Нове драмске фаталности

На самом заласку актуелне позоришне године, ансамбл Драме Народног позоришта у Београду започео је пробе два сценска пројекта: „Бизарно” по делу Жељка Хубача у режији Снежане Тришић и „Дама с камелијама” Александра Диме у режији Југа Радивојевића са многобројном глумачком екипом коју предводе Марија Вицковић и Милош Биковић, који ће тумачити Маргариту Готје односно Армана Дивала. Са премијерним извођењима ових представа национални театар отвориће почетком октобра нову, 145. сезону која ће, како сазнајемо, имати и атрактиван поднаслов „Нове драмске фаталности”.

– Да, наредна сезона одвијаће се под слоганом „Нове драмске фаталности”. Зашто овакав поднаслов? Зато што он у историји позоришта подразумева период од половине 19. века када долази до својеврсног преокрета. У том временском периоду ишчезава античка фаталност и трагични јунак сам по себи. Уметници се окрећу другим проблемима и темама, другачијем животу на сцени и сценском изразу. Чинило нам се да наслови представа које планирамо да поставимо недостају не само репертоару националног театра већ уопште позоришним сценама Србије – каже Спасоје Ж. Миловановић в. д.  директора ансамбла Драме националног театра.

Следећу премијерну представу овај ансамбл најављује за сам Дан позоришта, 22. новембра. У питању је ново сценско читање дела „Српска трилогија” Стевана Јаковљевића, у режији Славенка Салетовића. Ова представа ће бити својеврстан увод у обележавање значајног јубилеја – сто година од почетка Првог светског рата. 

– Будући да ће овај јубилеј бити обележаван наредне четири године, то јест од 2014. до 2018. године у том циклусу планиране су и представе „Време смрти” Добрице Ћосића и драма Мир Јам „Тамо далеко”, која је била велики хит тридесетих година прошлог века, објашњава Спасоје Ж. Миловановић и најављује следеће представе које ће ансамбл Драме понудити у наредном периоду својој публици: 

– У току 145. сезоне радићемо и Стриндбергов „Пут за Дамаск” у режији Никите Миливојевића. Реч је о комаду који никада није постављан на простору бивше Југославије. После тога следи поставка Брехтовог комад „Мајка Храброст” у режији Ане Томовић. За октобар 2014. планирана је премијера Шекспировог „Ромеа и Јулије” у режији Ане Нововић, управнице позоришта у Хелсинборгу у Шведској. Током 2015. године  планирамо да радимо и поставку романа „Ана Карењина” у драматизацији Небојше Ромчевића и у режији Егона Савина.

На сцени „Раша Плаовић” приводе се крају пробе драме „Бизарно”. У исто време ансамбл Драме започео је рад на представи „Успаванка за Вука Ничијег”, по роману Ксеније Поповић, у режији Ђурђе Тешић, која се ради у копродукцији са Град театром из Будве где ће премијерно бити изведена 9. јула. Од јесени ово драмско дело наћи ће се на редовном репертоару Народног позоришта у Београду. Следи поставка дела „Наши синови” Војислава Јовановића-Марамбоа у режији Тање Мандић Ригонат, а затим и сценско читање Настасијевићевог дела „Код вечите славине” у режији Милана Нешковића. У плану је и поставка Нушићевог комада „Књига друга” у режији Анђелке Николић. Са том представом, како најављује Спасоје Ж. Миловановић, ансамбл Драме ће кренути са обележавањем 150 година Бранислава Нушића.

– Покушаћемо да ступимо у контакт и направимо сарадњу са четири града у којима је Нушић био управник: Београд, Скопље, Нови Сад, Сарајево. То није све. Ансамбл Драме упорно трага за новим савременим драмским текстом који би радио. Уколико не нађе одговарајуће штиво, управа куће, како сазнајемо, планира да распише конкурс како би стимулисала младе драмске ауторе да напишу нов и инспиративан текст. У међувремену овај ансамбл намерава да ради и „Дубровачку трилогију” Иве Војновића, а затим и „Центрифугалног играча” Тодора Манојловића, у режији Ивана Вуковића. 

С обзиром на то да ансамбл Драме има 69 глумаца на платном списку, четири драматурга – Славка Милановића, Жељка Хубача, Зорана Раичевића и Молину Удовички Фотез, и три стална редитеља – Јагоша Марковића, Божидара Ђуровића и Тању Мандић Ригонат, првог човека ансамбла Драме питали смо како ће затворити финансијску конструкцију.

– Будући да смо републичка установа морамо да напоменем да и држава Србија и ресорно министарство заиста воде рачуна о националном театру. Ансамбл Драме за сада неће примати нове чланове, а будући да имамо квалитетан уметнички тим, настојаћемо да ангажујемо што мање уметника са стране – напомиње Миловановић.