Поједине вредне скулптуре које су пре скоро стотину година улепшавале Калемегдански парк и Београдску тврђаву, могле би поново да освану на старим локацијама. У траг остатку изгубљеног блага покушавају да уђу стручњаци ЈП „Београдска тврђава”. Једина очувана и до сада пронађена је скулптура „Молитва”, посвећена последњем цељском грофу Улриху, која се налазила на месту данашње Алеје хероја.

– Ту скулптуру смо пронашли у Народном музеју. Са Калемегдана је уклоњена после 1948. године и премештена у парк „Мањеж”, а од 1993. се налази на депоу Народног музеја. „Молитва” представља жену која седи склопљених руку, а дело је познатог вајара Фране Кршинића. У добром је стању и требало би само направити постоље. Уз сагласност надлежних институција, било би изводљиво да се до краја године врати у близину некадашње локације – објашњава Милан Тлачинац, директор ЈП „Београдска тврђава”.

Идеја стручњака овог јавног предузећа била је да се најпре врати скулптура кнегиње Зорке. Реч је о првом споменику у Србији посвећеном једној жени и у томе је његова највећа вредност. Откривен је 3. јуна 1926. године. Уклоњена је, претпоставља се из идеолошких разлога, после Другог светског рата.

– Женско удружење „Кнегиња Зорка” покренуло је иницијативу за подизање тог споменика. Церемонија откривања попрсја кнегиње у црногорској народној ношњи био је величанствен догађај коме су присуствовали челници општина Цетиње и Београда, две чете војника, а са Калемегдана су испаљени почасни топовски плотуни.Како и где је нестао није познато. У Историјском музеју Србије имају сачуван одливак у гипсу. Међутим, на рад вајара Стаменка Ђурђевића, аутора Зоркине скулптуре било је примедби и он је неколико пута преправљан. Изгледа да калуп у Историјском музеју Србије није из финалне фазе и то је проблем – каже Тлачинац.

На месту где се сада налази Споменик захвалности Француској, 1913. постављена је скулптура „Карађорђе”, рад вајара Пашка Вучетића. За време окупације у току Првог светског рата, аустроугарска управа га је уклонила у намери да ту подигне споменик цару Фрањи Јосифу.

– Од „Карађорђа”, композиције коју су чиниле скулптуре слепог гуслара, два војника из Првог српског устанка и Балканских ратова, жене која држи дете, богиње Нике и вожда Србије на врху, „преживео” је једино слепи гуслар, остали сегменти су нетрагом нестали – прецизира Тлачинац.

--------------------------------------------------------------------

Карађорђе и Милош уједињени у споменику

Скулптура Карађорђа и кнеза Милоша, постављена почетком 20. века, преко пута улаза у Библиотеку града сада се налази у Патријаршији.

– Једини заједнички споменик вођа Првог и Другог српског устанка кратко је опстала испред куће Марка Стојановића, у којој је данас Факултет ликовних уметности. Стојановић је био вицегувернер Народне банке и наручио је тај споменик – истиче Милан Тлачинац, директор „Београдске тврђаве”.