Крагујевац – После краткотрајног застоја у производњи због кашњења у испоруци пластичних делова које прави италијанска компанија „Селмат”, у Крагујевцу су опет покренуте монтажне траке на којима се склапа модел „500Л”, који је пре свега намењен иностраном тржишту. До застоја је дошло крајем прошле седмице, када у фабрику нису стигли мањи пластични делови за волан, због чега је производни процес морао да буде обустављен.
Због проблема са којима се суочава „Селматов” погон код Торина, монтажа „великог фиће” већ је једном била обустављена, у мају, када је каснила испорука неких других пластичних делова. Реч је иначе о једном од најважнијих „Фијатових” коопераната.
Погони неколико других великих „Фијатових” снабдевача у Србији раде без проблема. У нашој земљи своје фабрике изградило је 11 дугогодишњих „Фијатових” коопераната, али има и неких нових, као што је, на пример, А.Д. „Пластик” из Хрватске, са погоном у Младеновцу. Трећина „Фијатових” глобалних снабдевача смештена је у Војводини, а највећи број фабрика за производњу делова који се уграђују у „500Л” налази се у Крагујевцу и околини овог града. То су „Мањети Марели”, „Промо мањети”, ХТЛ, „Џонсон контрол” и „Сиђит”, за који ради крагујевачка фирма „Гома лајн”. За „Фијат” раде и неке друге наше фирме, али ниједна од њих не спада у категорију ТИР 1, што значи да им је за сарадњу са „Фијатом” потребан „посредник”, то јест нека већа, већ проверена компанија која припада групи снабдевача „првог реда”.
У локализацији производње, што је једна од кључних претпоставки за несметан ток производње, доста се одмакло, али је проблем тај што је у тај процес укључено мало наших произвођача делова.
„Фијат” је до сада углавном ангажовао своје старе партнере, вероватно не желећи да ризикује у погледу квалитета производа. Наши произвођачи делова, како је то менаџмент ФАС-а (Фијат аутомобили Србија) више пута истицао, могу да постану испоручиоци делова, али само под условом да задовоље светске стандарде, што подразумева квалитет и континуитет у производњи, но и одговарајућу цену по јединици производа.
Пре успостављања директне сарадње са „Фијатом”, свака од наших фирми која прави ауто-делове морала би да добије сертификат ИСО ТС 16949, који је гарант врхунског квалитета производа.
Иако је у почетку, још пре званичног доласка „Фијата” у Србију, 2006, па 2007. године, било много интересената за сарадњу са гигантом из Торина, о чему сведоче многобројни састанци из тог периода, мало је која од наших фирми успела да закључи уговор о испоруци делова за „500Л”. Или су им недостајали капацитети, или је проблем био у набавци опреме. Највећа препрека, у ствари, био је недостатак новца, који су предузећа могла да добију само на комерцијалном тржишту, али се показало да наш банкарски и сектор мале и средње привреде није могао да нађе заједнички језик, и поред сигурног посла који је доносио „Фијат”.
Према подацима ФАС-а, у нашој земљи се прави 67 одсто делова за „500Л”, али је проблему томе што се, имајући у цену тих производа, у Србији ствара тек трећина вредности „великог фиће”. Најскупљи делови се увозе. Није реч само о мотору и мењачу, будући да велики произвођачи обично имају једну фабрику у којој се прави „срце” аутомобила, већ је „квака” у томе што се увозе и неки други ситнији делови који би могли да се праве овде, као што су, на пример, пластичне компоненте које испоручује проблематична компанија „Селмат”.
„Фијат”, свакако, јесте велики извозник, али је и велики увозник. О том аспекту сарадње са торинским гигантом наша држава мора да поведе рачуна, имајући у виду да је власник 33 одсто капитала у заједничкој компанији ФАС и, пре свега, зато што и даље кубури са спољнотрговинским дефицитом.
