недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:52

Савест нам дише за вратом

субота, 15.06.2013. у 21:57
Љубомир Љуба Бандовић Фото Л. Вулетић

Само што се представио оригиналним читањем иследника Порфирија Петровича у представи „Злочин и казна” Ф. М. Достојевског, у режији Ане Томовић, на сцени театра „Бојан Ступица” матичног Југословенског драмског позоришта, надахнутог Љубомира Љубу Бандовића београдска публика ускоро ће моћи да види у новом издању на „даскама које живот значе”. Затекли смо га јуче у зноју, с пешкиром око врата, на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, где спрема чак три улоге у новој поставци дела „Бизарно” Жељка Хубача, у режији Снежане Тришић. Премијера ове црнохуморне комедије најављена је за почетак 145. сезоне националног театра.

У паузи између проба, Бандовић снима нове филмске и телевизијске кадрове. Увече се посвећује својим сценским јунацима, које верно дочарава публици у представама с редовног репертоара готово свих београдских позоришних кућа.

– Велико је надахнуће било радити лик иследника Порфирија Петровича у представи „Злочин и казна”, а самим тим и одговорност. Сва велика књижевна дела нуде прегршт информација драгоцених за грађење лика. Ваља разумети редитељски концепт и одвојити битно од небитног. Садржај који нам се нуди у драмској адаптацији романа ипак је нешто на шта се ослањам када радим текст настао из прозног дела – каже Бандовић, објашњавајући колико је било деликатно сценски прочитати познато дело Ф. М. Достојевског, односно комплексни лик Порфирија Петровича, за чије је тумачење добио одличне критике.

На питање колико је данас важно и актуелно бавити се промишљањем суштинских питања људског постојања: права на злочин, кривице и покајања, граница и забрана, Бандовић одговара: „Важно је, као и увек кад се дотакне дно”.

Иза Љубе Бандовића је богата глумачка каријера. На матичној сцени ЈДП-а остварио је улоге у представама: „Вишњик”, „Буба у уху”, „На дну”, „Федрина љубав”... Остварио је запажене роле и у Битеф театру, Београдском драмском позоришту, Народном позоришту, Атељеу 212. Иза њега је и цео спектар сценских трансформација у филмовима и серијама: „Рањена земља”, „Црни Груја”, „Лифт”, „Вратиће се роде”, „Синовци”, „Горки плодови”, „Коњи врани” и многим другим. Глуму, каже Бандовић, доживљава као полигон да од себе направи бољу особу, а углавном га мењају средина у којој живи и околности.

– Нисам баш сигуран да бих сада себи дозволио ту врсту погрешног поистовећивања с улогама. Хасан Џелебџија, кога тумачим у представи „Дервиш и смрт” јесте неко чије бих принципе следио. Наравно, када бих се усудио – каже наш саговорник.

У представи „Бизарно”, коју управо припрема, а која се бави трагичним исходом људских судбина, односно људима који не проналазе своју срећну звезду, Бандовић тумачи три Хубачева јунака: примитивца Воју, бившег маринца Сашу и телохранитеља Бискета, а на питање како ће успети сценски да их изнесе, будући да ће готово све време бити на сцени, одговара:

– Неће бити тешко. Комад је одлично написан, идеалан за глумца. А наше уметничко проклетство и јесте у томе да нас чињеница да тумачимо више ликова у одређеној представи, у ствари више узбуђује него што нас плаши.

Награђивано драмско штиво, „Бизарно” је Бандовића, каже, освојило:

– Истином. Јасно се види да, колико год покушавали да побегнемо од савести, она је све ближа и дише за вратом. А то уме да буде неподношљиво.

Ипак, као уметник у Србији, осећа се скрајнуто и непотребно. Тврди да су код нас превладали политика и естрада, да је све прешло у ријалити програме.

– Све је новац, па није ни чудо што је поставка ствари таква. Ни наше представе се више не зову својим именом, већ – производи. Ако се не наплаћује, не треба ни да постоји. За то смо се ваљда борили. Од тога ћемо и изгинути – наглашава Бандовић и објашњава зашто за политичаре тврди да су антизвезде, односно шта га провоцира да их тако квалификује: – Непогрешива лакоћа постојања. Одсуство свести и савести.

Љуба Бандовић је познат и као добар кулинар. Ипак, због многобројних обавеза, има све мање времена да погледа неку од кулинарских вештина Џејмија Оливера. Међутим, каже, открио је да је најбоља храна: сиромашна храна. Зашто? Зато што је једноставна и нема другу сврху осим да засити.

Б. Г. Требјешанин


Коментари0
f3718
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља