среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Један шалтер – пуно жеља

Аутор: Драган Милковпонедељак, 10.06.2013. у 22:00

У току је јавна расправа о нацрту Закона о општем управном поступку (ЗУП). У образложењу уз нацрт се наводи да је један од главних циљева то да ће државна управа морати сама уместо грађана да прикупља све потребне документе и да више неће смети да шета грађане од шалтера до шалтера.

Циљ је веома позитиван и његова реализација би обрадовала многе. Но, да ли је реалан и да ли је овај пропис право средство за његову реализацију?

Шта грађани треба да приложе уз захтев за остваривање појединих права предвиђено је у посебним прописима из појединих области. Тако у Закону о личној карти пише шта грађанин треба да приложи уз захтев, у Закону о путним исправама шта уз захтев за пасош итд.

Закон о општем управном поступку је процесни пропис, а услови за остваривање неких права су уређени посебним, материјално-правним прописима. Чак и у процесном смислу, он се примењује само ако нема посебних прописа, а има их.

Стога би за реализацију ове идеје требало мењати посебне прописе. Нема никакве сврхе мењати ЗУП, ако прописи о личној карти, путним исправама… остану исти. Грађанин ће и даље морати да приложи све оно што у посебном пропису пише и неће моћи да оствари своје „право” из Закона о општем управном поступку.

Са друге стране, ако се измене посебни прописи, без чега нема реализације лепе идеје, није потребна измена Закона о општем управном поступку. Стога се не може као главни домет представљати оно што не зависи од ЗУП-а. Штавише, и у постојећем ЗУП-у пише (члан 126, став 3):

„Службено лице које води поступак прибавиће по службеној дужности податке о чињеницама о којима службену евиденцију води орган надлежан за решавање у управној ствари. На исти начин поступиће службено лице у погледу чињеница о којима службену евиденцију води други орган.”

Према томе, циљ чијој реализацији тежимо, већ је остварен у постојећем Закону о општем управном поступку. Но, шта је с његовом реализацијом? Ништа. Странке се шетају од шалтера до шалтера, од органа до органа. А тако ће бити и убудуће, ако се не измене посебни прописи. Само посебним прописима, а не ЗУП-ом, може се очекивани циљ остварити.

Од најаве лепе новости, остаће разочарење због неиспуњеног обећања. Нико неће моћи да изјави жалбу, нити да води управни спор зато што је морао сам да прибавља разна уверења и друге документе. Грађани ће се после питати зашто је онда мењан Закон о општем управном поступку? То се и ми питамо.

Закон о општем управном поступку не спада у прописе који се хитно морају хармонизовати са правом ЕУ. Штавише, питање је да ли је хармонизација уопште разлог за промене, јер Србија већ има пропис који се наслања на проверена решења уваженог члана ЕУ – Аустрије.

Са друге стране, ситуација у ЕУ у погледу прописа о управном поступку је веома различита. Неке чланице и немају Закон о општем управном поступку (Француска, Уједињено Краљевство). У Словенији је и даље на снази Закон о општем управном поступку који се наслања на исти заједнички закон који се и у Србији тренутно примењује.

Нетачно је оно што се наводи у образложењу уз нацрт да постоји „прека потреба” за усаглашавањем са Уставом Србије из 2006. године. Постојећи ЗУП не садржи одредбе које су у супротности са Уставом.

Рок за усаглашавање закона са Уставом је истекао 31. децембра 2008. године, и то на основу члана 15. Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије, а усаглашавање постојећег закона је извршено усвајањем Закона о изменама Закона о општем управном поступку из 2010. године.

Постојећи ЗУП, као квалитетан и за Европу неспоран пропис, треба само кориговати и модернизовати у неким деловима. Па ако треба и предвидети обавезу органа да сами прибаве податке о којима се води службена евиденција (што већ пише) и додати санкцију (што не пише ни у постојећем, ни у нацрту).

Но, не треба због тога мењати из темеља један добар и проверен пропис, на који се нико из праксе није до сада жалио. Предложени нацрт окреће постојећи процесни пропис наглавачке и представља експеримент у којем ће цех платити државни службеници, а индиректно и грађани.

Друштвено је опасно и неодговорно уносити у правни пропис нешто што не познаје проверена упоредноправна пракса, нешто што може да изазове потресе у пракси и да од једног квалитетног и провереног прописа створи текст који ће захтевати обуку свих државних службеника.

У образложењу уз нацрт пише да за реализацију овог прописа нису потребна средства, а заборавља се на то колико би коштали застоји у пракси, конфузија, обука. Да су аутори свесни проблема говори и чињеница да је предвиђен рок од чак 18 месеци за ступање на снагу.

Нацрт ЗУП-а садржи и многе озбиљне недостатке, на које је аутор ових редова указао члановима Радне групе која је нацрт припремала. У најкраћем, на питање да ли нацрт представља корак напред или корак назад у односу на постојећи пропис, одговор би гласио: десет у страну, пошто овако лош ЗУП никад нисмо имали!

Редовни професор управног права и шеф Катедре за јавно право Правног факултета Универзитета у Новом Саду


Коментари3
5df64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZUP ZUP
"Но, не треба због тога мењати из темеља један добар и проверен пропис, на који се нико из праксе није до сада жалио." Ako je ovaj zakon savrsen, kako tvrdi autor, zasto je onda ucestvovao u radnoj grupi koja je 2004. godine izradila nacrt koji je trebalo da zameni taj isti zakon? Toliko o doslednosti autora i dobronamernosti njegovih primedbi.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Tacno je da posebni upravni postupci imaju primat nad opstim upravnim postupkom.
Nataša Popovic
Hvala na ovom stručnom i važnom pojašnjenju. I moje laičko mišljenje je da zakona i propisa imamo dovoljno i da nema potrebe stalno nove i nove donositi. Dovoljno je pročitati ih i tumačiti ih kako treba, pa ih onda i sprovoditi. A pravilnici i uredbe se mogu brže i lakše popravljati, naravno u cilju zaštite i boljitka građana. Ovako Skupština nam radi kao fabrika zakona, stalno neke nove donose, sve na oruk sistem, što pre i što brže. A primena često ni ne stigne na red, jer se zakoni menjaju u roku od dve do tri godine. Napravite malu analizu pa ćete se uveriti i sami

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља