недеља, 01.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.06.2013. у 21:57 Др Радослав Гаћиновић

Младобосанци су пуцали у окупатора

Др Радослав Гаћиновић

Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину на основу одлуке Берлинског конгреса 1878. и Аустријско-турске конвенције, уз позивање  на међународно право, као и на државноправну и унутрашњу основу. Српска правна школа се увек држала закључка да окупација има међународноправно, а не државноправно обележје, то јест да је то међународно и отворено, а не унутрашње и затворено питање. Ово гледиште је одредило и природу политичког покрета српског народа у БиХ.

Одмах по окупацији Аустро-Угарска је покренула широку дипломатску активност да спроведе у дело и анексију БиХ, што је6. октобра 1908. и обнародовано указом цара Фрање Јосифа. Било је то противно вољи народа БиХ и одлукама Берлинског конгреса, а омладина је у отпору била најодлучнија. Спремајући народ за масовни устанак организовала је и тајна удружења, тако и ослободилачку организацију „Млада Босна”, чији је оснивач Владимир Гаћиновић постао и њен идејни вођа. Програм организације спровођен је кроз пропагирање филозофије национализма и демократских политичких доктрина, снажење националне свести, стварање модерне националне културе на основу уверења да је она немогућа без националног друштва, а национало друштво без националне државе. Млада Босна је из омладинске ослободилачке организације прерасла у ослободилачки покрет. Њени чланови су били Срби, Хрвати и муслимани.

Поносни младобосанци борили су се против Аустро-Угарске уз позивање на међународно право које одобрава борбу против окупатора. Убиство Франца Фердинанда третирано је тада као и убиство било ког окупаторског представника, због чега је већина човечанства у атентату видела одбрамбени и ослободилачки чин, јер је политичко, културно и свако друго насиље над народима БиХ достигло  врхунац.

Младобосанци су за слободу грађана БиХ учинили су и дали од себе све што је људски могуће. Пуцајући на наследника аустро-угарског престола, они су пуцали у зло чији је носилац и представник за народе БиХ био Фердинанд. У томе је смисао њиховог дела.

Историјске чињенице кажу да нико из Србије није учествовао у оснивању „Младе Босне”, па ни организација Уједињење или смрт коју неки аутори из незнања или злонамере за то отпужују. Младобосанац Богдан Жерајић покушао је атентат на земаљског поглавара БиХ генерала Маријана Варешанина 15. јуна 1910. када организација Уједињење или смрт није ни постојала (основана је 1911). За припрему атентата „Младе Босне” на Фердинанда, званична Србија није знала.

Када је сазнао за припреме, Никола Пашић је хитно наредио посланику Србије у Бечу да о томе обавести аустријску владу. Пуковник Апис који је знао за припреме, предомислио се и послао свог обавештајног официра да одврати Гаврила Принципа од било какве акције, али је Принцип то врло одлучно одбио. Посумњао је и у искреност  пријатеља из Србије. Аустро-Угарска влада није прибавила ни један материјални доказ о умешаности Србије у атентат.

После атентата Беч је одмах послао вишег чиновника  Фридриха фон Визнера да утвди одговорност Србије, али је он, обавивши савесну и детаљну истрагу, у телеграму послатом 13. јула у Беч закључио: ,,Не постоји било шта што би указивало на одговорност српске владе у организовању убиства или припрема или у снабдевању оружјем. Нити има било шта што би човека навело да посумња у тако нешто”. Истражни судија Лео Пфефер у књизи ,,Истрага у сарајевском атентату” пише да му је од самог почетка било јасно да неће бити доказана одговорност Србије и да су резултати до којих је после темељито завршене истраге дошао потврдили његово предходно уверење.

Од анексије БиХ 1908. Аустро-Угарска се припремала да нападне Србију, према којој је Берхтолд Леополд, аустријски буржоаски државник и дипломата, био врло агресиван. Његов први сарадник гроф Форгач гајио је такву мржњу и презир, да је тражио да се у свим канцеларијама аустријске владе види порука: „Србију треба уништити (Serbija delenda est).” Нарочито војни команданти на челу са генералом, начелником Генералштаба Конрадом фон Хецендорфом, развијали су идеју да Србију као опасно националистичко револуционарно гнездо, треба уништити. Конрад је 1907. истакао да југословенски проблем треба решити ,,једном великом акцијом, чији је крајњи циљ анексија Србије”.

Да је сарајевски атентат повод а не узрок рата доказују многе чињенице. Александар гроф фон Хојос, шефа кабинета министра спољних послова Монархије закључио је да на сарајевском атентату треба ,,конструисати рат са Србијом”. Војна странка у Бечу спремала је рат против Србије за март 1909, када је извршена  мобилизација Сарајевског корпуса и када је већи део аустроугарске армије био у највећем степену борбене готовости за напад. Аустро-Угарска је крајем 1912. покушала да изазове рат са Србијом, а нови напад планиран је и после Букурештанског мира, у јесен 1913, као и одмах после маневара изведених у Источној Босни јула 1914. године.

Немачки државни секретар Готлиб фон Јагов је 22. јула изјавио британском посланику да је Аустро-Угарска решена да се обрачуна са Србијом и да јој то не треба онемогућити, иако ,,он не оптужује српску владу за директно мешање у заверу која је довела до убиства надвојводе”.

Посебно терба истаћи намере немачких капиталиста и  политичара,   да се освоји потребни ,,животни простор” на истоку (Drang nach Osten), а Србија је тим освајачким тежњама била главна препрека. Зато је напад на Србију био неизбежан.

* Научни саветник у Институту  за политичке студије у Београду

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ако је Гаврило Принцип терориста, онда је Бин Ладен Мајка Тереза.

• Казнили су нас са сто година дежурства. Толико смо дежурни кривци.

• Спасавали смо главу преко Албаније. И тако повредили границе суверене државе, коју смо пре тога ослободили.

• Испада да смо ми криви за почетак Првог светског рата. А још више смо криви што смо победили у њему.

• Никада нисмо пристајали на ултиматуме. Све до сада.

• Ревизија историје се обавља преко српских леђа.

• По некима, освајачка српска војска је из Грчке кренула на ове просторе.

• Захваљујући Црној руци, Србија је постала бела врана.

• На путу у европску будућност постављају нам препреке од балканске прошлости.

Драгутин Минић

Коментари1
63115
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan udarac
Kao sto sam vec napisao u mom prethodnom komentaru na tekst koji razmatra pokusaje revizije istorije Prvog svetstkog rata, bisvsi nemacki socio-demokratski kancelar Helmut Smit izjavio je pre nekoliko dana u razgovoru za nemacki dvevni list Handelsblatt, sledece: " Nemci su iskljuceni iz lidersipa (vodjstva) u Evropi za sledece vekove, zato sto su odgovorni za Drugi svetski rat. A za Prvi, oni su dobrim delom pridoneli". Ovo priznanje jednog Nemca o sopstvenoj istoriji i ulozi njegove zemlje u svetskim ratovima je dobro doslo u vremenima svakojakih pokusaja revizionizma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља