субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.06.2013. у 15:00 Доротеа Чарнић

Србија разговара: Да ли ћемо добити закон о пореклу имовине

Чедомир Чупић, Александар Југовић (Фото Р. Кrстинић)

Више од десет година у Србији се најављује доношење закона о пореклу имовине. О пропису кључном за борбу против корупције највише се говори у предизборним кампањама, јер политичари осећају да причом о заустављању пљачки државног новца и исправљању неправди добијају политичке поене код сиромашног народа.

Вицепремијер Александар Вучић најавио је доношење закона који би разрешио све тајне о имовини српских тајкуна и политичара повезаних с њима. Као први политичар на власти, најавио је нацрт тог закона за 15. јун. Рок истиче за неколико дана, а у надлежним министарствима нема одговора да ли се на припреми закона ради, већ само траже изговори о заузетости министара и њихових сарадника другим законодавним обавезама. Мале су шансе да Вучићев рок буде испоштован, али добра је вест да за овај важан закон постоји подршка власти.

Зашто Србија дуже од деценије није добила кључни антикорупцијски закон, шта би то значило за Србију и коме овај закон смета, за „Политику” говоре др Чедомир Чупић, професор Факултета политичких наука, и Александар Југовић, посланик СПО-а.

Чупић: Као члан Савета за борбу против корупције, инсистирао сам на закону о пореклу имовине од 2001. године. Нажалост, прошло је 12 година, закон је помињан у предизборним кампањама многих партија, али кад год се формира власт то се заборави. Закон не одговара интересним групацијама и свима који су у невољи, јер су 90-их стекли огромно богатство које нису пријавили, нису платили порезе. Они су заузели и монополисали економију Србије. То се види ако се упореде цене хране код нас и у земљама које имају сличне невоље као ми. Извесном броју политичара тај закон не одговара зато што су сарађивали а и сада су у спрези с тајкунима, а многи су и уцењени. Јер, ако би тај закон прогурали, и сами би настрадали. С две стране долазе отпори том закону, али без њега, сви други закони су другог реда и увек ће моћи да се избегавају и тумаче на различите начине. Ми не знамо ништа ни о финансирању политичких партија. Утицајне групе преко политичких партија поручују законе који ће погодовати њиховом интересу. Овај закон би све то покрио.

Југовић: Србија нема ни закон о отварању досијеа. Усвојили смо Закон о лустрацији који није примењен ни у једном случају и реторско је питање зашто нема овог закона. Структурама које су преживеле 5. октобар, а које су везане за службе државне безбедности, одговара да се не дође до потпуне истине. Према извештајима истражних органа САД, из Србије је за време владавине Слободана Милошевића изнето око 10 милијарди долара. Један део новца је отишао на приватни рачун породице Милошевић, а други део у руке српских тајкуна који су легализовали тај новац, купујући фирме по Србији преко оф-шор компанија и избегавајући да плате порез. Говорио сам у парламенту о информацији да порез који дугују само три српска тајкуна износи око пет милијарди евра.

Поставља се питање зашто нема политичке воље за обрачун са оваквим наслеђем. Да смо отворили досијее вероватно бисмо знали трагове крвавог новца, криминалних радњи, шверца цигарета, нафте, испумпавања буџетских средстава из јавних предузећа. Закон о испитивању порекла имовине мора предвидети и формирање посебне пореске и полицијске управе које ће испитивати трагове злоупотреба. Ја сам за то да се прво испитају тајкуни и политичари, јер су они најодговорнији за оно што нам се дешавало. Бразил је успео, за два мандата човека који је желео да промени ту државу, да од земље огрезле у корупцији постане једна од 10 најмоћнијих земаља на свету.

Политика: Како би требало да изгледа закон и да ли треба да се прво примени на оне који ће га касније спроводити?

Чупић: У првих шест месеци овај закон треба да се спроведе над пореским органима, полицијом, тужилаштвом и судом. То су осетљиви државни органи који треба да прате нелегалности. У следећих шест месеци треба да се испита имовина 600 тајкуна који су стекли огромно богатство у нашем невремену, које је за њих било право време. Потом би се тај закон применио и на све остале.

Политика: Да ли то значи да би закон био примењен ретроактивно?

Чупић: Не би био ретроактиван јер се не би примењивале кривичне одредбе. Наравно, ако постоје докази на који је начин настала имовина, а то кривично дело није застарело, онда би могло да се процесуира. Такви закони постоје у САД, Великој Британији  и Француској. Доказивање имовине не спроводи држава, већ онај чија је. Тај закон је битан да се све неправде и нелегалности зауставе, али има и изузетну превентивну улогу.

Закон не смеју да зауставе они који треба да га спроводе. Људи који би били проверени добили би високо поверење грађана, а власништво над одузетом имовином преузела би држава. Требало би формирати неки фонд за развој. Људи би конкурисали и добијали новац и тако би се развијала привреда. Ово је земља са огромним бројем незапослених. Корупција и недоношење тог закона довели су до тога да је на хиљаде људи остало без посла. Трагедија је у томе што ти сумњиви људи, који су на нелегалан начин стекли имовину, не знају њом да располажу. Њих запослени не интересују.

У Војводини су хиљаде људи у разноразним комбинатима остали без посла, стотине хектара земље се не обрађује. Чуо сам да је извесни Миле Јерковић, за кога смо после чули да је из паравојних формација, све то купио. Тек после четири, пет година сазнајемо да такав човек располаже толиком имовином. То је прање новца и принцип разарања комплетног друштва.

Потребно је и отворити досијее да видимо ко су људи који заустављају ово друштво. Шта више у овој земљи може да се шпијунира, у земљи која је разорена? О Милету Јерковићу сазнајемо после пет година, а кад ја с пријатељем разговарам увече, све се одмах зна. Није се знало да се цело једно брдо претвара у тврђаву од вила, то сазнајемо тек кад из Америке чујемо да имамо наркодилера планетарних размера, Шарића. Шта раде наше службе?

Политика: Да ли Србија као друштво има снаге да донесе закон о пореклу имовине и да ли наше институције могу да га спроведу?

Југовић: Србија мора донети тај закон. Погрешно би било свако избегавање одговора на питање ко је тај ко је покрао грађане Србије. Бежање од тога је бежање од било какве шансе да створимо здраво друштво. Сада постоји агилност и воља потпредседника Владе да се Србија коначно обрачуна с једном од највећих несрећа која нас је задесила у последње две деценије, а то је спрега криминала и полиције. Тај законски оквир мора да буде довољно чврст јер ће опструкција бити на сваком кораку.

Треба погледати инострана искуства, пре свега Запада, где је све оно што је стечено криминалним радњама суд одузимао. После убиства Ђинђића, где је нестао прљави новац „земунског клана” који је имао на својим рачунима десетине милиона евра? Уместо да се државни органи залажу да се имовина стечена криминалом стави на располагање држави, гледали смо рушење куће-палате у Шилеровој улици. Та имовина могла је да буде искоришћена у друге сврхе, а не да се уништава.

Приватно власништво мора бити транспарентно. То показује пресуда Европског суда за људска права у случају Салабијаки против Француске. Суд у Стразбуру донео је историјску пресуду чије образложење овако гласи: тежња демократије јесте да приватна својина има заштиту, али само под условом да није противна јавном интересу. Салабијакијева тужба је одбијена са образложењем да приватно власништво мора бити транспарентно јер је то предуслов за заштиту својине.

Ко је у Србији дозволио неким људима да послују а да порезе који се мере милионима евра дугују држави? Ако било који власник занатске радње не плати порезе и доприносе, он не може да исплати плате, а убрзо долази и финансијска полиција да би затворила ту радњу. У последњих десет година дуг тајкуна за порез је растао а они су несметано пословали. Њиховим компанијама се толеришу дугови за струју док обичним грађанима није дозвољено да дугују ни један једини динар. Сада постоји воља да се то промени, и сви би требало да дамо допринос стављању тачке на пљачку. Економски колапс је неизбежан, ако овим и другим законима којима се сузбија корупција не уведемо ред у држави. У пореској управи тврде да немају никакав увид у трансакције најкрупнијих богаташа. Листа највећих пореских обвезника не осликава право стање. Тајкуни не пријављују порез држави јер су њихове фирме регистроване у оф-шор зонама. Беко, Мишковић, Лазаревић, Хамовић и други послују српским новцем на Кипру и другим пореским рајевима. Ко им је то дозволио?

Политика: Да ли такав закон мора да има уставну подршку?

Чупић: Сматрам да треба уврстити у Устав амандман члана 34 Устава, којим би се додало да је нелегално богаћење или присвајање дело које не застарева. Онда имамо чисту ситуацију. То је питање политичке воље. Не мора да се мења закон. Амерички Устав који је донет пре два и по века поправља се амандманима кад нешто не функционише. То је много ефикасније и то би нас спасло.

Политика: Да ли се овим законом могу исправити неправде?

Чупић: То би био велики импулс за народ да неке тренутне тешкоће лакше преброди. Овако народ пада у апатију и равнодушност и осећа се немоћним. Политичари треба да схвате да у овој земљи постоји 1.700.000 пензионера, а од сваког пензионера живи још један. То значи да живи око три милиона и 400.000 људи. Ако ти људи не добију пензије неколико месеци, ми ћемо имати социјални рат. Тајкуни не схватају да се налазе у живом блату. Треба ићи укорак с развијеним земљама и то није идеолошки, већ егзистенцијални разлог.

Југовић: У Србији у сваком сегменту привредног живота постоје мафије, друмска, царинска, стечајна… На суђењима за проневере осумњичени су тврдили да имају један аутомобил или да их издржавају родитељи. Стварано је друштво у коме многи мисле да је нормално да се краде без последица. Тврдим да нећемо ући у ЕУ док се не испитају спорне приватизације и порекло капитала српских тајкуна.

Коментари6
9899a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

учитељ Брансим Брансим
Својевремено је у Србији ( но сигурно знам, а да ли и у СФРЈ, ваљда, нисам сигуран) постојао такав закон; али су се опекли прво они који су га донели, јер су увидели да су и они обухваћени, па се пре угасио него шно је одрастао! Овај закон ПОД ХИТНО донети и усвојити, можда и пре него што евентуално "отпочну преговори са ЕУ" (ако уопште и дође до преговора)! Тај закон НЕ СМЕ имати квалификацију застаревања и "олакшавајућих околности": - не води се на мене, него на жену, ташту, комшију, итд, итд! (Пример Мишковића, Драшковића, Ђиласа... узмимо пример Ђелића! Зашто је побегао у Америку? Ко му је дозволио? Затим Костић, Хамовић, Дракули, и хиљаде других! То је само кап у мору! Да би само забашурио ствар, рецимо, Ђелић је годинама "махао теткиним каучом", а стекао милијарде! Ђелићу сам својевремено поручио и саркастично позвао да ми помогне у башти, на његову провокативну и циничну изјаву "да је време да се ради, а не да се иде на изборе" - да ћу му платити, да заради "за још један кауч"
pitam pitam
da li dug za porez od više stotina miliona dinara pretstavlja nelegalno stečenu imovinu.
DrJela Bisic
U Srbiji postoji dovoljno zakona i institucija da se ovo sprovedePoreske institucije imaju sva ovlascenja da ispituju prihode gradjana i registruyju njihovu imovinu,pa da to onda uporedjujuPostoje i kompjuterim,zamislite!Dovoljno je da oporezujete novostvorenu vrednost-pa gde ima mesta sumnji neka organi vrse provere:cime se neko baviAko neko ima 800Eplatu-odakle mu stan,auto,nepokretna imovina,i drDakle odmah se ispituje da li doticna osoba prima mito,i za to policija,naravnop,ima svoje metodeSto to niko do sada nije radio nije zato sto nema propisa ii institucija,vec zato sto nema voljeA volje nema zato sto niko nije hvatao samog sebe
politicari i najprivrednici
Ako se ne izglasa taj zakon, onda je jasno da su novopeceni bogatasi i sadasnja vlast povezani i nikakva opravdanja ih nece opravdati. Onima na vlasti je lakse da drze vecinu naroda u siromastvu nego da oporezuju bogatase. Zasto; nije tesko pogoditi.
jednog dana
Hocemo, zasto da ne? Ko se protivi tome?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља