петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црни биланс насиља у породици - за 6 месеци убијено 29 људи

(Фото Д. Јевремовић)

БЕОГРАД – У Србији је за непуних шест месеци у породичном насиљу убијено 29 људи, од тога 20 жена, док је током целе прошле године било толико жртава.

Кривце за повећан број убистава у породичном насиљу саговорници Танјуга виде у неефикасности система, посебно правосуђа, а делимично и полиције.

Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић објаснила је да за ефикасно решавање овог проблема неопходна добра сарадња центара за социјални рад, полиције и правосуђа.

„Са центрима за социјални рад остварили смо добру сарадњу. Они нам често шаљу жене које су жртве насиља и које су за Сигурну кућу“, рекла је Станојевић.

Што се тиче интервенције полиције, како каже, ту буквално зависи коме се обратите, већина савесно одраде свој посао, али се дешава и то да на позив појединци не реагују.

„Имали смо примере да на позив жене коју муж малтретира полицајац каже 'госпођо, ви очигледно гледате лоше филмове' и није хтео да дође или на позив жене која је желела да пријави насиље у комшилуку да каже 'вама је досадно, што се не бавите нечим другим'“, препричава Станојевић.

Она каже да су овакве реакције појединаца у полицији и очекиване, јер у Сигурној кући има жена чији су мужеви полицајци, а ако неко малтретира своју жену, наставља Станојевић, не може се очекивати да заштити другу од насилника.

Неефикасно правосуђе и дуги судски поступци највећи су проблем, што, како је навела, буквално мотивише насилника да буде још агресивнији јер за своје понашање пролазе некажњено.

„Судски поступци трају годинама и ако се оконча, насилници углавном добијају минималне кажне. Док је жена у Сигурној кући ниједан судски поступак није окончан. Како пролазе некажњено, насилници постају све агресивнији и зато не чуди оволики број смртних исхода“, наглашава Станојевић.

Клинички психолог Мирјана Вуксановић, из Дома здравља „Милутин Ивковић“, Палилула сматра да су код породичног насиља све институције затајиле и да жртва насиља буквално нема коме да се обрати.

„Центри за социјални рад раде од седам до три, заказују се. Реакција полиције се углавном своди на 'па шта ако те је мало ударио, мора да си га провоцирала, зовите нас кад вам нешто уради', тако да ни у њима жртва нема ослонца. Једино што те жене могу да ураде јесте да побегну у Сигурну кућу“, нагласила је Вуксановић.

Она је подсетила да сви поступци на суду трају дуго, тако да насиље у породици није изузетак и оценила да је жртва у нашој држави и друштву потпуно незаштићена и да је систем тако уређен да „иде на руку насилнику а не жртви“.

Вуксановић је указала да се жена у Србији сматра као власништво, нешто што мужу припада и да отуда произилази оволики степен породичног насиља.

Жртве породичног насиља су често и деца, а најсвежији пример то потврђује, када је мушкарац упао у Сигурну кућу и избо своју бившу жену, али ножем повредио и свог једанаестогодишњег сина.

За насилнике свет је подељен на два табора, на оне који подржавају њега и оне који подржавају жену, наглашава Вуксановић, и сви који су на жениној страни за њега су непријатељи, па чак и деца.

„То само говори да жртва нигде није сигурна, чак ни у Сигурној кући“, навела је она.

Овај пример још потврђује и да жена ни након развода не може да нађе мир, јер се овај брачни пар развео пре седам година, мушкарац се поново оженио и добио дете, али је наставио да прогања и малтретира своју бившу супругу.

„То су они који не могу да се помире да је њих неко оставио, ту се не ради о некој љубави, већ о власништву. Жена се схвата као власништво, нешто што њему припада. Да је он њу одбацио, то би била друга прича, али када је она њега оставила, он је изгубио на цени, на значају“, сматра Вуксановић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас најавио је да ће његова странка покренути иницијативу у Скупштини Србије за измену законских прописа којом би се свака претња и насиље оштрије санкционисали и што би подразумевало аутоматски затвор за насилника.

Коментари0
af7b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља