понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Ко је била Персида Шумановић

недеља, 16.06.2013. у 22:00
Персида Шумановић

Ове године, тачније 18. јуна, навршава се 45 година од смрти Персиде Шумановић, мајке академског сликара Саве Шумановића.

Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе трговачке породице Тубић. Добила је одлично школовање у бечким и печујским лицејима. Као девојчица, Персида је једном посетила шидског столара: „Као шипарица видела сам кревете код мајстора док су се правили. Биле су ту и две ’праве' девојке које су се гласно питале ко ли ће бити газдарица тих дивних кревета, наравно, и жена угледног младожење који их је поручио. На мене тада 'балавицу' нико није био ни обраћао пажњу”. Године 1894. Персида Тубић је постала жена Милутина Шумановића, угледног младожење који је поручио те кревете.

Милутин и Персида Шумановић су имали сина јединца Саву, рођеног у Винковцима 1896. године, у време када је Милутин био управник винковачке шумарије. Када се Милутин превремено пензионисао породица се вратила у Шид 1900. године. У Шиду се Милутин посветио вођењу великог поседа, а у кући је отворио уговорну пошту коју је водила његова супруга. На тај начин, госпођа Персида се сврстала у ретке жене које су на самом почетку 20. века водиле сопствени посао.

Породица Шумановић је припадала вишем друштвеном слоју. Породични углед и финансијско преимућство омогућавали су породици квалитетан и лагодан живот. Тај статус је пружао велике бенефиције, али и захтевао придржавање строгим правилима високог друштва. Морала се поштовати породична хијерархија. Тако је Милутин као представник ове, по угледу и капиталу најјаче гране шидских Шумановића, пожртвовано приступио вођењу породичног имања. Нажалост разболео се као аустро-угарски таоц у Првом светском рату, због чега је бригу око имања препустио својој супрузи. Као и много пута раније, тако и у том моменту, Персида је исказала женску мудрост и способност Тубићевих. Без проблема је водила целокупно имање и управљала породичним капиталом. Поред тога, од првог дана је била највећа подршка сину Сави у остваривању његове жеље да постане сликар. Свакако не треба занемарити Милутинову моралну и материјалну подршку. Као глава породице сложио се са Персидиним предлогом да Сава упише Привремену вишу школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Родитељска подршка наставила се и касније у току Савиног боравка у Паризу. Због тога је Сава осећао велику захвалност и, као савесна и карактерна особа, трудио се да оправда родитељско поверење.

Строгост и правичност Персиде Шумановић огледа се и у њеном односу са помоћницом Маријом Демшар, која је 1941. интернирана из Словеније у Шид. У моменту њеног довођења у Шумановићеву кућу, Персида је одбила да је као странкињу прими. У наредним годинама, однос газдарице и помоћнице прешао је све националне и религиозне препреке, и развио се у однос мајке и кћерке. Персида је 1945. испратила Марију као своју кћерку. Поред писмене препоруке, новца и хране, Персида јој је поклонила и једну столицу како не би стајала у возу на путу до куће. Марија је ту столицу чувала све до своје смрти, да би је њена кћерка 2011. године поклонила шидској Галерији.

Од предратне госпође, велепоседнице, супруге и мајке, Персида је након рата била кулакиња, удовица и неутешна мајка. Рат је госпођи Персиди узео највредније у животу – сина јединца. Сава Шумановић је стрељан у току усташке рације августа 1942. године у Сремској Митровици. Његово тело никад није идентификовано, остало је у масовним гробницама у Сремској Митровици. Персида никад није добила прилику да сахрани свог јединца. Уместо тога, живот јој је дао прилику да сачува синовљеве слике, да оствари његову жељу да његова уметност буде сачувана у његовом Шиду. На десетогодишњицу смрти свог сина, Персида Шумановић је поклонила граду породичну кућу и 417 слика за оснивање галерије. На тај начин се сврстала у ред највећих дародаваца у српском народу: „Сматрајући животну жељу свог сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело родном месту које је он овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају“.

Госпођа Персида је свом родног граду и граду свог сина, даровала сву своју мајчинску љубав. Омогућила је свом сину да вечно живи кроз његову галерију у Шиду. Коначну сатисфакцију и најбољу потврду сопственог труда и залагања добила је посетом председника СФРЈ Јосипа Броза Тита 1965. године. У оно време привилегија малобројних да их лично посети Тито, потврдила је историјску улогу Персиде Шумановић у очувању наше уметничке баштине и националног блага. Госпођа Персида Шумановић је умрла 18. јуна 1968. године 94-ој години живота.

Радован Сремац

(археолог-кустос у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид)


Коментари1
cef47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Хвала господину Томиславу
Николићу што ће направити меморијални центар за жртве свих настрадалих у двадесетом веку од стране криминалаца и злочинаца и убица нагоре врсте , захваљујем се у име моје бабе која је изгубила двоје деце због невероватне мржње усташа у другом свестком рату а да због тога није нико одговарао , а и госпођа покојна Персида би била пресрећна да може да чује шта ће господин Тома да направи , исећи некоме прсте зато што се потписује ћирилицом па га после убити то само монструм може да направи , али покојни Сава је поред многих слика где је свој Шид направио сликајући га усред зиме као најтоплији град на свету направио још једну мени омиљену , погледајте сви слику предивну Савину где се он удвара девојци на капији у мрклој ноћи а изгледа као да је дан а не ноћ а ноћ је са звездама

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља