недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14

Психолошки притисци пре проглашења „вишка” запослених

субота, 15.06.2013. у 21:57
Фото Д. Јевремовић

Свакога дана десетак особа потражи помоћ Републичке агенције за мирно решавање радних спорова због психичке тортуре на радном месту, а у процедури ове агенције тренутно се налази двадесетак спорова. Олга Кићановић, правница и саветница уовој агенцији, не крије незадовољство због чињенице да је у последње три године, од како је ступио на снагу Закон о спречавању злостављања на радном месту, у нашој земљи донето свега десетак правоснажних пресуда за мобинг. Она такође скреће пажњу на чињеницу да преко деведесет одсто особа које се обраћају за помоћ због малтретирања на радном месту има медицинску дијагнозу или је на боловању због мобинга.

– У Србији мобинг има неке карактеристичне „појавне” облике. Запослени у јавном сектору најчешће су жртве политичког мобинга – постојећи радници трпе малтретирање, јер се сматра да су лојални бившој политичкој гарнитури. Жртва мобинга може бити и кафе куварица у неком јавном предузећу, јер руководилац жели да на то место доведе свој „кадар”. Сматрам да ће у овим предузећима мобинг постојати све док она буду „плен” политичких коалиционих споразума, јер ће се свака нова политичка гарнитура отимати о радна места – каже Олга Кићановић.

У приватизованим предузећима психолошка тортура најчешће има циљ ослобађање од вишка радне снаге, а та тортура врши се кроз застрашивање, премештање на друго радно место, вређање и неплаћени прековремени рад.

– Други вид мобинга је избацивање способних, активних и стручних радника и довођење нестручних послушника без радног искуства, како би се у процесу приватизације то предузеће још више обезвредило и продало за џабе одређеној особи. Веома раширен облик мобинга је отпуштање и застрашивање синдикалних активиста у циљу слабљења, уситњавања и политизације синдиката – прича Олга Кићановић.

Наша саговорница истиче да су друштва у коме снажно дувају ветрови транзиције плодна тла за клијање мобинга. Приватизација и транзиција су већ две деценије „алиби” за кршење свих људских права, а страх од губитка посла је покретачки механизам за психолошко малтретирање и понижавање колега.

– Мобинг је психолошко предворје отказа, јер враћању радне књижице увек претходи психолошки притисак на појединца од шефа или групе колега. Мобинг није синоним за вишак узвичника у комуникацији на релацији шеф–сарадници, већ је синоним за психолошко малтретирање у „рукавицама”. Психолошка тортура обично почиње тако што се прекида комуникација са радником или почињу да му се ускраћују битне пословне информације од свог шефа, менаџера за људске ресурсе или пи-ара предузећа – објашњава Олга Кићановић

Жртве високо софистицираног мобинга најчешће су интелектуалци или експерти у свом послу који се суочавају са „празним столом – односно са потпуним одсуством радних задатака. Њима се одузима посао, најчешће без икаквог објашњења, а њихове дужности пребацују се на друге колеге.

– Ове особе често се премештају у архиве, таванске или подрумске просторије, а истовремено добијају исту плату, што рађа анимозитет код колега који имају доживљај да за своју плату раде и туђи посао. Истовремено, фирмом почињу да се шире гласине и кулоарске приче, а трачеви су најважније „споредно оружје” у сваком психолошком рату. У високо софистицирани мобинг спада и „лудачка” контрола сарадника и омаловажавање њиховог рада. Најчешће се дешава да стручњаци одлазе са посла, јер имају алтернативу, а у предузећу остају нестручни и послушни радници – каже Олга Кићановић.

Наша саговорница истиче да радници смањење плате или добијање минималца готово никада не доживљавају као облик „мобинга” од послодавца и објашњава да запослени прихватају све рационалне аргументе за тешку економску ситуацију.

– Они трпе малу и нередовну плату и минималац, јер су свесни тешке ситуације, али не прихватају да их неко понижава – колико год да је економска ситуација тешка, људима су важни хармонични односи на послу – истиче Олга Кићановић.

Коментаришући чињеницу да се на прсте две руке могу набројати правоснажне пресуде за мобинг она истиче да треба направити озбиљнију обуку за судије, јер судски спорови за мобинг трају више од две године.

– Наше судије или не суде, или одбацују ове тужбе, правдајући се чињеницом да нису прошли кроз одговарајућу обуку и да нису едуковани да препознају мобинг. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова има рок од 30 дана да реши случај мобинга – каже Олга Кићановић.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Тужба против шефа не спречава отказ

Олга Кићановић скреће пажњу на чињеницу да готово свака трећа особа која им се обрати за помоћ злоупотребљава институцију мобинга, јер сматра да ће подизање тужбе против шефа да је заштити од отказа – што је нетачно. Особа је „заштићена” од отказа само осам до тридесет дана и то само ако се јави надлежној особи у свом предузећу која посредује у случајевима мобинга.


Коментари5
f0627
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

anastazija prcic
Bila sam ija zrtva mobinga.sto se odrazilo i na moje zdravlsveno stanje.Pred odlazak u penziju smanjili su mi platu ,god. odmor za 8 dana manji i dobila sam resenje za rad na odeljenju koje samo na papiru postoji i za koje nisam imala radno iskustvo.Zakinuli su mi i kod isplate otpremnine ne isplativsi sav iznos .To je bio izuzetno bolan odlazak iz bolnice u kojoj sam sa zadovoljstvom odradila ceo radni vek u smenama i pripravnosti ,pa cak i kada nije bilo para za novcanu nadoknadu.
gojko micic
Ja stvarno mogu da razumem da nema para, da se smanje plate, da se dele otkazi, kad mora. Ali ne mogu da shvatim zasto ljudi moraju da se kunje, zlostavljaju pritom. Da li smo postali losi?
zorica sekelj
Ja sam bila zrtva, kako Kicanovicka kaze"visoko sofisticiranog mobinga', u Ministarstvu pravde "pre ministra Petkovica). kontrola je bila takav pritisak da sam zavrsila psihijatriji. Nikad vise necu biti ista, ni radno , ni profesionalno.
zoki savic
To je tacno. Departizacija je samo na papiru i ona stvara negativnu selekciju, zato nam tako i ide. Diletanti i mediokriteti, poslusnici vode drzavu i privredu.
Natasa Popovic
Sve ste dobro opisali i ovo je nazalost situacija u preko 90% preduzeca i institucija. Zato nam ovako lose i ide, jer su se pametni povukli ili ucutali, sve iz straha od gubitka kakvih takvih plata i opstanka. Sve dok se ne dozvoli vrednima i strucnima da budu na pravom mestu, nece biti dovoljno zakona ni sudova da postignu ono sto treba sami da shvatimo: samo pravi ljudi na pravom mestu mogu da preokrenu stvarni nabolje.Sta vam vrede poslusnici koji ne znaju da rade nikakav posao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Злостављање на радном месту
Злостављање на радном месту
Злостављање на радном месту
Злостављање на радном месту

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља