четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Три књиге Милована Данојлића

уторак, 11.06.2013. у 21:57
Милован Данојлић

У Клубу-књижари-галерији „Гласник”, представљене су три књиге Милована Данојлића: „Писма без адресе”, „Мукас речима” и „Драги мој Петровићу”, које је објавио „Службени гласник”. О књигама су говорили Петар Арбутина, Ђорђије Вуковић и аутор.

Милован Данојлић, објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Добитник је престижних награда за поезију, роман и превођење, попут Ниновенаграде, Октобарске награде града Београда, „Змајеве награде”, награда „Бранко Ћопић”, „Исидора Секулић”, „Десанка Максимовић”, „Виталове награде”, „Милош Ђурић” за преводилаштво, а недавно му је уручена и награда „Печат времена” за књигу „Писма без адресе”, коју је објавио „Службени гласник”.

У аутобиографско-есејистичким записима сабраним у књизи „Писма без адресе” Данојлић се присећа својих славних савременика, разматра политичке прилике у последњих шездесет година код нас и у свету, осуђујући странпутице комунизма, али и савременог конзумеризма, што чини с појачаном српском патриотском свешћу: „Мој национализам је такорећи искључиво у функцији отпора насиљу што га водећа сила света врши над многим земљама и народима.” Данојлић у књизи скицира властиту биографију, свој светоназор, али се незаобилазно бави и језиком: „Опчињен сам речима, њиховим могућностима и слутњама, везама које успостављају између себе, способношћу узлетања према постојећим и непостојећим просторима, овоземаљским и оностраним искуствима.”

Ако Данојлић стварајући и има „Мукус речима”, читалац његових књига има само задовољство. То најбоље илуструје цитат из речене књиге:„Зачуђује одсуство сентименталних обзира према нашем традиционалном писму. На елити је да чува традицију, а она се прва повукла с попришта. Понекад с убедљивим оправдањима: превише је упућена на стручну литературу и техничка средства са западних страна. Испрва су нас убеђивали да се ћирилица не да уденути у компјутере. После се испоставило да то није тачно. Ако је могла прва излетети у космос, што се не би увукла у информатику?”

Ново издање једне од најважнијих Данојлићевих прозно-есејистичких књига „Драги мој Петровићу” трећа је књига овог аутора коју је „Службени гласник”недавно објавио. Овај епистоларни роман, који се стилски преплиће са префињеном есејистиком једног од најзначајнијих савремених српских писаца, први пут је објављен пре више од четврт века. Од тада до данас он подједнако узбуђује и надахњује читаоце различитих генерација, једнако је истинит у сликању менталитета и емотиван у сагледавању душе.

У једном писму аутор каже: „Провирили смо кроз пукотину, драги мој Петровићу, а сад је време да се вратимо у љуштуру. Прави свет није за нас; овај, из којег смо покушали да побегнемо, ипак нам је најближи. Ми ценимо предности разумног живота, па ипак, без овог,неразумно уређеног, не умемо! Жилаво је наше месо, није се дало скувати у америчком ’лонцу народа’! Тврда кожа, запечена душа, скаче и трза се као пашче, док не нађе пут ка долини у којој је угледала свет.”

Три књиге које је објавио „Службени гласник”, сматра Петар Арбутина, три су кључне књиге Милована Данојлића, не рачунајући песнички опус. Ђорђије Вуковић је истакао Данојлићеву радозналост и указао на исповедни тон његове прозе: и када говори о свету, говори у ствари о себи. Две опсесивне теме којима се Данојлић бави, по Ђорђију Вуковићу, јесу нестанак српског села (над којим је пролио много суза) и наш однос према Западу, посебно према Европској унији.

Књига „Мука с речима”, подсетио је Милован Данојлић, први пут објављена 1977. године, била је хваљена, али и нападана, и доживела је девет издања. Књизи „Драги мој Петровићу” ово је пето издање. Наишла је на леп пријем и код читалаца и код критике. Преведена је на француски, немачки и шведски. У књизи „Писма без адресе”, налазе се текстови, каже Данојлић, који су упућени свима и никоме. Док је књигу писао није мислио на циљну групу. Дирнут је и почаствован, рекао је на крају, пажњом издавача  – „Службеног гласника”, који је за кратко време објавио три његове књиге.

З. Радисављевић


Коментари2
1700d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Robin Desbois
Velik pisac !
Maja M.
Hvala, Milovanu Danojlicu. Hvala i "Sluzbenom glasniku".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља