понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:32

Јубилеј Географског факултета

Аутор: С. Гуцијанчетвртак, 20.06.2013. у 22:00
На факултету студира око 3.000 студената на свим нивоима студија (Фото Универзитет у Београду)

Географски факултет Универзитета у Београду данас обележава два јубилеја – 120 година од оснивања овог факултета и 160 година високошколског образовања географа у Србији. Тим поводом, у свечаној сали Ректората УБ биће одржана свечана академија, кажу на овом факултету, који је данас један од најатрактивнијих у Србији. У минулим уписним роковима буџетски бруцошки индекс се једва добијао и са готово 100 бодова.

Декан проф. др Дејан Филиповић објашњава да на факултету постоји пет студијских група, 10 катедри и седам лабораторија, да су наставни планови реформисани у складу са захтевима болоњске декларације и да се стално оцењује квалитет наставе и испита.

– Географски факултет је модерна институција са близу 100 запослених и више од 3.000 студената, што га чини највећом високошколском институцијом географских наука у Србији и окружењу. До сада је промовисано 220 доктора наука и 520 магистара, а ускоро очекујемо и 5.000. дипломираног студента – каже декан Филиповић и додаје да факултет издаје четири научна и три студентска часописа.

Овај факултет прошао је дуг развојни пут, од увођења универзитетске наставе географије до формирања институције која се професионално бави научном географијом.

Сматра се да универзитетска настава географије почиње отварањем Лицеја у Крагујевцу 1838. године. Указом Александра Карађорђевића из 1853. године, на Природно-техничком одељењу Лицеја уводи се физичка географија, као један од 12 наставних предмета. Године 1863. Лицеј прераста у Велику школу, а 1883. године основан је Географски завод, чији је први управник био Јован Цвијић.

Кроз историју садашњи Географски факултет више пута мења службени назив (Географски завод, Катедра за географију, Географски институт, Одсек за географске науке, Одсек за географске науке и просторно планирање и тако даље) и групацију наука у чијем саставу је био (Историјско-филозофски одсек Велике школе, Филозофски факултет, Природно-математички факултет). Данашњи назив добија 1990. године, када је од дотадашњег ПМФ формирано шест посебних факултета (Географски, Биолошки, Математички, Физички, Хемијски факултет и Факултет за физичку хемију) у саставу Универзитета у Београду.


Коментари2
f6759
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Proslava i jubileji
Pre 160 ili 120 godina nisi moga da izbrojis tri pismena Srbina a sada jubileji visokog skolstva.
Милица Географисткиња
Шетамо се прстом по земљописној карти и тако путујемо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља