среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.06.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Доследно недоследни

Читава драма која се дешава поводом питања да ли ће Србија добити датум за почетак преговора о прикључењу Европској унији кулминација је једног прилично скандалозног развоја укупне политике проширења ЕУ. Она је, руку на срце, од самог стварања једним делом била вођена реалполитичким и геополитичким мотивима. Најочитији пример било је француско одбијање британског уласка за време Де Гола. Но после окончања хладног рата изгледало је да ова политика добија релативно јасне облике. Све бивше комунистичке државе истакле су почетком деведесетих своју жељу да се у догледно време прикључе европском савезу. Да би им се јасније дефинисао пожељан правац транзиције, Европски савет је на заседању у Копенхагену у јуну 1993. поставио три сета критеријума који су пописали услове које би свака од земаља потенцијалних кандидата требало да испуни. Први се односи на класичне политичке критеријуме. Други обухвата економске критеријуме. Трећи се односи на правне услове, а пре свега на способност прихватања и примене европског законског наслеђа и циљева уније. Две године касније у Мадриду додат је и такозвани административни критеријум који се односи на стварање административне структуре која може да изнесе читаву ову трансформацију.

Ако се до 2004. године и тадашњег великог проширења још и могло говорити о некаквом растегљивом поштовању критеријума из Копенхагена, од 2007. сведоци смо готово потпуног гурања у страну набројаних универзалних критеријума и потпуног овладавања геополитике и реалполитичких интереса над политиком проширења. Још у том таласу јавио се случај Кипра који је примљен у ЕУ иако се ради о де факто подељеној територији на којој не постоји централна власт способна да управља читавом државом, не постоји један већ два безбедносна система, нема јединствене тржишне структуре итд.

Као што је познато, Румунија и Бугарска су тада одбијене и остављене за касније јер по општој оцени нису испуњавале велики број критеријума. Међутим, само три године касније обе су ушле у ЕУ иако није уочено побољшање у поштовању прописаних критеријума. Штавише, било је огромно незадовољство висином корупције, лошим стањем у правосуђу, а економска ситуација свакако није одговарала високим критеријумима ЕУ. Међутим, уродио је плодом притисак Американаца да се ове две државе након НАТО-а приме и у ЕУ како би се у потпуности затворио кордон према Русији. Дакле, геополитички интерес НАТО-а надвладао је над системским и наводно универзалним копенхашким критеријумима.

У исто време почело је са успоравањем процеса пријема Турске, који је данас де факто већ прекинут. Турска је 2000. добила статус кандидата, а од 2005. у исто време кад и са Хрватском почели су преговори о учлањењу. Иако је турска економија доживела прави бум у последњих десет година и иако постоји значајан напредак у великом броју области, преговори су посебно после избијања економске кризе залеђени до мере да је Ердоган чак почео да најављује интересовање Турске за придружење Шангајској организацији сарадње. Иако се то јавно не говори, опште је познато да су највеће европске силе против уласка Турске јер је муслиманска држава и јер би то потпуно променило структуру и традиционалну основу Европске уније.

Погледајмо шта се дешава с такозваним западним Балканом. Хрватска ускоро постаје пуноправни члан ЕУ иако је њен спољни дуг досегао фрапантне 63 милијарде евра. То је држава која је потпуно економски несолидна, презадужена а тешко да су њени привредни субјекти спремни да се адекватно боре на европском тржишту. Многа избегличка питања, укључујући и питање станарског права и генерално мањинско питање, остала су нерешена. Но интерес и снага Немачке су пресудни, па Хрватска улази у ЕУ.

Црна Гора је отворила преговоре о чланству и добија многобројне похвале од европских политичара. Реалност међутим показује да се ништа од критеријума из Копенхагена не види реализовано на терену. Недавни председнички избори показали су колико су далеко од испуњења сви политички критеријуми, економска ситуација је катастрофална, о административним капацитетима да и не говоримо. Међутим, геополитички гледано, великим силама Ђукановић још увек треба и отуд затварање очију пред свим проблемима укључујући и нерешена политичка убиства.

Коначно, ЕУ најдрастичније крши своје критеријуме управо у случају Србије. Док је Кипар примљен иако не контролише део своје територије, у случају Србије се тврди да она не може да уђе у унију пре него што реши косовски конфликт. Власт у Србији се директно подстиче да крши устав, владавину права па и демократске процедуре, само да би завршавала послове који су европским силама у интересу. За нас ће увести нову категорију условног отварања преговора који се могу суспендовати у сваком моменту ако се процени да Србија не спроводи Бриселски споразум и друге за сада још непознате услове. На све то додаје се сукоб Немачке, која настоји да затвори ЕУ, и Англо-Американаца који на све начине гурају што више чланица, а посебно Турску како би дестабилизовали и обесмислили цео пројекат.

Коментари14
a83c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jalta i ostale gluposti
Izgleda da jos ima takvih koji nisu culi da Sovjetski Savez vise ne postoji i da dogovor u Jalti zato danas vredi koliko i dogovor napravljen sa Dzingis-Kanom. Ima li neke sanse da svojim glupostima ne dosadjujete citaocima?
kaktus kaktusic
Dobro jutro Kolumbo, ...............................................itd, itd, itd
Dusan T
@Kiselo groždje | 20/06/2013 16:36 Pokazatelj stanja ekonomije je njena velicina u kombinaciji sa trgovinskim bilansom. Na osnovu ova dva crnogorska ekonomija je u rangu mrtve vinske musice. Prosecna plata je indikator nicega. Jos u vreme Klintonove administracije Stejt Department je lansirao doskocicu da EU nije global player, nego global payer. Njima odgovara ekonomski prosperitet (slobodan protok roba i radne snage) koji moze da se oporezuje, ali nikava ekonomska ili politicka struktura koja moze da im predstavlja konkurenciju. Ocigledno je kakav bi efekat imalo prikljucenje Turske na svaki pokusaj izgradjivanja cvrscih ekonomskih/politickih struktura. Nemacka od EU trenutno pokusava da napravi svoju imperiju plaseci neposlusne primerima Grcke, Kipra, Srbije... pri cemu ce, kao nekad Milosevic, rado otkaciti svakoga ko bude pokazivao ozbiljne znake otpora. Ja nemam sumnje kako ce, pre svega zbog ovde cesto hvaljenog "nemackog duha" citav projekat zavrsiti, cak i u germanskoj uniji.
Mario M.
Miša je podebljao hrvatski dug sa 43 na 63 milijarde ni manje ni više nego za 20 milijardi, iako i 43 za hrvatsku je previše.
Argus Auge
Odlicna analiza ! Bravo Samo me cudi zasto nigde ne spominjete Makedoniju ? Puno pozdrava, argusauge

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља