понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Статистичка фатаморгана

Аутор: Милан М. Мишковићпонедељак, 10.06.2013. у 15:00

Економска решења за смањење српског буџетског дефицита за два одсто БДП у овој години и наставак смањења фискалног дефицита у наредним годинама, без угрожавања привредног раста, вероватно ће бити пронађена. Међутим, из социолошког угла гледано, проблем је у томе што сама категорија БДП (укупна тржишна вредност свих произведених добара и услуга у датој години)као показатеља целине друштвене стварности представља статистичку обману. Решавање проблема смањења буџетског дефицита у Србији биће много теже ако развијене земље, уместо БДП, уведу знатно шире критеријуме друштвеног развоја и напретка и прецизнија економска мерила, која показују привредни раст у неповољнијем светлу него БДП. Као што у књизи „Климатске промене и политика” каже савремени британски социолог Ентони Гиденс, то су следећи показатељи: индекс одрживог економског благостања (може да опада, и поред сталног раста БДП); индекс одрживог развоја (обухвата расподелу дохотка, ниво добровољног рада, зависност од основних средстава, исцрпљивање ресурса) итд.

Добро је познато да је БДП веома једноставан и лак за израчунавање и да служи као показатељ обима привредних активности и размене на тржишту. Међутим, друштвени развој односно напредак далеко је сложенија категорија која, поред стопа привредног раста, укључује економски и друштвени положај и животне шансе сваког члана заједнице као и поље слободе и демократије појединаца и друштвених група.

Стопу привредног раста у друштву Србије, дакле, треба сагледавати у контексту изразито негативних социјално-економских кретања као што су: висока стопа незапослености (међу највишим у Европи), перманентно технолошко заостајање, изразито ниска конкурентност привреде, повећање обима сиромаштва и дубоко социјално-класно раслојавање, висока спољна задуженост…

У Србији, друштву структурно условљеног сиромаштва, ниских привредних активности и многобројних проблема у функционисању политичког, нарочито изборног система, „културе сиромаштва”, „гето културе” и „културе сламова”, БДП као показатељ друштвене ефикасности, издвојен из целине друштвеног положаја појединаца, представља праву статистичку фатаморгану. Стога, саме економске реформе, ма колико биле значајне и неопходне за раст запослености и повећање привредних активности, не могу дати задовољавајуће резултате у условима дубоке, свеобухватне и структурно условљене кризе, у којој логика функционисања успостављеног система може обезвредити многе економске реформе.

Где је излаз, и ко ће га наћи?

Неопходна је свест о кризи као шанси у којој треба трагати за алтернативама у друштву успостављеног социјално регресивног капитализма. У трагању за алтернативама успех ће зависити од способности политичких и интелектуалних елита, њихове мудрости и моралног достојанства, као и од политичког деловања самосвесних грађана.

Социолог, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду


Коментари2
b122a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boki Mitić
Свака част, најбоље написан текст, јасан и недвосмислен. Требају га прочитати они који ће нам кројити судбину, надам се не дуго.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Alternativa drustvu "socijalno regresivnog kapitalizma" koje se pominje u poslednjem stavu ovog teksta je je valjda drustvo definisano odredbom clana 3. stav 3. Ugovora o Evropskoj uniji koja glasi: "Unija radi na odrzivom razvoju Evrope, koji pociva na uravnotezenom ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko konkurentnoj socijalnoj trzisnoj privredi, ciji je cilj puna zaposlenost i drustveni napredak ... ".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља