субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.06.2013. у 21:57 Др Миле Бјелајац

Повампирене предрасуде

Др Миле Бјелајац

Што се више ближи 100-годишњица од избијања Првог светског рата то су све чешћи нови наслови историјских радова којима издавачи желе да је обележе. За разлику од ранијих годишњица, ову карактерише покушај да се реинтерпретира улога Балкана, посебно Србије, у кључним разлозима избијања рата. Део продукције карактерише покушај намерног склањања у страну већ утврђених чињеница о утицају међуратне политике немачких влада на скидање одговорности за рат по сваку цену. Данас видимо оживљавање тог тренда с печатом постмодерне историографије.

Расправе о узроцима, поводима и кривици за Први светски рат имају своју стручну, идеолошку и политичку димензију. Као и многа друга питања од епохалног значаја и ова су делила и још деле историчаре. Расправе одражавају политичку заинтересованост и провоцирају традиционалне токове друштвене (историјске) свести, понекад болно погађајући у средиште културних идентитета.

Политичка инструментализација овог питања започета је још током Првог светског рата, а своју посебну димензију добила је уношењем специфичних чланова о ,,кривици за рат” у мировне уговоре у Версају (чл.231) и Сан Жермену (чл.177).

Нов приступ ,,Балкану” 1990-их, посебно интерпретације улоге српског фактора, поново су нас вратили у нека времена када се више расправљало о ,,кривици за рат”него о историјском следу ствари и о дубоким коренима глобалних конфронтација које су се у једном историјском моменту претвориле у велики рат.

Најпрегнантнији израз тог новог политичког прилагођавања представља говор америчког председника Клинтона у коме је његов састављач написао да су два светска рата започела на Балкану. Поново се на крају 20. века повампирила стара аустроугарска флоскула о ,,нецивилизованом” Балкану где једна ,,цивилизована” велика сила треба да заведе ред. Ако стање и није било толико ,,нецивилизовано”,требало га је таквим представити. Једнако тако су обновљене све предрасуде расистичких корена према Балкану које су култивисане у самој Немачкој.

Посебно је присутно једно потпуно неисторично разумевање национализама, идеја слободе и идеја једнакости крајем 19. и почетком 20. века. Одриче се легитимитет традицији борбе за слободу, посебно када се та борба одвија на територијама од посебног интереса некадашњих империја.Данашње тежње за ,хуманим” формама глобализације протежу се на осликавање некадашњих империја као толерантних верских и мултиетничких творевина.

Да ли би данас Италијани, Мађари, Чеси, Словаци, Пољаци или Румуни пристали да се читава њихова деветнаестовековна историја, па и она из Првог светског рата, превреднује зарад потреба сила које су два светска рата скинула с позорнице?

Дакле, од 2014. године надаље требало би да ,,знамо” да се Босна и Херцеговина 1908. плебисцитом определила да уђе у Аустро-Угарску, да од 1878 ,,није” било локалних устанака против новог окупатора и да у периоду од јануара 1913. до јуна 1914. начелник аустроугарског Генералштаба Конрад фон Хецендорф ,,није” 24 пута тражио да се Србија нападне и да се Монархија потврди као велика сила и предупреди своје расуло.

Требало би да заборавимо или избришемо чињеницу да је немачки начелник Генералштаба Молтке млађи, опседнут руском опасношћу, жудео за превентивним ратом којим се успоставља немачка доминација на континенту. Треба заборавити да је амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак у својој капиталној студији утврдио да је после 1848. још једино ка-унд-каармија држала царевину на окупу.

Уместо тога, треба да слику стања у Хрватској поистоветимо с политиком франковаца, да заборавимо покрете Италијана, Чеха и Словака, Пољака и Румуна, а да улогу труле воћке у корпи зрелих јабука припишемо не Србима поданицима Монархије него Београду који их је кварио својом мегаломанијом, а они, сироти, политички неосвешћени како им прави историјски интереси леже у Бечу и Пешти, кренуше да следе ,,Пијемонт”, ,,Балкан”, ,,Одјек”, ,,Црну руку”, ,,Народну одбрану”.

Мораћемо да „научимо” да је Србија насилно окупирала Војводину. Мораћемо много да ,,учимо” и ,,научимо”.

Мораћемо да се извињавамо за све фрустрације које су нанесене поразима из 1914. и пробојем Солунског фронта, стварањем Југославије, громогласно поздрављене у своје време.

Остаје да сачекамо да ли ће се и данашња Француска још једном извињавати, као што је то морала у јануару 1913. године, за писање својих новина,,Пари-Миди”, које су донеле текстове новинара Мориса Валета који је у броју од 1. и 2. јануара 1913. без устезања поручио: ,,Да ли анархиста који би убио аустријског надвојводу–наследника не би свет поштедео река крви и суза”.

Читаоци су навикли да из пера овог писца читају умерене изразе и формулације и у најтежим временима. Али, изгледа, дошао је онај тренутак када се још једино крајњим карикирањем може указати на апсурд до кога смо стигли.

*Научни саветник Института за савремену историју Србије

Коментари6
2072d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade Murić
Pred pripremu obilježavanja stote godišnjice Prvog svjetskog rata veoma dobar i neophodan napis o pokušaju, koji to i nije jer paralelno traje od pripreme izbijanja rata i njegovih uzroka i ciljeva, pa sve do današnjih dana kada se intezivira prekrajanje historijskih činjenica o njemu. Kaže se da historiju o uzrocima, posljedicama, porazima i pobjedama u ratovima pišu pobjednici. Koliko je god to tačno susrećemo se sa evidentnim slučajem da su potomci poraženih veoma aktivni u prekrajanju historije, pa i pokušajima da napadnute proglašavaju agresorima. To ne rade samo da bi umanjili odgovornost svojih predaka, država i nacija za te ratove i zločine koje su u njima počinili drugima, već da bi pripremali svoju pa i svjetsku javnost za neke nove nakane sličnih ranijima. U svemu tome, tim rabotama,naši historičari ne suprostavljaju se dovoljno već u nekim slučajevima stranim kolegama koji to čine podilaze. Istupi dr Bjelajca su utoliko potrebniji i važniji u našoj historijigrafiji.
m p
Hvala Dr Bjelajcu i Politici na ovoj odlicnoj analizi; Veoma vazna Tema nedelje i podsecanje za nas koji smo imali skromno znanje iz istorije Balkana;
Cuburac Neimar
Ni ono malo nase literature o Prvom svetskom ratu i stvaranju kraljevine Jugoslavije vise se moze naci na internetu nego na listi izdavaca. Takav je slucaj i sa romanom "USCE" (koji se moze naci na sajtovima "SCRIBD" i MONTENEGRINA" pod Roman o Beogradu). U romanu "USCE", na primer, istoriska uloga Aleksandra Karadjordjevica prikazana je kao mnogo kompleksnija nego u popularnim kliseima. Tamo se vidi, na primer, da je Zapad u to vreme podrzavao ulogu Srbije na Balkanu.
Данијела Кужет
Треба такође поразмислити и о детаљима атентата- на Фердинанда је два пута тог дана покушан атентат- први пут је бачена бомба, а други пут је пуцао Принцип- он чак није ни гледао док је нишанио- окренуо је главу на другу страну, неки пут помислим да је поред њега пуцао још неко, али да је тај неко заправо погодио мету, а да је Принцип послужио да се Србија жртвује немачком богу рата .Свако ко је ишта прочитао о Немачкој политици и привреди после уједињења, о Аустро-Угарској политици у окупираној Босни, велеиздајничким процесима против Срба, па Царинском рату, анексији, схватиће и зашто је почео Први светски рат и зашто је почео на Балкану- иначе "продор на исток" није застарео термин- нека се прати линија ширења НАТО пакта и појава немира, па ће се већ извући закључак зашто Србе треба поистоветити са Немачком у ратовима, зашто се српске жртве не помињу, а српски злочини умножавају.
DrJela Bisic
Autoru teksta:mislim da Vama ne treba da objasnjavam znacaj istorijeMoilim vas da insistirate,u svakom momentu,da se novija srpska istoprija uci,u svim osnovnim i srednjim skolama,a ne da nam deca bleje kao beslovesne zivotinjeAko mi(vise)(?)nismo u stanju da ucimo svioju istoriju-onda cemo postati tudji robovi

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља