле су то песме из овог избора.

Као што је Вук из огромног обиља усменог певања – сачинио антологију у књигама своје знамените збирке, тако је и професор античке књижевности академик Војислав Ђурић из Вукових збирки (и још понеког извора) – сачинио антологију којој већ готово 60 година нико није упутио ниједну примедбу. Изванредан зналац светске народне поезије, Војислав Ђурић је непогрешивим осећањем за лепоту и снагу песништва одабрао драго камење српске епике, посебно постављајући мотиве, јунаке и домете нашег песника наспрам светских, у првом реду наспрам Хомера. У овој књизи се јасно види где и како су српски певачи домашили, или бар за тренутак, надмашили песнике и јунаке „Илијаде” и „Одисеје”.

То што су српске јуначке песме „колено уз колено” с Хомеровим еповима, приметила је Љубица Милетић, доказ је велике старине наших песама и висине до које је стигао стваралачки дух српског народа, умео је да каже Војислав Ђурић. Сумерско-вавилонска литература је утицала на стварање свих књижевности древног Истока, као и на познију античку грчку и римску књижевност и наше народно стваралаштво. У сваком случају, Војислав Ђурић је уздигао нашу народну епику до висина које јој припадају, а својим компаративним методом потврдио је да су наше народне песме равне Хомеру.

Професор Иво Тартаља је донео прво издање антологије, које је 1947. године објавила београдска „Просвета”, у малом формату, ситним слогом, што је само трећина данашње антологије. Он је израчунао да су до сада објављена 34 издања. Војислав Ђурић је рођен 1912. године, одрастао је током ратова, мушкарци су били на фронту, а он је народне јуначке песме учио од жена. Имао је изванредно памћење. Позната су његова такмичења са Александром Белићем – ко зна више народних песама напамет.

По оцени Тиодора Росића ова антологија означава повратак српском имену, српском језику, српским коренима. Прво издање, и многа друга, објављена су под именом „Антологија народних јуначких песама”. Као „Антологија српских народних јуначких песника”, појавила се, први пут, 2001. године, у издању „Источника”. И ново издање, које је Српска књижевна задруга објавила о 120-годишњици оснивања, објављено је под насловом „Антологија српских народних јуначких песама”. Овом издању придодат је и поговор Милорада Ђурића, недавно преминулог књижевника (ово је био његов последњи текст), иначе сина Војислава Ђурића, у којем каже: „У српском народу има творевина духа које га могу опоменути да је на странпутици. Свакако и песме из ове антологије”.


Коментари2
5b202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deckic Prezime
Bilo bi mozda prikladnije napisati Dragulji umesto kamenje
radmila tomasevna
U najvecoj americkoj knjizari Powels,u odeljenju za slovenske jezike,nasla sam Antologiju narodnih junackih pesama Vojislava Djurica,sedmo izdanje Srpske knjizevne zadruge,sa izvanrednim predgovorom autora.Profesor Djuric mi je predavao svetsku knjizevnost.Bio je licnost I bio je lep.Kakva je ovo fotografija?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља