петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

На „бувљаку” жале за деведесетим

Аутор: Д. Јокић-Стаменковић, Н. Белићнедеља, 16.06.2013. у 10:32
Фото З. Кршљанин

Највећи српски тржни центар под отвореним небом на Новом Београду, догодине ће напунити 20 година. Продавци су једнодушни у процени да после готово две деценије од настанка ова огромна тржница бележи мањи промет него икад.

Није им јасно, кажу, зашто су неке претходне кризе на бувљу пијацу доводиле велики број муштерија у потрази за јефтином робом, док је актуелни економски пад истањио и њихове новчанике.

– Један од основних разлога могао би да буде засићење потрошача робом која је у понуди на овој тржници. Истовремено, финансијска неизвесност доводи до тога да купци мисле само о штедњи. Не одлучују се тако лако за велике набавке јефтине робе, као некада – објашњава економиста Млађен Ковачевић, додајући да није занемарљив ни утицај кинеских радњи, са конкурентним ценама, које се појављују у све већем броју на многим локацијама.

– Сада велики број муштерија које би и превалиле пут до „бувљака” имају могућност да пазаре сличну робу готово преко пута своје куће. А многи процењују да је сигурније куповати у продавницама него на тезги, макар исте артикле платили и нешто скупље – каже Ковачевић.

У ЈКП „Градске пијаце”, које управљају Отвореним тржним центром (ОТЦ), наводе да је према неким проценама, ова пијаца доживела процват у току кризних деведесетих. Крајем те деценије, у ОТЦ-у викендом се снабдевало и до 300.000 људи из свих крајева Србије, а поједини су у набавку долазили организовано, аутобусима.

Управа „Пијаца” нема податке о кретању промета на бувљаку, због тога што не евидентира количину робе коју продавци уносе на тржницу, па ни не знају колико артикала у одређеном периоду закупци њихових тезги продају.

Једино су сигурни да отварање великих шопинг молова, попут „Делта ситија” и „Ушћа”, али и ширење ланаца продавница „Идеа” „Меркатор” на новобеоградској страни престонице не угрожава интересовање муштерија за „бувљак”. У „Пијацама” нису желели да спекулишу да ли је експанзија кинеских радњи умањила промет на ОТЦ-у.

У недостатку званичних података и анализа, ослонац могу да буду искуства ветерана трговине у ОТЦ-у. Један од њих је Мирко Врач, власник вождовачке фабрике женских чарапа „Врач д. о. о”, који је киоск на „бувљаку” закупио 1994. године.

У то време, закуп преко рачуна осим њега плаћало је једино Спортско друштво „Партизан”, које је у свом киоску продавало шалове, дресове и опрему за навијаче. Остали су продајни простор плаћали на руке пијачној управи.

– Већина делатника на новобеоградској пијаци били су шверцери који су робу углавном доносили из Мађарске, а „мека” им је био и панчевачки бувљак, на коме су куповали робу и препродавали на ОТЦ-у. 

– Ово је било место где су избеглице, углавном Крајишници, могли да раде и зараде. Неки су ту и данас. Првих годину и по посао се уходавао, бувљак је радио само викендом, а на трећини пијаце роба се нудила са хауба аутомобила. Онда су стигле тезге и продаја је кренула шест дана у недељи. Муштерије су нагрнуле. Три године сам пристојно зарађивао. Али када је отворен Кинески тржни центар у Блоку 70, промет на бувљаку је опао 30 до 40 одсто. Мени нису били конкуренција, али су одвукли муштерије продавцима одеће, нарочито јакни. Затим је отворен „Лили”, који је нижим ценама уништио пијачне парфимерије – сећа се Врач.

И као што је био „пионир” насељавања новобеоградске тржнице, Мирко Врач је међу првима ставио катанац на радњу, када је пре четири године отпочео егзодус продаваца. Јер, последње три године у ОТЦ-у зарађивао је тек да покрије трошкове.

– Сигуран сам да и они који су опстали до данас, једва преживљавају. На „зеленој грани” су једино они који тезге имају у прва два реда, углавном су то продавци опреме за купатила и кухиње. Тек када зађете дубље у пијацу, видите праву слику – закључује Врач.

Важне године:

1994.
Почео да ради Отворени тржни центар у Улици пролетерске солидарности (данашња Улица антифашистичке борбе). Највећа пијаца ове врсте у Србији простирала се на 43.000 квадрата.

1997.
ОТЦ је ограђен и опремљен са 1.000 модерних тезги, па се укупан број штандова попео на 1983. На ободима су сазидани локали.

2010.
Због изградње приступних саобраћајница Мосту на Ади, ОТЦ је готово преполовљен. Од тада, заузима површину од 23.190 квадрата и има 787 тезги. У мају је добио нове монтажне локале, јавни тоалет, канцеларије за полицију и инспекцију.

Цена месечног закупа тезге:

15.137 први рејон   
12.518 други рејон
8.953 трећи рејон
* у динарима, према важећем ценовнику од јануара 2013.

Званично радно време

Лети: 6.00 – 20.00 (од 1. маја до 30. октобра)
Зими: 8.00 – 16.00 (1. новембра до 30. априла)
Понедељак нерадан дан


Коментари0
cbee2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља